недеља, 25.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:44

Вредном књигом чува се биће народа

Аутор: М. Вулићевићнедеља, 26.10.2014. у 20:14
Поздравни говор кинеског писца Лију Џенјуна (Фото А. Васиљевић)

Свако ко је присуствовао свечаној церемонији отварања 59. Међународног београдског сајма књига био је посебно импресиониран величином, садржајем и атмосфером излагачког простора Народне Републике Кине, овогодишње земље почасног госта. Од писаца, уредника наших издавачких кућа и читалаца могли су се чути коментари да нешто слично није запамћено на Међународном београдском сајму књига.

Иначе, први пут свечано отварање ове манифестације уприличено је у сајамској Хали 2а, због великог излагачког простора земље почасног госта, на 1000 метара квадратних. То је „прича у причи”, острво музејског смираја у, већ прве вечери, сајамској вреви, атмосфере којом зраче само древне културе. Овде се могу видети сјајне изложбе древног кинеског издаваштва и штампарства, демонстрација штампања у древној технологији резбарених дрвених блокова, штампарска техника покретних дрвених слова, изложба о кинеској култури чаја, записи на грнчарији, пророчански записи на животињским костима, бројна издања књига и много тога другог. Припремајући се годину дана и дошавши с делегацијом од више од 150 научника, писаца, издавача, НР Кина показала је како се указује част домаћину.

А да је част и примити таквог госта – „земљу велику у сваком погледу, с огромним културним наслеђем и традицијом, али веома различитим у односу на српску и европску културну баштину”, истакао је и академик и песник Милосав Тешић, који је у оквиру свечане церемоније прогласио отвореним овогодишњи сајам, док је у име Народне Републике Кине, окупљене поздравио кинески писац Лију Џенјун.

Тешић је, у свом обраћању, указао на отвореност српске културе, која се потврђује управо и том традиционалном сајамском институцијом земље почасног госта, а осврнуо се и на проблем очувања посебности језика и књижевности малих народа, какав је српски, у све изразитијем глобалистичком устројству света.

– Остајући отворени, али и пробирљиви у тој отворености, за све плодоносне стране утицаје и усаглашавајући их с овдашњим виђењима и доживљајима света, ми без затварања у уске и тесне националне рамове можемо наставити да литерарно развијамо и унапређујемо српску књижевност. Добра књига, ма које врсте била, има удела у стварању општељудских вредности; вредном књигом се, по мери човекових могућности, допуњује, богати и осмишљава универзални речник постојања, али и чувају биће и бит сваког народа – закључио је Тешић.

Кинески писац Лију Џенјун сматра да је и поред традиционалног пријатељства између Србије и НР Кине знање које просечан Кинез има о Србији углавном сведено само на период бивше Југославије и то на само неколико филмова снимљених пре више од четрдесет година, а међу којима су „Мост” и „Валтер брани Сарајево”.

Што се културних веза Кине и Србије тиче, по речима истакнутог сајамског госта, ситуација је сада знатно боља него пре четрдесет година јер су на кинески преведена дела појединих српских писаца, поред осталих Андрићев роман „На Дрини ћуприја” и „Хазарски речник” Милорада Павића. Међу делима кинеских писаца, преведених на српски језик, налази се и роман Лију Џенјуна под насловом „Повратак у 1942”, по којем је снимљен филм, награђен на Међународном филмском фестивалу у Ирану.

У тој књизи Џенјун описао је 1942. годину, у којој је у Кини беснео кинеско-јапански рат. У том периоду је, у провинцији Хенан, због суше од глади је умрло три милиона људи, као да су се догодила три Аушвица. Као вид спречавања сукоба и различитости у свету, на Косову и Метохији, у Авганистану, Ираку, између Израела и Палестине, у Сирији и Украјини, Лију Џенјун је истакао читање књижевних дела и упознавање с кинематографијама као што је на пример иранска.

– У очима европских и америчких политичара, у извештајима телевизијских станица као што су Си-Ен-Ен и Би-Би-Си, Иран је једна врло чудна земља. Да нема књижевности и филмова, обични људи у далекој Кини не би знали какав је Иран заиста. Међутим, сјајни ирански редитељи снимили су филмове као што су „Деца неба” и „Развод”. Сви они обични људи у Кини, који су погледали ова два филма, могли су да закључе да су осећања људи и њихов живот у Ирану потпуно исти као и осећања и живот људи у Кини, Србији или било ком другом крају света. У Ираку нема оваквих филмова. Када су амерички војници бомбардовали Ирак, за нас је то било бомбардовање „неке друге земље”. Али, да су амерички војници бомбардовали Иран у коме су настали поменути филмови ми бисмо се сместа забринули за судбину људи описаних у тим остварењима. Политичари из целог света требало би више да читају књижевна дела због бољег међусобног разумевања јер смо сви ми, на крају крајева, ипак људи – мишљења је Лију Џенјун.

Фрулом, као продужетком људског гласа, отварање Сајма књига употпунио је Бора Дугић, а међу званицама су били и амбасадор Народне Републике Кине Ли Манчанг, заменик начелника Државне управе за штампу, публикације, радио, филм и телевизију НР Кине Сун Шоушан, градоначелник Београда Синиша Мали, представници Министарства културе Републике Србије, српски писци и издавачи.


Коментари7
29fa6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Marko Gligorić
Narod nema biće. Narod je skup pojedinaca koji imaju svako svoje biće, a ovakve floskule služe da raspiruju plemenski kolektivizam i nacionalizam.
Vladimir P.
Drago mi je sto je Kina zemlja partner Sajma knjiga i sto se dostojanstveno predstavila. Nadam se da ce ovo voditi ka saradnji ne samo na polju beletristike, nego i poslovne literature. Takodje, bilo bi sjajno kada bi Srbija pocela da jaca politicke, kulturne i ekonomske veze sa Korejom, Japanom, Indonezijom i drugim istocnoazijskim zemljama. Kod nas se o njima ne zna dovoljno, a zaista su vredne paznje.
Milos Moskovljevic
Drago mi je da su nam se malo prosirili vidici.
nikola andric
Metodologija drustvenih nauka se jos nije pomerila od Aristotelovih ''sustina'', ''bica'' i ''essencijalnih osobina''. Tako je naprimer ''drustvena svojina'' imala isto toliko ''sustina'' koliko i autora sa besmrtnom teorjom Jovana Djordjevica da je drustvena svojina magnetizam.
Сима читалац
Врло позитиван чланак. Хвала

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Синоћ у граду

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља