среда, 26.06.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:04

У новом Културном додатку у суботу, 18. октобра, читајте:

Аутор: Културни додатакпетак, 17.10.2014. у 10:22
Фотокопија пасоша Анатолија Ивановића

СУДБИНЕ

Три егзила Анатолија Ивановића

Као млад руски емигрант Анатолије је у периоду између два светска рата у Србији постао један од најуспешнијих издавача и дао немерљив допринос српској духовности и култури. Иницирао је преводе дела водећих југословенских писаца на немачки, штампао их у својој штампарији и немачким књижарама продавао. Ивановићеви потомци из Венецуеле недавно су покренули поступак његове рехабилитације

Предраг Савић

-----------------------------------------------------------

ИНТЕРВЈУ

Ја сам старомодни социјалиста

По престанку бомбардовања у Београду је било тихо, топло и пусто: Вернер Зауер (Фото Г. Поповић)

Неки људи које смо упознали покушавали су да нађу начин да се помогне избеглицама из Суве Реке и кад смо их заједно посетили, видели смо да би свака, и мала, помоћ била драгоцена. По повратку у Грац разгранали смо мрежу оних који желе да помогну и то је, на крају, омогућило тим симпатичним људима да, после више од деценије, напусте логор и настане се у властитим кућама које су сазидали у Пиносави, каже Вернер Зауер, професор у пензији Универзитета у Грацу, добитник почасног доктората Универзитета у Београду

Гордана Поповић

-----------------------------------------------------------

ПОЗАЈМЉЕНИ ИНТЕРВЈУ: РАДИО ФРАНС КУЛТУР

Адресари из 1939. године су за мене попут допинга

Све је врло прецизно, ту су имена, адресе, бројеви телефона. Пошто су ови људи нестали, склизнули су у имагинацију, па као да је и читав регистар (њихових имена) постао имагинаран. Они су постојали, имали су адресе, али су ишчезли… То је загонетно и прецизно у исто време и наводи ме на сањарење, доводи ме у посебно стање које ми помаже да пишем, каже новопечени нобеловац Патрик Модијано

Превела и приредила Ана Оташевић

-----------------------------------------------------------

СРПСКА ДИЈАЛЕКАТСКА ЛЕКСИКОГРАФИЈА

Речник Васојевића

Истраживачким радом Раде Стијовић јавности је дат на увид корпус од преко 11.000  речи („и неколико пута више значења”), прикупљених у говору, и по Јовану Цвијићу највећег српског племена. Говор Васојевића показује се и као трезор многих старих српских, односно словенских речи. Васојевићи нису престајали да једу ужицама (кашикама) јело које су сипали горуждом (кутлачом)

Слободан Реметић

-----------------------------------------------------------

КЊИГА И ЗАКОН

Шарено, малено, будали драго

Да ли је фер да организатор „уличног сајма књига” у свом пљачкашком походу уништава градске књижаре? Да ли је нормално да се нешто именује „културном манифестацијом”, а да се при том служи преварама и другим противзаконитим средствима попут неиздавања фискалног рачуна, неплаћања закупа простора, ангажовање радника који раде на црно, продаје робе без порекла и слично? Организатори уличне продаје књига, достојни Роднија и Дерека из „Мућки”, на продају нуде све и свашта: од националистичке литературе свих провинијенција до политички некоректних сликовница за децу, читав један универзум кича и шунда

Срђан Тешин

-----------------------------------------------------------

ПОРТРЕТ: НИКИТА МИЛИВОЈЕВИЋ

Време које је заборавило на игру

Годинама живимо и причамо само нијансе истога: Никита Миливојевић (Фото Rii Schroer)

Стручњаци су израчунали да деца данас дневно направе између 30.000 и 40.000 покрета мање него пре само 20 година. Деца се данас рађају са два мишића мање него што их ви и ја имамо у свом телу, јер су ти мишићи нестали, нису нам више потребни. Неке игре које су постојале у мом детињству и код генерација пре мене такође су потпуно нестале. У том новом еволутивном ланцу, питање је како ће изгледати човек на крају овога века – каже редитељ Никита Миливојевић

Борка Г. Требјешанин

-----------------------------------------------------------

НОБЕЛОВА НАГРАДА ЗА ХЕМИЈУ 2014.

Микроскоп суперрезолуције – поглед у наносвет

Биолог коначно може да унутар живе ћелије посматра појединачне молекуле како се стварају, крећу, удружују, разграђују. Ове методе омогућавају да „осликамо” све протеине који посредују остваривање веза између нервних ћелија, деобу ембриона, кретање ћелија...

Др Александра Кораћ

-----------------------------------------------------------

ЈУБИЛЕЈИ

Један париски Шекспир

Оно што се може уочити као континуитет између схватања Вилијама из Стратфорда пре и после револуције у Француској, јесте његов плебејски, пролетерски аспекат. Он је од оних што припадају гомили, што крцају орахе и једу бели лук, што галаме, сматра шекспиролог Роберт Вилсон, који ће идуће недеље бити гост Београда поводом 60. годишњице Катедре за светску књижевност

Зорица Бечановић Николић

-----------------------------------------------------------

ЏЕЗ СКИЦЕ

Тромбон је незграпан инструмент

Дубоке емоције, традиција, нешто као савремени бибап: Нилс Вограм

Носталгија се односи на нешто што долази из прошлости и доказано је као лепо и јако. Мој циљ је да са таквим осећањима направим нешто своје – каже Нилс Вограм, који идућeг викенда наступа у Београду

Војислав Пантић


Коментари2
c1f49
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Немогућа Мисија.
Писати о чланку који се не може прочитати на Политици "он лајн" је стварно "немогућа мисија". Не знам ни која је сврха писати о нечему што нико не може прочитати. Али покушаћу; предамном је штампана Политика. Нисам ни лингвиста, ни професор чак ни академик као г. Слободан Реметић али ми је засметао чланак "Речник Васојевића". Мислим да се и госпођа Стијовић осећала нелагодно читајући тај чланак о себи и свом раду. Пун хвалоспева, права апотеоза. "Немогућа мисија" је и писати што ниси прочитао. Али ћу само навести да је и г. Вук Боричић Тиврански још пре 12 година написао Рјечник васојевичког говора у издању најугледнијег тадашњег издавача "Просвете". Нисам прочитао ни најмањи осврт г. Реметића (добро, можда ми је промакао) на овај речник. А и овај има око 11.000 речи. Могао га је бар узгред споменути. Рећи например да речник госпође Стијовић има нових 11.000 речи којих нема у речнику г. Боричића. Од тога само прилично неумерен и неукусан хвалоспев. Р.Ѕ. Зашто Политика крије текст?
Dejan R. Popovic, dipl. inz.
G. Ljubomir Kljakic na kraju teksta "Svetska vlada je moguca" kaze: "Tako najnoviji izvestaj OECD-a o razmerama socijalne i ekonomske nejednakosti u svetu - 'Kakav je bio zivot? Globalno blagostanje od 1820' - pokazuje da je nejednakost u savremenom svetu dostigla nivo koji je poslednji put vidjen 1820, odnosno pre bezmalo 200 godina..." Slicno pise i u "Politikinom" clanku "Globalna nejednakost u primanjima na nivou 1820." od 2.10.2014. Medjutim, u orginalnom dokumentu "Inequality - OECD" ispod podnslova "Nejednakost i prihod" istaknuta recenici glasi: "Prosečna prihod 10% najbogatijeg stanovništva je oko devet puta veća od 10% najsiromašnijeg širom OECD.." Nije mi poznato po kom statistickom zakonu je raspodeljeno bogatstvo u OECD svetu, ali moguce je da je prihod 1% superbogatih i do oko 10 puta veci od prihoda 10% najbogatijih. Bogatstvo predstavlja samo sredstvo za stvarne ciljeve kojima nas vode nasi instikti, a to je pre svega, sujeta (Adam Smit, "Teorija moralnih osecanja").

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља