четвртак, 04.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 13.10.2014. у 15:00

Битка за примат у националним саветима

За изборе за савете националних мањина 26. октобра највише листа – чак девет, поднели су Буњевци, а следе Русини са седам. Али, најзанимљивија борба – за већину од 35 места, колико ће имати Бошњачки национални савет – водиће се између Угљанинових и Зукорлићевих присталица. За примат у овој националној заједници бориће се листа „За Бошњаке, Санџак и муфтију”, коју подржава муфтија Муамер Зукорлић, и листа „За Бошњачко јединство др Сулејман Угљанин”, иза које стоји Странка демократске акције.

Управо њих двојица водили су најоштрију изборну кампању, у којој је на талону била аутономија Санџака, иако о томе национални савети по закону не одлучују.

Републичка изборна комисија прогласила је до јуче 63 изборне листе за непосредне изборе за 17 савета националних мањина, а у процедури је још 21 листа. За посебни мањински бирачки списак за ове изборе пријавило се 452.000 грађана, што је за 20.000 више него на изборима пре четири године.

Ове године изборе организује и спроводи Републичка изборна комисија, која ће као стручни орган омогућити доследније и законитије спровођење избора него што је то пре четири године урадила Централна изборна комисија. Изборе ће највероватније надгледати и контролисати и представници Оебса.

Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права и равноправност полова, тврди да је до сада Бошњачко национално веће било експозитура СДА и додаје да је опасно када неко ко је шест година био министар у Влади Србије и није се жалио на угроженост Бошњака, сада, када је у опозицији, наглашава да је Србија маћеха и да угњетава Бошњаке.

Бошњаци су у протеклом периоду имали два национална већа – једно, на чијем је челу прво био Сулејман Угљанин, кога је заменио Есад Џуџо, а које има статус техничког мандата, и друго, које је формирала Бошњачка културна заједница, лојална муфтији Муамеру Зукорлићу, којем држава после прошлих избора за савет није признала победу.

Александар Попов, из Центра за регионализам, сматра да је утицај политичких партија националних мањина један од проблема који могу да утичу на одлучивање бирача.

„Политизација у раду националних савета један је од проблема и овај недостатак произлази из тога што су подносиоци листа и политичке странке које имају добру инфраструктуру и које могу да ставе савет у своју функцију”, каже Попов.

Мехо Омеровић истиче да су за садашњу власт у Србији мањине веома важне, јер је први закон који је усвојен у садашњем сазиву био Закон о националним саветима националних мањина. Он очекује да до краја године буду усвојене измене тог Закона, којима ће се регулисати и унапредити положај мањина, оцењујући да њихов положај у великој мери зависи од укупне економске ситуације.

Омеровић очекује да ће промене тог закона онемогућити или смањити злоупотребе средстава која су добијали национални савети. Он уверава да је до сада било примера недомаћинског трошења новца појединих националних савета.

Законом о буџету Србије за ову годину Канцеларији за људска и мањинска права одобрено је 250 милиона динара за финансирање рада националних савета националних мањина.

Овај новац национални савети користе за финансирање трошкова за редовну делатност, за финансирање рада установа, фондација, привредних друштава и организација чији је оснивач или суоснивач национални савет, као и установа, фондација, привредних друштава и других организација чија су оснивачка права пренета на национални савет.

У Канцеларији за људска и мањинска права кажу да је од 1. јануара до 19. августа ове године свим националним саветима из буџета Републике Србије исплаћен укупно 177.421.651 динар. Имајући у виду да је 2014. изборна година за националне савете, буџетска средства су дозначавана у виду аконтација на нивоу висине средстава која су националним саветима исплаћена у 2013. години.

„Националном савету мађарске националне мањине исплаћено је укупно 40.883.256 динара, Националном савету ромске националне мањине 14.840.051 динар и Националном савету бошњачке националне мањине 16.567.472 динара”, кажу у Канцеларији за људска и мањинска права.

Дејан Спаловић

-----------------------------------------

У слу­жбе­ној упо­тре­би 11 ма­њин­ских је­зи­ка 

У Ср­би­ји је у слу­жбе­ној упо­тре­би 11 ма­њин­ских је­зи­ка (ал­бан­ски, бо­сан­ски, бу­гар­ски, ма­ђар­ски, ма­ке­дон­ски, ру­мун­ски, ру­син­ски, сло­вач­ки, хр­ват­ски, цр­но­гор­ски и че­шки) у 42 оп­шти­не и гра­да. Ста­ту­том Вој­во­ди­не, у слу­жбе­ној упо­тре­би у По­кра­ји­ни су и ма­ђар­ски, сло­вач­ки, ру­мун­ски, ру­син­ски и хр­ват­ски је­зик и њи­хо­ва пи­сма.

--------------------------------------------- 

Национална гласила

У Србији 15 националних мањина има своја гласила, путем којих се информишу на својим језицима. Тако се Албанци, Бошњаци, Буњевци, Египћани, Јевреји, Мађари, Македонци, Немци, Роми, Румуни, Русини, Словаци, Словенци, Украјинци и Хрвати информишу преко 143 штампана медија, а двојезично се штампа још 45 гласила. Програме на мањинским језицима емитује 120 радио-станица. Јавни сервиси имају емисије на девет језика, а емисије за мањине приказује још чак 45 телевизијских станица широм Србије.

Коментари4
84bcc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dragan Dragan
Poštovani, zašto naša država dozvoljava ovakvo sramno i bezočno ponižavanje naroda, svih, i Srba i pripadnika ostalih nacionalnih manjina. Zašto niko ne otvori oči narodu kao što je to nekada radila Brankica "Insajder"? Zašto niko ne kaže tom napaćenom narodu - pripadnicima milion nacionalnih manjina koliko para dobijaju njihovi tzv. "predstavnici" njihovi dušebrižnici? Da li je istina da svakoga meseca Nacionalni savet neke nacionalne manjine dobija 1.800.000 dinara u ovom slučaju 17 x 1.800.000 din? Na šta i kako ih troši? Koliko listi za jedan Nacionalni savet konkuriše? Obično jedna i ona prođe?
Маја М.
Да ли су национални савети у Србији у складу са законима у ЕУ? Да ли, уопште у ЕУ постоје слична тела? Увек смо већи папа од папе. Одакле нам паре?!
Dokle nova administracija
A ko će da im daje plate? Država Srbija? E Srbijo, Srbijo napunila si se agencija, saveta, direktorata... Ko će to da plaća kad ti uništiše i privredu i poljoprivredu?
gradjanin Srbije g
Da li je postojanje nacionalnih savjeta u skladu sa upostojanjem istih u EU? Tj. da li ovakvi savjeti postoje u drugim zemljama EU? Ukoliko ne postoje, treba da se ukinu i u Srbiji, tj da bude uskladjeno sa EU! Razlog.: Pojedini od ovih savjeta leglo su separatistickih i drugih snaga, koji docepavsi se ovih pozicija javno rade na rusenju drzave Srbije i njenih institucija. Konkretno, Zukorlic i njegove pristalice, odnosno desavanja u Novom Pazaru, poslednjih godina!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља