Истанбул – Турску је захватио талас протеста Курда који траже од армије да заустави исламисте у пограничном сиријском граду Кобане у коме углавном живе припадници тог народа. У протестима који трају већ два дана у обрачунима полиције и демонстраната погинуло је најмање 12 лица, док је неколико десетина лакше или теже повређено. Курди траже да армија заустави припаднике Исламске државе како би се спречио покољ становништва у том сиријском граду.

Стратешки важно место Кобане, на неколико километара од турске границе, бране припадници прокурдске Партије демократског уједињења, групе која има „сестринске” односе са турском Радничком партијом Курдистана (ПКК) која се у Анадолији већ три деценије бори за аутономију свог народа. У тим сукобима досад је страдало скоро 40.000 припадника снага безбедности Турске, побуњеника и цивила, због чега се ПКК нашао на листи терористичких група у Турској, Европској унији и САД.

У Анкари се са великом забринутошћу прати најновији развој у Сирији, али армија засад не показује спремност да покрене прекограничне операције. Страхује се да би то, у коначном расплету кризе, могло да ојача позиције курдских сепаратиста, који дижу главу у Турској, Ираку и Сирији. ПКК покушава да манипулише садашњом кризом на граници између Турске и Сирије, истичу у Анкари.

„Радничка партија Курдистана је за нас исто што и Исламска држава. Међу њима нема никакве разлике”, изјавио је председник Тајип Ердоган.

Турска је против наоружавања ПКК и њених савезника у Сирији, иако се они сада боре против припадника Исламске државе. Поготово што Курди, како се сумња, сарађују са снагама председника Башара ел Асада који је главни кривац за садашњи хаос у региону, сматрају у Анкари.

У Турској званично осуђују садашње протесте Курда. „Насиље неће решити ништа”, сматра министар унутрашњих послова Ефкан Ала. У шест провинција на југоистоку земље, где су демонстрације најмасовније, влада је прогласила ванредно стање.

Анкара је пре годину дана почела преговоре са ПКК о мирном решењу „курдског проблема”. Томе су претходили тајни контакти владе са лидером побуњеника Абдулахом Оџаланом који већ 15 година издржава казну доживотног затвора, али, како се показало, још има велики утицај међу побуњеницима. Влада је обећала да ће припадницима тог народа, кад одложе пушке, дати локалну аутономију и културна права, после чега су они прекинули непријатељства. У међувремену, преговори су запали у кризу, што потврђују и најновије масовне демонстрације.

Лидер ПКК је из затвора, преко свог брата Мехмета, поручио да се више не може „куповати време” и да ће процес помирења бити „мртав” уколико до 15. октобра Турска не заустави исламисте и не понуди конкретна решења курдског проблема. Он је, како се верује, иницирао садашње протесте на којима су се могли видети и његови портрети, док су окупљени грађани палили турске заставе.

Почетком месеца Турска је, после почетне уздржаности, одлучила да се прикључи коалицији западних и арапских земаља које се боре против исламиста. У влади и армији су, међутим, још увек суздржани и траже од савезника да се усвоји свеобухватна стратегија која би довела до елиминисања исламиста и других терористичких група и до одласка режима Башара ел Асада, јер је он, како се тврди, главни кривац за крвопролиће на Блиском истоку.

Најновији развој догађаја на турско-сиријској граници изазива велику забринутост и међу савезницима у НАТО-у. У дводневну посету Анкари сутра стиже генерални секретар алијансе Јенс Столтенберг који ће са домаћинима разговарати о заједничким акцијама у региону у којима би Турска могла да одигра кључну улогу.