понедељак, 26.06.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:10

Разговор између магарца и Марине Абрамовић је прецењен

уторак, 21.10.2014. у 21:57
Фото Т. Јањић

Када вам Љуба Поповић каже да је у једном периоду живота, на самом почетку своје шест деценија дуге каријере, био „посвађан са бојом” у први мах мислите да се шали. Ко год је бар једном видео његове слике то би исто помислио. Али, тако је заиста било. Један од разлога те „свађе” била је немаштина. Сећа се Љуба: „Пара није било, па би нам послужитељ на академији из подрума донео велике предратне тубе, пуне црвенкастобраон боје и само сам са њом радио. Кад бих дошао до новца куповао бих мало плаве и зелене, али сам их употребљавао јако штедљиво.”

Наш саговорник у Београду борави због данашње промоције књиге „Љуба”, у издању „Паидеје” и „Париског круга”, заказане за 12 сати, у Медија центру, као и изложбе слика која се отвара два сата касније у галерији „Еуроцентар” (Македонска 30). Ово дело, за које каже да је једна од најквалитетније урађених књига која се бави његовом уметношћу, а којом започињемо разговор, није класична монографија, већ публику подсећа на она Љубина дела која се налазе у Србији, у приватном власништву колекционара.

Избор репродукција почиње сликом „Госпођица” из 1959, а завршава делом „Бели дим” из 2014. Зашто такав редослед?

Намерно смо одлучили да почнемо сликама које сам урадио давно, како бисмо прво показали шта сам радио кад сам био млад, уколико то до сада неко није имао прилику да види. Моја се поетика није много мењала и све моје слике чине један јединствен свет, никада нисам лутао, подлегао модама... Али разлике постоје, пре свега у колориту, што сам вам малочас објаснио.

У књизи о вама пише четворо аутора. Ан Тронш вас види као „заљубљеника у ренесансу”, а Срето Бошњак у вашим делима препознаје „блиставу имагинацију и чудесну пикторалну целовитост”. Ту су и Милан Комненић и Дејан Ђорић. Да ли сте их сами бирали?

Мање-више јесам. Велика ми је жеља била да бар један аутор буде Француз. И то је Ан Тронш, која је имала великих проблема са својом издавачком кућом. Они су оклевали у томе да јој одобре да се њен текст, део њене већ објављене књиге, нађе у овом нашем издању. Али на крају су нам то дозволили. Њена оцена моје уметности је одлична. Милан Комненић је веома лепо превео тај текст.

У Србији сте често. Овога пута непосредно након два догађаја која су прилично узбуркала домаћу јавност – посете Владимира Путина и војне параде и фудбалске утакмице Србија–Албанија. Да ли сте имали прилике да преко сателита гледате параду или утакмицу?

Нисам видео ништа у директном преносу јер немам сателитску антену, а Французи нису ништа преносили. Једино су јавили да се Путин појавио у Београду, било је снимака његове посете, али од параде ништа. Њих не интересује Србија, јер они су много већи националисти него што смо ми. Чак и о овом скандалу са заставом велике Албаније пишу са симпатијама према Албанцима. Ја добијам овде штампу из Србије и углавном сам добро обавештен.

Да сте били у Београду да ли бисте пратили параду?

Наравно да бих гледао. Као и сви што су гледали. Нема ту никакве разлике између мене и других људи. Ја, међутим, мислим да ми морамо културом да се наметнемо Европи и да је култура најмоћније оружје, које ми довољно не користимо, јер ове који су на власти то уопште не занима. Ми данас имамо нејнекултурнију власт коју смо икад имали, јер је за ову државу култура на последњем месту. Погледајте говоре и обраћања наших политичара – ниједан не помиње реч култура, њих то савршено не дотиче. Шта друго могу да закључим? Али ни то није најгоре. Забрињава што људима почиње да бива свеједно. То ће се тешко исправити. А уништавање културе је прва ствар која се чини кад се један народ уништава.

Са министром Тасовцем имали један дуг разговор, у којем сте му пренели своја размишљања. Шта вам је рекао?

Он је један изузетно интелигентан човек, брзо мисли и много зна. Што се њега тиче немам замерке. Није проблем у њему. Проблем је у томе што не уме да постави праве људе на права места. Рецимо, почели смо некритички да увозимо све тенденције са запада које се могу назвати сликарским ђубретом. И то ће прилично да засмрди у нашој средини. Кад то кажем мислим, на пример, на овогодишњи Октобарски салон. Или, откуп дела визуелне уметности, који је одржан први пут после не знам колико година. Немојте ми рећи да разговор између магарца и наше чувене Марине Абрамовић, против које иначе немам ништа, вреди онолико пара колико је за то држава платила? У Паризу је још увек добро, цветају сви цветови, па постоји избор. Код нас, нажалост, постоји готово фашистички однос према неким људима који се баве сликом. Надам се да ће то неко зауставити.

А шта бисте ви откупили?

То није мој проблем нити мој посао, већ државни. Ја се у то не бих никад мешао. Колеге поштујем, али не бих никада био ни у једној комисији.

Милица Димитријевић


Коментари23
fcff0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

aca stajic
sta li lupate i zamerate coveku, intervju je odlican.
bozidar skoric
Uvek i svaki put slikar Popovic govori negativno o Francuzima,njihovom nacionalizmu itd. Gospodine Popovicu,gde ste dosli? U Pariz. Gde ste dobili smestaj? U Parizu. Gde ste dobili atelje? U Parizu. Gde ste postali poznati? U Parizu.Da ne preterujete malo??Njih/Francuze ne interesuje Srbija. Sta ste uradili da tako ne bude? Nista. Bili ste pre Pariza Poznati gde . Samo u Srbiji. A sada,i zahvaljujuci toj zemlji ste gde? Malo skromnosti,Vaspitanja.Okrenuti se nekada unazad. Bas tuzno od dobrog slikara.
@bene Volent
Sedi, jedan!
Bene Volent
Интервју са таблоидним насловом, гарантује срозавање "Политике" и осигурава да у њој више никада неће изаћи интервју са Марином Абрамовић. Милица Давидовић га сигурно неће добити. Тако ће култура и уметност казнити, не само "Политику", него и њене верне читаоце, посебно оне који прате и воле културу и уметност.
Bene Volent
Наслов за интервју који је Милици Димитријевић дао један ликовни великан као што је Љуба Поповић, никако не може да гласи: Разговор између магарца и Марине Абрамовић је прецењен. Тим пре, што Љуба у интервјуу тврди да је Марине Абрамовић наша и чувена, против које иначе нема ништа. На тај начин се ниподаштавају подједнако уметнички опуси Љубе Поповића и Марине Абрамовић.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља