четвртак, 05.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:40

Вудсток није био револуција

Аутор: Јелена Копривицапонедељак, 06.10.2014. у 22:00

Концерт у Београду неће бити обичан, речи су једне од највећих америчких кантауторки Џоан Баез, која ће 18. октобра, после 25 година, поново наступити у Београду, у Дому синдиката.

Музичка звезда, добитница „Гремија” за животно дело, и активисткиња, чија каријера траје шест деценија, објавила је више од 30 албума. Иако и сама ауторка, највеће успехе остварила је певајући песме других аутора, од Леонарда Коена и Пита Сигера до „Битлса” и Вудија Гатрија. У њеном репертоару нашле су се и песме Боба Дилана, кога је она представила свету 1963. године.

Неодвојиво од каријере Џоан Баез јесте и њен политички и друштвени активизам, борба за људска права, животну околину… Друговала је са Мартином Лутером Кингом, Вацлавом Хавелом, Нелсоном Манделом…

Потичете из породице мексичког и шкотског порекла. Није било лако одрастати у јужној Калифорнији као „мешанац”?

Није било лако, али су се неки сусретали са горим предрасудама од мене. Али, нажалост, знам како је то када нисте део групе. Музика ме је у том смислу спасла, она је срушила све баријере.

Наступ на „Њупорт” фестивалу 1959. био је прекретница у вашој каријери?

То је прави почетак моје каријере. До тад сам наступала у кафићима на Харвард скверу у Њујорку, а онда одједном испред мене се нашло 13.000 људи. То данас није много, али тада је било огромно. Доспела сам и на насловну страну „Тајма”, што је била невероватна част.

Никада нисте били сањар, већ реалиста који мора да каже оно што мисли. Активизам је за вас био нешто сасвим природно?

Да, а дошао је и из моје породице која се одувек борила против насиља. Ако вам родитељи то усаде, нема другог пута.

Да ли вас је активизам коштао?

Не више него био ког другог активисту. Ја сам себи давно зацртала да желим да будем укључена у борбу и то никада нисам схватала као своју жртву, већ као начин живота. Да нисам била активна на пољу људских права, борбе против насиља, ратова, да ми то није било дозвољено, е то би била жртва.  

Ретко изводите песму „We Shall Overcome”, коју сте 1963. певали током „Марша на Вашингтон”. Шта је данас остало од „Марша” и речи Мартина Лутера Кинга „Ја имам сан”?

Па, нико тада није могао ни да сања да ћемо кроз 40 година имати црног председника САД. Знам да су Кинга наговарали да се кандидује за председника, али он је био довољно паметан да то не прихвати. Волела бих да се Обама није кандидовао. Могао је да допринесе друштвеним променама да није био ухваћен у раље политике.  

Улазак у Белу кућу мења све?

Да, јер стварна могућност промене не долази из канцеларије, него из корена, по мени, и Обама је доказ тога. Мене су понели његови говори, јер су били бриљантни. И стотине хиљада људи су веровали да ће се десити промене. А моје веровање у Обаму је било нетипично, јер никада нисам имала веру у политичку структуру. Опет, Обама је од почетка био суочен са препрекама. Кад те неко нон-стоп зауставља, ти и не можеш много тога да постигнеш, али опет толико тога је морао да уради.  

А Вацлав Хавел је био оличење правог лидера?

И дисидента. Знам да је било много критика на рачун његовог председниковања, али он је био храбар и охрабрио је људе да начине промене.

Летос се навршило 45 година од „Вудстока” на коме сте наступили. Да ли су та три дана „мира и музике” заиста променили популарну културу?

Мислим да су је зацементирале. Сви су тада схватили моћ музике. „Вудсток” је променио много ствари, иако то по мени није била револуција, како неки говоре. Било је то невероватно тродневно искуство које се доживљава једном, где је чак и полиција постала део славља.

Истичете да имате много талената, али да је ваш глас највећи дар?

Јесте, и најважније ми је било да га сачувам. Ако не чуваш глас, неће трајати заувек. Људи не знају какав је то напор, какве вежбе морају да се раде, да је неопходан специјалан режим исхране... На сву срећу, нисам никад експериментисала са дрогама и данас имам невероватну издржљивост.

Сликање вам пружа уживање једнако као музика? Недавно је неколико ваших портрета продато...

Не желим више да се раздвајам од својих слика, па ћу убудуће правити принтове које ће сви моћи да приуште. Мислим да су ми слике добре, и леп је осећај када неко жели да купи баш ваше дело. И надам се да ћу једнога дана моћи да направим пристојну изложбу.

Писано је и о вашем приватном животу, везама са Диланом, Дејвидом Харисом, Стивом Џобсом. У новој књизи „Друга страна Боба Дилана”, помиње се и ваша романса и разлози због којих сте раскинули. Није леп осећај делити интиму са читавим светом?

Не и зато и не обраћам пажњу на све то. Најважнија ствар која се тиче Боба Дилана је та да смо направили много добрих песама и да се оне и даље певају, а не приватан живот. Али, не занима ме, јер ако неко нешто не зна, дрзнуће се да измисли...  

Имате 73 године, још пишете, сликате, наступате. Дугујете публици да стварате до краја?

И публици, али и свом гласу. Не знам колико ће то да траје, можда још две, можда још десет... Моја мајка је умрла са 100, а отац са 94. године... Ко зна... Али, док ме глас служи, у обавези сам да певам.

----------------------------------

Моја мајка би навијала за независност Шкотске

Ваша мајка је из Единбурга. Били сте у Лондону прошлог месеца када је Шкотска одлучивала о својој будућности у Великој Британији...

Мислим да би моја мајка навијала за независност. То је тако типична ситуација да људи хоће да се разиђу. Сећам се да сам пре неку годину причала о томе како се надам да ће бити мање националних држава, а супротно се дешава. Изгледа да је у природи човека да жели да буде независан, и у неку руку то могу да разумем.


Коментари4
f7d9e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana M
Nisam znala za njenu posetu Sarajevu. Pokvarila je sliku o sebi, bar kod mene. Drasticno!
mira matis
Прву њену плочу сам слушала 1969. и све ове године памтим ту радост.Не могу да верујем да ћу је чути у Београду. Браво онима који су органиѕовали концерт.
Ljiljana M
Ne znam koliko ljudi se seca kakav je to sok bio kada se Dzoan Baez, na vrhuncu slave sredinom 60tih pojavila u Beogradu. Malo ko je kod nas znao za nju, a ona je u tom trenutku bila jedna od najvecih zvezda. Raduje me njen ponovni dolazak.
неко ко је изван странака
Сећамо се концерта у Сарајеву,и изјава том приликом....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља