понедељак, 18.01.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 12.10.2014. у 12:23 Зоран Ћирјаковић

Нобел за ратове

Малала Јусуфзаи има сан. Најмлађа добитница Нобелове награде за мир, којој су Талибани испалили три метка у главу, намерава да постане премијерка и спаси Пакистан.

Шта издваја ову бистру девојку која има амбициозног оца? По чему се разликује од других паметница које су прошле кроз поредив пакао од када је Џорџ Буш започео рат који данас води Барак Обама?

Малала је постала славна. Добила је прилику да се појави на великим америчким телевизијама и измами реакцију: „Што је слатка”. Џон Стјуарт, краљ инфотејмента кога копира Зоран Кесић, рекао јој је током интервјуа: „Желим да те усвојим!”

Њена телевизијска „борба за мир” помаже Американцима да се осете добро и игноришу последице спољне политике која је произвела Талибане.

„Наше вишедеценијско мешање у Пакистану свело се на проналажење младе жене којој се дивимо, коју сви желимо да поведемо кући и ставимо на полицу како бисмо је обожавали”, истиче Зејнеб Туфекџи, професорка на Универзитету Северне Каролине у Чепел Хилу.

Малалина популарност одражава и сељење активиста у медије и веровање да се „подизањем свести” могу решити велики проблеми.

„Активизам и социјална правда пречесто бивају сведени на селебрити културу. Анђелина Џоли посети избеглички камп – што је добро за њу, али за онај кључни рад на обезбеђивању чисте воде нема новца и деца умиру од колере”, пише Туфекџи.

Ни Малалин спасилачки допринос неће се много осетити на овим претужним местима, где гладни људи немају струју и нико не гледа Си-Ен-Ен. Штавише, њена медијска слава много више помаже моћним актерима који живе хиљадама километара далеко.

Џон Стјуарт је закаснио. Малалу су одавно „усвојили” у Белој кући и седишту НАТО-а. Она представља остварење снова вашингтонских и бриселских „спин доктора”. Одлично говори енглески, жена је, њено страдање је стварно, елоквентна је, искрена и духовита. Малалина трагедија савршено се уклопила у слику коју већ 13 година шаљу НАТО „спасиоци”.

„Цивилизовани људи широм света су ужаснути јер се наша срца цепају због судбине жена и деце у Авганистану. Борити се против бруталности над женама и децом значи прихватити нашу заједничку човечност”, рекла је у радијском обраћању нацији Лора Буш, која се раније није занимала за права жена, неколико дана пошто је њен супруг започео рат коме се не назире крај.

Људска права, а посебно права жена и деце, „искоришћена су за мистификацију и рационализују” ратова и обликовала су „нову фазу америчке империјалне политике”, пише Зила Ајнштајн, феминистичка теоретичарка и професорка на Колеџу Итака у Њујорку. Она је једна од бројних ауторки које истичу да су амерички председници почели да „користе реторику женских права како би оправдали ратове”.

Нажалост, жене и деца нису само жртве окрутних локалних моћника. Оне које су страдале у америчким бомбардовањима у Пакистану, Сирији, Ираку, Авганистану, Сомалији и Јемену неће добити прилику да их, као Малалу, оперишу најбољи лекари у британским болницама.

Нико им неће дати почасно држављанство Канаде и бесплатно образовање у Бирмингему. Неће се шалити с краљицом Елизабетом и јести колачиће с Бараком Обамом.

Само неколико медија пренело је сведочење Набиле Рехман и њеног 13-годишњег брата Зубаира у америчком конгресу октобра прошле године.

„Ја сада више волим облачне дане када не лете беспилотне летилице. Кад небо постане плаво и светло, врате се дронови и страх”, рекао је Зубаир, који је преживео ракету испаљену из летелице ЦИА.

Брат и сестра Рехман научили су да „спасиоци” обично не долазе у лику малене Малале. Уплашена деца говоре о излуђујућем, потмулом зујању дронова, који, често сатима, лете изнад пакистанских села пре него шта оператор у бази на Флориди џојстиком лансира смртоносни товар.

То је амерички рат из кога нема слика и који неће добити своју „Малалу”. Набила и Зубаир нису стигли до Стјуартовог студија. Ниједна звезда није се понудила да их усвоји. Жртве западних злочина не могу да постану славне личности. Њих мало ко покушава да спасе. Оне се не рачунају.

Награда Малали и Кајлашу Сатјартију, мало познатом индијском активисти, оставља утисак да је зло данас само незападно – оличено у окрутним исламистичким ратницима и бесрамним индијским трговцима децом.

Не чуди да је у Индији додељивање награде Сатјартију углавном дочекано као увреда, израз жеље Запада да још једном истакне индијске проблеме и саплете земљу у успону. С друге стране напете границе, у Пакистану, Малалу многи сународници доживљавају као „западну алатку” и „америчку лутку”, топло дечије лице које скрива трагичне последице крвавог „Обаминог рата”.

У тексту објављеном у „Вашингтон посту”, Макс Фишер истиче да је Малала све мање симбол борбе за права милиона девојчица у Пакистану. Фишер пише да се чини да цео Запад жели да „регрутује Малалу” и то везује за потребу „да нађемо изговор да се не преиспитујемо, да убедимо себе да је реч о једноставној ствари, добри момци против лоших, да смо ми на правој страни и да је све у реду”.

„Сврха Нобелове награде за мир није да надахне и утеши западне телевизијске гледаоце, већ да промовише мир. Доделивши награду Малали овако рано, Нобелов комитет допринео би да неки од највећих проблема у Пакистану буду претворени у још једну драму по мери Холивуда, са заплетом који се лако прати и срећним крајем”, пише Фишер у тексту објављеном прошлог октобра, поводом огромног разочарања које је пратило недодељивање награде Малали.

Он је подсетио америчку публику да медијска кампања, која је претворила Малалу у славну личност, доприноси стварању утиска да је Запад „испунио своју дужност”. „Додељивање Нобела Малали послало би нам поруку коју смо желели да чујемо: да славне личности и подизање свести могу решити чак и највеће проблеме. Учинило би да теже признамо истину.”

Зато, годину дана касније, у Ослу није награђен само допринос миру једне посвећене младе жене. Ово је, истовремено, Нобел за америчке ратове, потврда њихове „оправданости” и нови допринос некажњивости лидера који су их водили.

Ништа ново од комитета који својевремено није уочио допринос Гандија миру. Можда би и Махатму приметили да је, као Малала, допринео спасавању западних интереса.

Коментари30
36a65
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ranka bulajic
Odlican tekst. Ja jos ne mogu da vjerujem da ovdje na zapadu ne vide dalje od nosa. Doduse mozda i vide ali je lakse ovako. Al' to je NATO ljubav- prvo podijelimo slatkise djeci, pa ih bombardujemo , pa ih osakatimo, onda nadjemo neko dijete i "spasimo ga " u najboljoj bolnici uz svu halabuku medija i tako u krug... A sto se Andje tice tacno je da Andjelika daje 30 %, taman onolko da porez bude manji. Da mozda ne noci u tim kampovima sto posjecuje:) Ta popularnost ide vise njoj u korist nego bilo kome drugom. Da mozda nije zasukala rukave pa odvojila koje milionce pa napravila nesto. Sve je to Holivud.....
vesna b.
Aferim !!!
ProPolitikin Hrvat
Jolie Angelina | 13/10/2014 16:14 A da vi niste advokat Andjeline Dzoli? Ili kojim slucajem financijski savjetnik pa to sve znate? Koliko ona zaradjuje svom tom kampanjom, za koga tacno radi, koga tacno promovise osim sebe? Mozda drzavu iz koje potice? Kako to da joj je na Balkanu prisnija samo jedna strana i to bas ona koju podrzava i njena drzava? Ima to mnogo pitanja oko takvih ''dobrotvora'', jedan od takvih je i Bono iz U2.
J. Djetvan
Pohvale svima ; autoru za odličan tekst, čitaocima za komentare a Politici za uređivačku hrabrost.
Dragan Miljkovic
Mnogi se na ovom forumu uzbudjuju oko toga kome je pripala Nobelova nagrada za mir. Zasto? Mi ne pripadamo tom svetu, i prema tome treba da ostanemo po strani kada oni sami sebi dodeljuju nagrade. Razmislite kome smo mi dodelili zvanja pocasnong gradjanina Beograda (hronoloski, od 1947. do 1985.): Tito, Peko Dapcevic, Tolbuhin, Selasije, Nehru, Naser, Sihanuk, Breznjev, Ben Bela, Burgiba, Sastri, Kardelj, Kaunda, Gjerek, Causesku, Feng, Al Sabah, Miteran, Sung, Djanian, de la Madrid, Njerere. Ono sto moze da se uoci je da nema nijednog zapadnjaka osim socijaliste Miterana iz Francuske. Takodje, nema nijednog Srbina, ali su tu Tito, Kardelj i Peko Dapcevic. Sta to mi prebacujemo drugima? Da daju nagrade onima koji sluze njihov interes? Kome mi dajemo nagrade? Kardelju? Selasiju? Sihanuku? Dragi zemljaci, kao sto komentator pod pseudonomim "Zlatni Opanak" napisa, hajde da ustanovimo nasu nagradu i da je damo ljudima za koje pojma nemamo koliko su dobri svome narodu. Onako po naski!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља