четвртак, 28.05.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 25.10.2014. у 21:57

Измишљају нова радна места да не би осетили смањење зарада

Нема тог закона о ограничењу плата у јавном сектору које запослени у појединим државним агенцијама не могу да предриблају. Јер упркос мерама штедње, солидарном порезу и умањењу плата за 10 одсто– издвајања за зараде у овој годиниза већину анализираних агенцијабиће већа него у 2013, углавном због повећања броја запослених и нових систематизација.

Неко је буквално смислио да одређени број службеника са мање плаћених радних места пређе на виша, како не би осетили солидарни порез или најновије смањење плата у јавном сектору. Има и оних државних тела која су тек тако повећала коефицијенте за одређена радна места, а самим тим и зараде. А агенције које саме себе издржавају примењују коефицијенте који су знатно виши од прописаних у јавном сектору јер, како тврде, за њих не важи Закон о платама државних службеника и намештеника, већ општи Закон о раду, као за сваког другог послодавца.

Законом о платама државних службеника и намештеника прописано је да максимални коефицијент за положај може да буде девет, док основица за обрачун, која се утврђује буџетом за ову годину, износи 19.001,43 динара и када се они помноже добије је максимална зарада у јавном сектору– 171.307 динара (нето).

Други пропис који регулише ову област, Закон о утврђивању максималне зараде у јавном сектору, јасно каже да се ограничење плата односи на агенције, организације обавезног социјалног осигурања и јавна предузећа. Оно не важи само за Контролу летења, Народну банку, Агенцију за борбу против корупције, Државну ревизорску институцију и Фискални савет, високообразовне научне институције и јавна предузећа која имају конкуренцију.

 

Агенција за страна улагања и промоцију извоза(СИЕПА) није повећавала број радника и држала се законских одредби, али упркос томе, ове године ће створити додатни трошак од два милиона динара за плате. Јер је неколико службеника којима је претходно умањен коефицијент добило нови назив радног места али и повећање коефицијента, тако да ће после умањења плата у јавном сектору имати веће зараде него што је првобитно било планирано.

Када је прошле јесени припремао буџет Министарства привреде, тадашњи министар Саша Радуловић је инсистирао да се зараде запосленима у СИЕПА смање због рационализације буџетских трошкова за 2014. годину. Са свим запосленима су закључени анекси уговора о раду у којима су знатно умањени коефицијенти. Тако је у односу на дотадашњи трошак бруто зарада у СИЕПА направљена месечна уштеда од 858,5 хиљада динара, односно годишње 10,3 милиона динара. Сада су трошкови поново повећани. Из података које смо добили од ове агенције може се видети како је то урађено.

На пример, „руководилац службе за администрирање инвестиционих пројеката” има плату од 141.801 динар и коефицијент 7,5. Са одбитком солидарног пореза од 18.450 динара опет прима више него на дотадашњем радном месту: „виши саветник за послове промоције инвестиционог потенцијала”, за које је, после Радуловићевог стезања каиша почетком ове године, следила плата од 110.663 динара, уз коефицијент 5,5. Истом службенику у октобру 2013. године, у време када је на челу агенције био Божидар Лаганин, за исти посао је следовао коефицијент 8,4 и плата од 161.287 динара.

Или, на ново радно место „саветник за односе са јавношћу” с платом од 122.894 динара (коефицијент 6,5) дошао је службеник који је до тада радио на радном месту „специјални саветник за односе са јавношћу” (коефицијент 5,35) и имао плату од 114.312 динара. За то радно место у октобру прошле године следовао је коефицијент 8,4 и плата од 156.788 динара.

Директор СИЕПА себи је умањио зараду тако што је коефицијенат умањио за 0,2 одсто, са максималних 9, на 8,8, односно са 169.280 на 166.380 динара, с тим што му је одбитак по основу солидарног пореза износио 24.595 динара.

Запослени на радном месту „возач-курир” у СИЕПА није осетио бољитак, а ни губитак у џепу, с обзиром на то да је за време Лаганина примао 28.772 динара, после Радуловићевих мера 28.111, а после последњих промена 28.360 динара.

Агенција за осигурање депозита трошкове зарада повећала је за три милиона динара тако што је повећала број запослених али и коефицијенте за поједина радна места. Тако је шеф одељења 2013. и почетком ове године имао коефицијент 9,42, а сада има 10,40. У овој агенцији коефицијенте више од максимално прописаног имају директор(12,02), заменик директора(11,40), саветник директора и директор сектора (11,19).

На питање како за њих не важе исти коефицијенти као за остале државне службенике, у овој агенцији кажу да се на права, обавезе, одговорности и зараде директора и запослених у Агенцији примењују општи прописи о раду, дакле Закон о раду, а не Закон о платама државних службеника и намештеника.

„Наглашавамо да се пословање Агенције, укључујући и трошкове зарада и накнада запослених у Агенцији, не финансирају из буџета Републике Србије, већ из средстава која Агенција оствари својим пословањем. Према томе, на радна места у Агенцији не примењују се коефицијенти који важе за државне службенике и намештенике, већ се зараде утврђују Правилником о раду Агенције и Правилником о унутрашњој организацији и систематизацији радних места. Приликом доношења наведених подзаконских аката и утврђивања висине зараде запослених Агенција је водила рачуна о одредби Закона о утврђивању максималне зараде у јавном сектору, тако да максимална зарада не премашује износ утврђен наведеним законом и Упутством о примени тог закона које је донело министарство надлежно за послове финансија”, наводе у Агенцији за осигурање депозита.

Агенција за привредне регистре, која такође саму себе издржава, увећала је платни фонд за 66 милиона динара у односу на прошлу годину. То објашњавају пријемом три нова службеника у радни однос и усклађивањем основице бруто зараде са дозвољеним растом зарада(основица је повећана за 1,5 одсто). Уз то, трошкови бруто зарада запослених по уговору о раду, с припадајућим доприносима на терет послодавца, исплаћени су у износу од 465,2 милиона динара или 70 одсто од укупно планираног износа за 2014. годину.

Занимљиво је да, према систематизацији радних места, директору следује коефицијент 10, а за четири регистратора прописани су коефицијенти 9,5. Међутим у АПР-у кажу да су обрачун и исплата зарада у протеклом периоду вршени уз поштовање ограничења које је утврђено Законом о утврђивању максималне зараде у јавном сектору, према коме нето зарада без минулог рада не може прелазити лимитирани износ.

„Примена овог закона довела је до тога да ниједна зарада у АПР-у практично не прелази коефицијент 8”, наводе у АПР-у и додају да је плата директора у овој агенцији 155.000 динара, плус минули рад.

Маријана Авакумовић

-----------------------------------------

Колико је агенција прекршило ограничење

Од Министарства финансија, надлежног за контролу спровођења Закона о утврђивању максималне зараде у јавном сектору, остали смо ускраћени за одговор колико је агенција прекршило ограничење и да ли је нека платила казну. Казне за овај прекршај износе од пет стотина хиљада до милион динара.

-----------------------------------------

Агенције за саобраћај и енергетику највише издвајају за плате

Према подацима из агенција које су нам доставиле одговоре, једино је Национална агенција за регионални развој смањила број запослених и зараде, док ће највеће издвајање за плате убедљиво имати агенције за саобраћај и енергетику. Агенција за енергетику то правда повећањем броја запослених (пројекција буџета за ову годину рађена је за 42 службеника) и применом планираног раста зарада у јавном сектору у 2014. години.

-----------------------------------------

Вујовић чуо за подизање плата

Министар финансија Србије Душан Вујовић изјавио једа му је скренута пажња на то да су многи руководиоци у јавном сектору подигли плате унапред, пре усвајања ребаланса овогодишњег буџета који предвиђа њихово смањење. Представљајући Одбору Скупштине Србије за финансије ребаланс буџета за ову годину, преноси Танјуг, Вујовић је рекао да, говорећи као економиста, постоје начини да се држава носи с овим проблемом. „Ако се неко играо унапређењима, бонусима и тако даље, могу да кажем да ћемо са макроекономске стране ми свакако добити оно што смо планирали. Смањење од 10 одсто на увећаним платама имаће већи обухват”, рекао је Вујовић.

Он је навео да овај проблем не може да се решава ни ребалансом буџета, ни усвајањем пратећих закона, већ је за то неопходна реформа рада јавних предузећа. Вујовић је нагласио да није реално да у овом тренутку Министарство финансија ради ревизију свих јавних предузећа како би се установило шта је ко радио.

Коментари4
f18f4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljiljana Novakovic
Ovo je pljackasnja zemlja,zemlja gde Drzava ne postuje Zakone koje je sama donosila,zemlja otimacine na sve moguce nacine........Svaka pozicija i opozija u poslednjih dvadesetak godina optuzivala je komuniste za otimacine i represiju,a sta oni svi rade,da li su svesni? Otimaju stecene penzije,koje su licno vlasnostvo,kradu od roditelja a apeluju na radjanje i izumiranje nacije,i jos najavljuju da ce i naredna dva meseca krasti od roditelja?Kradu na ceni stanova,pricaju jedno a ispostavi se da je to bila laz i kradja-smisljena.Gde to u svetu ima?Pa sve ovo sto rade je gore od onog sto su komunisti radili.Da li uopste vide neko poredjenje sebe i svojih prethodnika?Dobro su proucili sistem kradje i lopovluka,pa slatkorecivim pricama,lepo u rukavicama uoblicenim i fabrikovanim,plasiraju samo gole lazi i otimacinu ovog jadnog naroda.A penzioneri su im svima trn u oku vec vise od 20 god,kao da ce im oni spasiti zemlju.I to je jedna vrsta represije a ne demokraSve GO LOPOV DO LOPOVA!!!!!!!!!!
debelo plaćeni lezilebovici
Ne poznajem poreski sistem u Srbiji, ali jedino on može da "ispegla" ogromne razlike.
Павле Аћимовић
Запослени у Агенцији за енергетику имају, у просеку, око 3 милиона динара бруто годишњу плату или 25.000 евра. У просеку. Махшала ! Агенције и слична тела ( дирекције, фондови,итд. ) коштају државу око 1 милијарде евра на годишњем нивоу. Шта би са предизборним обећањем из 2012 год. да ће највећи број агенција и њима сличних тела бити укинуте? Зато што то није урађено, сада ће држава учитељицама смањити плату на мање од 40.000 динара. Алал вера!
pero v
E za koje pare ja operisem i uz to se i zracim . O uslovima rada,odeci, hrani u bolnici i da ne govoimo. Ko moze neka bezi u beli svet ili u neku Agenciju.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља