понедељак, 16.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04

Најбоље се разумеју људи који не говоре исти језик

Аутор: Славко Трошељсубота, 18.10.2014. у 21:57
Фото лична архива

Доктор Миодраг Цолић је професор хирургије и пластични хирург. Са братом Миланом власник је клинике „Цолић” у Београду. Представник је Светске конференције за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију за Европу. И почасни је конзул Перуа у Србији.

Али, Миодраг Цолић ће се, крајем октобра, на Сајму књига у Београду, представити и као путописац. Обишао је све државе света и бројне провинције као што су Гренланд и Фарска острва који припадају Данској... Све их је представио у књизи „Мој пут око света”.

Рођен је 14. маја 1957. у Пироту. Живи у Београду. У браку је с Ангелином Атлагић, академским сликаром и костимографом. Из првог брака има двојицу синова: Филипа (19), студента продукције и дизајна звука, и Константина (18), ученика гимназије.

Како је настала ваша књига?

Увек сам све записивао, али дефинитивне контуре ове књиге могле су да се препознају тек последњих осам година. Тада сам обилазак свих земаља света схватио као своју велику мисију. Свака земља у књизи има четири странице, а и двојезична је. Има енглески и српски текст, у два тома на укупно 1.000 страница.

Кад сте кренули у свет?

Од почетка студија. Штедео сам новац за куповину јединствене возне карте за све железнице Европе, а прво озбиљније интерконтинентално путовање било је авионом до Индије, Непала и Тајланда.

Шта је било са страхом од летења?

Тог страха сам се ослободио у Пироту, у току лечења од великог кашља. Тада је, за то лечење постојао само један лек: дубоко дисање на одређеним висинама. Моји родитељи су знали пилота пољопривредне авијације који ме, за време свог посла, возао до мог излечења.

За чим сте трагали на путовањима?

У прво време имао сам младалачку занесеност. Желео сам све да видим и упознам свет, проширим видике и поставим неке циљеве. А на тај начин сам упознавао и себе, али и друге, поштујући све њихове навике и обичаје, јер говорим енглески, шпански француски...

Где вам је било најтеже?

На Хаитију, у Карибима. То је лепа земља на коју је Бог ставио руку, али није то учинио и са људима. Сиромаштво, криминал и верски ритуали најгоре врсте, као што су „вуду” и „зомби”, господари су живота. Али, за туристе је изнајмљена територија од неколико квадратних километара која је ограђена бодљикавом жицом уз коју су стражари. Ту су луксузни хотели, дуге пешчане плаже уз које пристају крузери. Ипак, одатле сам побегао главом без обзира.

А како вам је било у Африци?

Амерички књижевник Хенри Милер рекао је велику истину: „Најбоље се разумеју људи који не говоре исти језик.” Тако сам се разумео и са људима из афричких племена. Јер, ја сам њима прилазио отворено без наговештаја опасности.

Где желите да се вратите?

Индију називам „краљицом свих земаља”, а ту су и Куба, Гватемала и Бурма. У Индију можете ући на хиљаду врата, али излаза из ње нема. „Излаза нема” због свих њених духовности које уздижу човека у свим односима. А те духовности заувек остају у вама. И ове три земље су рај за очи и душу. Бурма вам нуди храмове од злата, Гватемала грађевине Маја, а Куба музику уз коју играте у ритму срца.

Како делите свет?

Свет доживљавам као једну целину. За мене ту више нема тајни. На многим местима се осећам као у својој земљи.

Где је рођена естетска хирургија?

У Бразилу. Њу је створио хирург Иво Питанги који сад има преко 90 година. Он је шездесетих патентирао технике које се и сад примењују, а оперисао је принцезу Маргарету, као и возача формуле Никија Лауду, након што му је 1976. изгорео болид у Немачкој. Занимљиво је да сам са Питангијем 1997. урадио интервју за „Политикин Базар”.

Ко је још хирург тог калибра?

То је Мексиканац Фернандо Ортиз Монастерио, који је умро прошле године. То су двојица харизматичних личности светске естетске хирургије. Имао сам срећу да сам радио са обојицом. Питангија сам, као пријатеља и учитеља, два пута довео у Србију.

Шта има ново у естетској хирургији?

Сад жене настоје да се изједначе са мушкарцима. Више раде и више зарађују. Самим тим имају мање слободног времена. И зато желе да, на први поглед, оставе добар утисак, па долазе код хирурга на краткотрајно затезање лица нитима и ботоксом. Али, чекамо их после њихове шездесете на мирну сарадњу...

А како поправљате уроћене проблеме?

Ово о чему смо причали је више жеља него потреба. Али, грешке природе, опекотине, туморе коже, последице несрећа... решавамо на најбољи начин. Јер, правилан изглед је много важнији од намештене лепоте.

Да ли сте увек себи најважнији?

Наравно да не. Најмање мислим на себе. Највише волим да ми се живот, у неким догађањима, одвија спонтано. Никад нисам без планова, а они су, углавном, дугорочни. И не журим да ми се нешто деси, па не постављам пред себе велике циљеве.

А да ли сте верник?

Нисам. Али, поштујем вернике, па увек радо улазим на света места. На то ме тера неко морално биће у мени и, наравно, радозналост и потреба за новим знањима.

-----------------------------------------

Оријенталне лепотице лепше од Бразилки

Где су жене најлепше?

Као потпредседник Светског удружења естетских хирурга организовао сам курсеве естетске хирургије у земљама у развоју. Тако сам обишао многе земље централне, оријенталне Азије: Узбекистан, Казахстан, Јерменију, Грузију... где сам тражио инспирацију за лепоту жена. Жене у том делу Азије су, по мом мишљењу, лепше од Бразилки. Јер, оне су спој оријенталне и руске лепоте.


Коментари1
d89b7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deda Djole
Izvanredan intervju, radost citaocu ! Iz ovog coveka zraci kultura, tolerancija, optimizam . . . i ljubav za ljude

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља