Селектор кошаркашке репрезентације Србије Александар Ђорђевић је демантовао многе наше и грчке портале да је постао тренер Олимпијакоса из Пиреја. Тачан је само први део приче – да је понуда постојала – али не и њен закључак: да ће преузети клуб који је у њему видео спас после одласка Јоргоса Барцокаса.

Власници Олимпијакоса, браћа Ангелопулос, отпустили су тренера који је са тим клубом освојио Евролигу прошле године. Разлог за то је био пораз од Панатинаикоса у четвртфиналу домаћег купа. Да све буде чудније, сезона такорећи није ни почела, јер тек предстоје прве борбе у првенству и Евролиги.

Као кандидати за новог тренера помињали су се грчки селектор Фоцис Кацикарис, кога је Ђорђевић испрашио у осмини финала Светског првенства у Мадриду, и некадашњи шеф струке Паниониоса Јанис Сфиропулос. До даљег екипу ће водити Милан Томић, некадашњи кошаркаш клуба из Пиреја, последњих година члан стручног штаба (био је на клупи и 2012, кад је екипа са Ивковићем направила подвиг у финалу Евролиге у Истанбулу).

Ђорђевић је јуче, у изјави за „Политику“, казао да је Олимпијакос велики клуб, да би сваки тренер пожелео да седи на клупи тог клуба, али да је тренутно за њега неприхватљиво да ради у било где другде осим у државном тиму.

-Не желим да користим репрезентацију као трамполину, циљ ми је да се са њом пласирам на Олимпијске игре у Рио де Жанеиру 2016, а за велике клубове има времена – казао је Ђорђевић који је недавно на Мундобаскету у Шпанији направио сензацију са нашим националним тимом (сребрна медаља). – Ја сам професионалац, имам обавезу према репрезентацији и људима који воде Кошаркашки савез Србије, иако у уговору не пише да не могу да водим клуб. Тренутно не постоји понуда која би могла да ме одвоји од овог циља, а да бисмо следећег лета на Европском првенству могли да озбиљно конкуришемо за пласман који води у Рио, не могу да седим на две клупе у исто време. Циљ је да догодине освојимо медаљу и да се пласирамо на олимпијаду.

Ђорђевић је и овим својим гестом потврдио да је прави човек за репрезентацију и да не одустаје од здравих принципа којих се држао и кроз играчку каријеру. Што би рекли у Шпанији, где је носио дрес и Реала и Барселоне, никада није био „пезетерос“: онај који се у својим одлукама води искључиво новцем.