уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:00

Црна Гора добила нови устав

Аутор: Н. Ђурићсубота, 20.10.2007. у 22:59

Од нашег сталног дописника
Подгорица, 19. октобра – Црна Гора јуче је добила нови устав, први од проглашења независности, који је у парламенту усвојен двотрећинском већином гласова посланика Демократске партије социјалиста, Социјалдемократске партије, Покрета за промјене, Бошњачке странке и Либералне партије. Зелено светло Уставу нису дали посланици Српске листе, Социјалистичке народне партије, Народне странке, Демократске српске странке и Демократског савеза Албанаца. Највиши правни акт ове републике подржало је 55 посланика, док је 21 био против

О нацрту новог црногорског устава у парламенту је вођена четвородневна расправа, која је још једном потврдила да Устав представља наставак подела унутар Црне Горе између партија које заступају српски народ у овој републици и власти, којој су се придружиле и опозиционе партије – ПЗП и БС.

Потпредседник СНС-а и посланик Српске листе рекао је у име ове коалиције да повлачи сва 72 амандмана одбијена на уставном одбору, желећи да на тај начин поштеде српски народ у Црној Гори и "спрече да се ови предлози нађу као понуда на шведском столу". Своје амандмане повукла је и Народна странка, као и Албанска алтернативна.

Након тога парламентарна већина уз помоћ дела опозиције одбацила је и 33 амандмана СНП-а, 20 амандмана Мехмеда Бардхија и тридесетак појединачних амандмана.

Нови устав Црну Гору је дефинисао као грађанску државу коју чине "народи и националне мањине: Црногорци, Срби, Бошњаци, Албанци, Муслимани, Хрвати и други, привржени демократској и грађанској Црној Гори".

Питање држављанства у Уставу дефинисано је следећим чланом:

"Сваки грађанин Црне Горе који је поред црногорског држављанства на дан 3. јуна 2006. године имао и држављанство неке друге државе има право да задржи и црногорско држављанство. Држављанин Црне Горе који је након 3. јуна 2006. стекао неко друго држављанство може задржати и црногорско држављанство до потписивања билатералног споразума са земљом чије је држављанство стекао, али најдуже годину дана од дана усвајања Устава Црне Горе".

Службени језик убудуће у Црној Гори је црногорски, "ћирилично и латинично писмо су равноправни, а у службеној употреби су и српски, босански, албански и хрватски језик".

Устав је дефинисао положај цркава, формулацијом да су "верске заједнице равноправне и слободне у остваривању својих права и одвојене од државе".

Коментари0
81e72
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља