петак, 22.09.2017. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:20

Борба народа без државе

Аутор: Миленко Срећковићсреда, 22.10.2014. у 15:00

У недавном разговору са руководством Радничке партије Курдистана (ПКК), његови чланови образложили су ми, између осталог, и своју осуду НАТО бомбардовања Србије, које се одигравало скоро у исто време кад је и безочна репресија турских власти над курдским становништвом достигла свој врхунац. Док је НАТО, под изговором заштите људских права косовских Албанаца, бомбардовао српске војне и цивилне циљеве, Турска, чланица НАТО-а, неcметано је наставила да се обрушава на људска права својих грађана курдске националности. „Курди у Турској масакрирани су НАТО оружјем”, кажу моји саговорници из ПКК. Док Курди нису имали никакву заштиту од НАТО-а, албанска УЧК је имао његову пуну подршку. Стога не чуди што су данас на окупираном Косову изграђени споменици политичким предводницима НАТО агресије, албанска деца масовно именована њиховим именима, док је од споменика херојском пријатељству Боре и Рамиза, остао само Рамиз.

Осуда НАТО агресије од стране антиимперијалистичких левичарских организација, каква је и ПКК, није необична. Али не само то, данашњи бастиони социјализма и антиимперијализма – Венецуела, Куба, Боливија, али и Палестина – одбијају да признају независност Косова видећи у том пројекту добро им познат империјалистички печат. За разлику од курдског ПКК, који има пуну подршку радикалних левичара, албански УЧК је за већину њих продужена рука империјализма. Насупрот томе, за Сједињене Државе УЧК је „ослободилачка”, а ПКК „терористичка” организација.

Недавна албанска детињарија са дроном и заставом велике Албаније, која је прерасла у озбиљан међународни инцидент, као и касније изјаве албанског премијера, откривају нам већ виђену стратегију великоалбанске нацистичке политике – најпре изазвати сукоб у име великоалбанске идеје, ризиковати живот сопствених људи (репрезентативаца који у Србији нису имали никакву заштиту од навијача сем српских фудбалера и полиције), а затим прогласити себе за невину жртву српских власти. За разлику од албанског народа који већ има своју државу – Републику Албанију, Курди се боре за стварање сопствене државе, односно за претварање Курдистана из географске области у републику.

Репресалије турских власти и курдске побуне трају још од 1920. Својом бруталношћу над Курдима тада се истакао један од политичких узора другосрбијанаца – Кемал Паша Ататурк. Деведесетих, каже Ноам Чомски: „Турска је водила огроман терористички рат против курдског становништва: десетине хиљада људи је убијено, хиљаде градова и села спаљено, било је вероватно око милион избеглица, тортуре и сваког злочина којег можете да се сетите. –’Тајмс’ једва да је ишта известио о томе.”

Данас је Радничка партија Курдистана, уз мање прогресивне курдске Пешмерге (оне који се суочавају са смрћу), у жижи интересовања светске јавности као један од најважнијих бедема одбране од исламског фундаментализма. Он је сада оличен у оружаној групи Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ), која је недавно себе преименовала у Исламска држава. Огранак ПКК у Сирији – Партија демократске уније – води снажне борбе како би очувала недавно стечену аутономију и спречила покољ курдског становништва.

Премијер Вучић упутио је писмо подршке недавној одлуци Барака Обаме да се Сједињене Државе укључе у борбу против ИДИЛ-а. Таква подршка до сада из Србије није упућена курдским борцима иако се они против ИДИЛ-а, других ћелија Ал Каиде и осталих сиријских „побуњеника”, за разлику од САД, боре већ више од две године. Поред тога, САД су у великој мери одговорне за настанак ИДИЛ-а због подршке „сиријским побуњеницима”, вођења кампова за њихову обуку у Јордану, као и због бомбардовања Ирака, којим су збацили истог оног Садама Хусеина коме су током Првог заливског рата достављали хемијско оружје од којег су управо Курди највише страдали.

Као држава која је и сама 1999. године била изолована и анатемисана у Европи, народу „који осим планина заправо нема праве пријатеље”, посебно његовом прогресивном делу, треба да искажемо разумевање за његову патњу и подршку његовој борби. „Радикални Ислам сматрамо претњом не само за нас већ и за читав свет”, каже један од команданата сиријске ПКК.

Председник Покрета за слободу


Коментари7
f6dfa
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

citalac citalacki
Citam autora redovno i cenim njegove stavove ali ovaj tekst me razoracarao. Ovo mesanje istorijskog sa dnevnim je potpuni promasaj. Da ne govorim na nasedanje na medijsku hajku protiv Albanaca. Vrlo lose.
Slobodan Djordjevic
Nije tacna izjava uvazenog autora: ....као и због бомбардовања Ирака, којим су збацили истог оног Садама Хусеина коме су током Првог заливског рата достављали хемијско оружје од којег су управо Курди највише страдали. Hemijsko oruzje je Irak koristio i u ratu protiv Irana a pravio ga je sam u fabrici koju mu je, sa opremom kupljenoj u zapadnoj Evropi, isprojektovala i izgradila Jugoslavija
Maka @
Stefan Decanski@ Kako li ste samo u nabrajanju preskocili BiH?! To lamentiranje nad propalom imperijom je pateticnoi bljutavo. Koliko je Kurda pa i turskih vojnika stradalo to nije bitno bitno je da se zadrzi imperijalni privid . Ko je Turke kao nacionalnu zajednicu oznacio kao zastitnike osmanlijske drzave ?Da li je to bio sultanat Turaka ili osmanske porodice? Mozda bi Kurdi to podjednako dobro radili. Kako je hilafet uopste dosao u ruke Osmanlija? Previse pitanja...
Dragan-Pik-lon Todorovic
Srbija bi trebalo organizovano da posalje jednu cetu ako ne i vise dobrovoljaca.Koji bi se borili direktno za slobodu Kurda!!! Na taj nacin bi prosirili istinu o srpskoj stvari i slobodarstvu.Jer oba ova elementa su zgazili Amerikanci,Turci(vekovima)pa i Nemci.U sustini ove tri drzave su uvek saveznici u zlostavljanju manjih i siromasnijih!!!
Noskich Ala
Prvo da napisem da je Milenkova rubrika malena pukotina drugacijeg misljenja u zidu korporativisticke plutokratije koji nas obasuje, a da ga vecina ne vidi. Tim pre sam veoma zahvalan i postujem borbu Pokreta za slobodu. Komentar povodom teksta: sirijski Kurdi su potpuno odustali od stvaranja drzave inspirisani delom americkog teoreticara Mureja Bukcina, Drzava je inherentno represivna, a alternativa je stvaranje lokalnih saveta - odluke donositi na lokalnom nivou kroz direktnu demorkatiju i ucesce svih. Planiranje vrsiti od lokala ka globalu, a ne obrnuto. Lider PKK je u zatvoru citao Bukcinove knjige i shvatio da su marksizam, nasilje i stvaranje drzave stranputica. Da vode od jednog zatvora u drugi. Kurdi u Iraku su manje slobodarski jer su tu upleteni vec formirani interesi, prodaja nafte i tajkunastvo. Kurdi u Siriji su pravi slobodari i vec sada im se pridruzuju volonteri sirom sveta kao u Spaniji za vreme gradjanskog rata.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља