среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

„Београд на води” неће бити џунгла облакодера

Аутор: Далиборка Мучибабићнедеља, 05.10.2014. у 09:45
Фото А. Васиљевић

Нови Београд већим делом више неће гледати на стари. Са леве савске обале поглед ће за коју годину пуцати искључиво на „Београд на води”. Јер, осим куле од 220 метара, у њему ће бити низ комплекса висине од 60, 80, 90 па и 100 метара.

Новобеограђанима ће, према просторном плану за будућих 1,8 милиона стамбених и пословних квадрата, остати мало места са којих ће и даље моћи да виде старо језгро града и Храм Светог Саве. Тако се обистинила бојазан архитеката да ће „Београд на води” заклонити поглед на културне и историјске споменике језгра града.

– Визуре из Новог Београда на стари део града биће нарушене. Али, заштитили смо визуре са супротне стране Савског амфитеатра. Из Кнеза Милоша, на раскрсницама са Вишеградском, Милоша Поцерца, Војводе Миленка и Немањином улицом, видеће се река и Нови Београд. Такви су били услови градског Завода за заштиту споменика културе и ми смо тај минимум поштовали. Боље је да дозволимо високе објекте на десној обали Саве него да имамо девастиран простор какав је сада Савски амфитеатар – објашњава др Небојша Стефановић, директор Урбанистичког завода Београда, куће којој је поверено да изради просторни план подручја посебне намене за „Београд на води”.

Дозволити арапском инвеститору „Игл хилсу” да подигне тржни центар у продужетку Вишеградске улице и стамбени комплекс поред Старог савског моста био је један у низу компромиса које је прихватиo тим од 111 инжењера завода, који је изнедрио први званични документ о „Београду на води”.

План обухвата подручје од 177 хектара, од чега је 116 на десној, а 27 на левој обали Саве где је забрањена градња јер је заштићена зона водоизворишта. Успели су, уверен је Стефановић, да помире жеље „Игл Хилса” и ставове струке.

То поткрепљује чињеницом да урбанисти нису попустили под притиском инвеститора да одобре што већу згуснутост комплекса, чиме би се добило више квадрата и профита али би живот у таквом комплексу био мање пријатан. Уместо тога, завод је обавезао компанију Мухамеда Алабара да први пословни објекат буде на растојању од 110 метара од куле, а стамбени да се не „примакне” на мање од 146 метара.

– Толико растојање обезбедиће да зграде буду довољно осунчане и проветрене и да између њих остане слободног простора, да грађевине не буде „налепљене” једна на другу. Дакле, „Београд на води” неће бити џунгла облакодера, попут Менхетна или Дубаија – уверава Стефановић.

Ни највише здање, кула од 220 метара, неће загазити у речни ток, како је инвеститор првобитно замислио. Зидаће се на средини између Старог савског моста и Газеле, у продужетку Вишеградске улице, тридесет метара далеко од обале. Толико ће бити широк појас приобаља од Бранковог моста до сајма, резервисан за обалоутврду, шеталишта, бициклистичке стазе, зеленило.

Паркови ће се простирати на око 26 хектара, а највећи део „Београда на води” заузеће јавни објекти – 14 примарних саобраћајница, две школе, четири обданишта са три огранка, Савски трг, зграда Поште, Железничка станица, Београдска задруга, хотел Бристол, ложионица са торњем, фабрика картона Милан Вапа, ватрогасна станица...

– Инвеститор је био изненађен шта све мора да буде у јавном власништву. Забранили смо и градњу изнад три колектора који кишницу са савске падине скупљају и испуштају у Саву – каже Стефановић.

Највећи изазов за урбанисте био је како да саобраћајницама повежу Савски амфитеатар са другим деловима престонице. Будући комплекс ће, са 17.700 становника, практично бити нови градић у средишту Београда. Да би толико људи могло да прелази у Нови Београд а да се не стварају гужве, Стари савски мост ће добити по две траке са обе стране – засебне конструкције припојене мосту.

На месту данашње трамвајске станице пре уласка на мост из старог града замишљен је кружни ток, као и још један после моста на новобеоградској страни код скретања у Улицу Владимира Поповића. Трећи је планиран преко пута Бигзове зграде.

Пролаз кроз „Београд на води” омогућиће савски булевар, који ће се протезати од садашње аутобуске станице, испод Газеле па до сајма. Биће широк 40 метара, имаће по две траке у оба смера, у средини разделно острво ширине пет метара за трамвајску баштицу, а са обе стране појас зеленила од по пет метара и паркинге.

– За саобраћајно повезивање старог града и Новог Београда оставили смо могућност пробијања тунела од Каменичке до Француске улице, али се мора размишљати и о томе како возила из Булевара Зорана Ђинђића, који је најоптерећенији, „спровести” у стари део града. Метро ће засигурно пролазити испод Савског амфитеатра али овим планом он није обухваћен, зато што је студија метроа на ревизији. Окретница девет линија јавног превоза на Савском тргу биће укинута, а тај терминал премештен испод Газеле – објашњава Стефановић.

Велики захвати планирани су и под земљом. Да би нови град са 1,8 милиона квадрата могао да буде опскрбљен водом, струјом, грејањем, гасом, канализацијом, мораће да се граде инфраструктурни објекти широм престонице: две гасоводне мреже, колектори за фекалну канализацију, топловодна и електроенергетска мрежа...

До свих ових решења, можда и бољих, могло је да се дође и међународним урбанистичким конкурсом да он, само за „Београд на води”, није избачен из прописа. Струка је и због тога негодовала али њен глас се није далеко чуо.

– Конкурс је изостао јер су се тако договорили политичари и инвеститор. Овде је реч о пројекту од националног значаја, инвестицији од три милијарде долара за коју је у свету тешко наћи новац. Ми смо идејно решење инвеститора кориговали у складу са нашим стручним ставовима, законом и условима 75 градских и републичких институција. За такве корекције слуха су имали и градоначелник и инвеститор – закључује Небојша Стефановић.

Влада усваја просторни план у децембру

Влада Србије у јуну је донела одлуку о изради просторног плана подручја посебне намене и „Београд на води” прогласила пројектом од националног значаја. План је израђен за само два месеца, а до 28. октобра биће на јавном увиду. Јавна презентација је 13. октобра, а седница комисије која ће разматрати све примедбе грађана и институција биће 5. новембра. Влада би овај документ требало да усвоји у децембру. План је коштао 51 милион динара, а новац је обезбедила Републичка агенција за просторно планирање.

„Београда на води” у бројевима

1.852.683 квадратна метра укупна површина комплекса
1.034.000 квадрата стамбеног простора
754.000 квадрата за пословне објекте, тржни центар, локале, трговине
17.771 становник
13.169 запослених
6.128 станова

Тржни центар и кула прва здања

Прва фаза „Београда на води” обухвата изградњу тржног центра од 250.000 квадрата (два пута већи од ТЦ „Ушће”) и пословне куле Београд (78.000 квадрата) висине 220 метара. Та два објекта биће подигнута између Старог савског моста и Газеле. У плану је и зидање стамбених зграда (56.000 квадрата) поред Старог савског моста где је дозвољена висина до 75 метара. 

У Савамали између Бранковог моста и зграде Београдске задруге неће бити високих објеката, а постојећа здања биће сачувана. Облакодери од 45 до 100 метара, колика је „Београђанка”, доминираће између Вишеградске улице и Старог савског моста. У блоковима поред сајма неће моћи да буду виши од 60 метара.

Објекти који ће бити сачувани

Здање Железничке станице
Зграда Поште
Ложионица са торњем
Хотел Бристол
Београдска задруга
Фабрика картона Милан Вапа
Парк Бристол и у њему крст са Малог пијаца


Коментари45
51a69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jole Manojle
"Прва фаза „Београда на води” обухвата изградњу тржног центра од 250.000 квадрата (два пута већи од ТЦ „Ушће”) A da li će ovaj tržni centar imati duplo veći parking i duplo šire ulice od TC Ušće. Kako mislite gospodo arhitekte, investitori i političari da novi grad i sve te sadržaje smestite u deo Beograda koji je i bez svega toga u hroničnom saobraćajnom kolapsu ... Verovatno ranije, kada su uvažene arhitekte studirale, nije bilo toliko automobila kao danas a za političare se zatvatvaraju okolne ulice kada oni prolaze, pa nemaju osećaj za realnost i pogubnost saobraćajnih kolapsa..
Branislav Mandusic
Neki su se javljali i pricaju o tome kako Norvezani grade objekte istog tipa. Dobro... Pomenucu samo maestralno zdanje opere u Oslu i necu nista vise reci.
MOST na UŠĆU - deo unutrašnjeg prstena
Kao deo "Beograda na vodi", a da bi se izbegle saobraćajne gužve kroz CENTAR grada (Terazijski tunel, Kneza Miloša, Slavija) , neophodno je izgraditi MOST na UŠĆU, koji bi bio deo unutrašnjeg saobraćajnog prstena i deo tramvajskog KRUGA DVOJKE.. Preko tog mosta bi 500.000 stanovnika iz Zemuna i Novog Beograda, išlo za Dorćol, Dunavsku luku, Karaburmu, Višnjicu,....
moje ime
a OTC ? :(
marko g
Citajte : Dzejn Dzejkobs, Luisa Mamforda, Roberta Kara, Valtera Gropijusa, Zigfrida Gidiona, Seron Zukin, Angela Ramu.. Benjamina... obrazujte se da nas budale ne dotuku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља