уторак, 10.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 08:23

Ру­си се вра­ћа­ју на се­вер

Аутор: Жарко Ракићпонедељак, 27.10.2014. у 15:00
Војна колона на снегу и веома ниској температури (Фото Ројтерс)

Арк­тик по­ла­ко, али си­гур­но за­у­зи­ма све ва­жни­је ме­сто у раз­ми­шља­њи­ма свет­ских стра­те­га и њи­хо­вом ви­ђе­њу раз­во­ја све­та на­ред­них де­це­ни­ја. Ве­ли­ка, не­ис­тра­же­на и не­дир­ну­та про­стран­ства, не­ис­пи­та­но, али не­сум­њи­во огром­но при­род­но бо­гат­ство, про­стран­ства ко­ја би мо­гла да по­ста­ну у бу­дућ­но­сти ве­о­ма ва­жни во­де­ни пу­те­ви за тран­спорт љу­ди и те­ре­та...

Ево са­мо јед­ног по­да­тка ко­ји иде у при­лог та­квим пла­но­ви­ма. Ру­ско ми­ни­стар­ство за ре­ги­о­нал­ни раз­вој сма­тра да би Се­вер­но­и­сточ­ни про­лаз, због ве­ли­ког то­пље­ња ле­да, мо­гао да по­ста­не ве­о­ма атрак­ти­ван за про­лаз бро­до­ва. У на­ред­них шест го­ди­на, пре­ма ру­ској про­це­ни, тран­спорт ро­бе овим пу­тем мо­гао би да по­ра­сте са са­да­шњих 1,26 на 28,8 ми­ли­о­на то­на. 

Гу­жва у овој арк­тич­кој тр­ци је ве­ли­ка. Ни­су за­ин­те­ре­со­ва­не са­мо др­жа­ве чи­је оба­ле за­пљу­ску­је Се­вер­ни ле­де­ни оке­ан, по­пут САД, Ка­на­де, Ру­си­је, Нор­ве­шке ... Ме­ђу за­ин­те­ре­со­ва­ним су Ве­ли­ка Бри­та­ни­ја, Дан­ска – ко­јој је од­скоч­на да­ска Грен­ланд – Ки­на и дру­ге ве­ли­ке зе­мље у раз­во­ју. Ве­о­ма је ин­те­ре­сант­но и нај­но­ви­је по­ја­вљи­ва­ње НА­ТО-а у арк­тич­кој при­чи. У вре­ме из­би­ја­ња кри­зе у Укра­ји­ни, чу­ли су се пред­ло­зи (Нор­ве­шке) да би Се­вер­но­а­тлант­ски пакт тре­ба­ло да бу­де вој­но при­су­тан у зо­ни ко­ја се про­сти­ре око Се­вер­ног по­ла. Основ­на иде­ја би­ла је да ави­о­ни с озна­ка­ма НА­ТО-а па­тро­ли­ра­ју над Арк­ти­ком.

Од­го­вор Ру­си­је био је кра­так и не­дво­сми­слен.

„НА­ТО не­ма шта да тра­жи на Арк­ти­ку”, из­ја­вио шеф ру­ске ди­пло­ма­ти­је Сер­геј Ла­вров.

А ка­да је реч о Мо­скви, она је од­лу­чи­ла да се Ру­си вра­те на се­вер. Пре­ма на­ред­би вр­хов­ног ко­ман­дан­та, пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на, ру­ске тру­пе мо­ра­ју да бу­ду при­сут­не це­лој се­вер­ној оба­ли – од Мур­ман­ска до Чу­кот­ског по­лу­о­стр­ва. И чу­ва­ју бо­гат­ство ру­ског де­ла Арк­ти­ка, ко­је се, ка­ко пи­шу РИА Но­во­сти, про­це­њу­је на 30 би­ли­о­на до­ла­ра.

                                                                       +  +  +  +

Ру­си­ја је, по­сле ду­жег за­тиш­ја, по­след­њих го­ди­на по­че­ла по­вра­так на сво­је се­вер­не оба­ле. Ви­ше од пе­ти­не ру­ске те­ри­то­ри­је ле­жи у арк­тич­кој зо­ни, али на том про­сто­ру жи­ви све­га 2,3 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка (0,63 по ква­драт­ном ки­ло­ме­тру). Због то­га је Кремљ од­лу­чио да вра­та за овај ве­ли­ки по­вра­так отво­ри ар­ми­ја.  

Вест из Мо­скве ко­ја се по­ја­ви­ла се 18. де­цем­бра про­шле го­ди­не озва­ни­чи­ла је ову по­ли­ти­ку. У њој се ка­же да је ру­ски ми­ни­стар од­бра­не Сер­геј Шој­гу на­ре­дио ста­ци­о­ни­ра­ње вој­ске у арк­тич­ком ре­ги­о­ну.

По­чет­ком фе­бру­а­ра по­ја­ви­ла се ин­фор­ма­ци­ја да ће ру­ска Се­вер­на фло­та у на­ред­ном пе­ри­о­ду би­ти озбиљ­но по­ја­ча­на. По­сто­је­ћим сна­га­ма би­ће при­до­да­те две арк­тич­ке бри­га­де и је­ди­ни­це ави­ја­ци­је и про­тив­ва­зду­шне од­бра­не.А он­да је пре не­ко­ли­ко да­на, по­сле са­стан­ка у Ми­ни­стар­ству од­бра­не, Сер­геј Шој­гу из­ја­вио да ће Ру­си­ја, до кра­ја ове го­ди­не ста­ци­о­ни­ра­ти тру­пе дуж арк­тич­ке оба­ле.

У апри­лу ове го­ди­не пред­сед­ник Вла­ди­мир Пу­тин на­ре­дио је да се на се­ве­ру зе­мље из­гра­ди стал­на ру­ска по­мор­ска ба­за у ко­јој би би­ли ста­ци­о­ни­ра­ни вој­ни бро­до­ви и ну­кле­ар­не под­мор­ни­це. По­чет­ком сеп­тем­бра, ко­ман­дант ру­ске се­вер­не фло­те Вла­ди­мир Ко­ро­љов по­твр­дио је да ће на Но­во­си­бир­ским остр­ви­ма по­че­ти из­град­ња но­ве по­мор­ске ба­зе.

Ко­мен­та­ри­шу­ћи овај озби­љан по­вра­так Ру­си­је у ре­ги­он Арк­ти­ка, вој­ни стру­чак Ма­ха­ил Хо­да­ре­нок, глав­ни уред­ник не­дељ­ни­ка ВПК ка­же: „Ру­ско вој­но при­су­ство кра­јем про­шлог и по­чет­ком овог ве­ка би­ло је рав­но ну­ли. На це­лој арк­тич­кој оба­ли ни­је био ста­ци­о­ни­ран ни је­дан је­ди­ни вој­ник. А та­да­шња ре­фор­ма вој­ске ишла је то­ли­ко да­ле­ко да су ору­жа­ни си­сте­ми и вој­на тех­ни­ка јед­но­став­но оста­вља­ни на оба­ли или на остр­ви­ма у Се­вер­ном ле­де­ном оке­а­ну.”

Об­но­ва вој­не струк­ту­ре на се­ве­ру је по­че­ла. И су­де­ћи пре­ма ве­сти­ма са те­ре­на, то се ра­ди ве­о­ма бр­зо. Про­шлог ме­се­ца са­оп­ште­но је да је Ру­си­ја по­че­ла из­град­њу но­вих вој­них на­се­ља на се­ве­ру. Реч је о тип­ским на­се­љи­ма у фор­ми зве­зде у ко­ји­ма ће се на­ла­зи­ти објек­ти за жи­вот, упра­ва, спорт­ски те­ре­ни, са­у­на и про­сто­ри за од­мор. Об­лик зве­зде омо­гу­ћи­ће вој­ни­ци­ма и ста­ре­ши­на­ма да се кре­ћу у ком­плек­су без из­ла­га­ња екс­трем­но ни­ским тем­пе­ра­ту­ра­ма.

По­сао од­ми­че и у дру­гим обла­сти­ма. По­чет­ком овог ме­се­ца са­оп­ште­но је да је Ру­си­ја на се­ве­ру по­ди­гла два нај­мо­дер­ни­ја ра­да­ра: на Вран­ге­ло­вом остр­ву и на­спрам Аља­ске. Мо­дер­ни­зу­ју се и гра­де но­ви аеро­дро­ми. 

О озбиљ­но­сти ру­ског по­врат­ка на се­вер на свој на­чин го­во­ри вест да Ру­си­ја гра­ди арк­тич­ки хе­ли­коп­тер. Реч је о мо­ди­фи­ко­ва­ној вер­зи­ји ви­ше­на­мен­ског хе­ли­коп­те­ра МИ-8, ко­ја би тре­ба­ло да пр­ве про­бе има ове зи­ме. Овај хе­ли­коп­тер би­ће спо­со­бан за ле­то­ве у нај­го­рим усло­ви­ма зи­ме, сне­га и ве­о­ма ни­ских тем­пе­ра­ту­ра.


Коментари14
dcd56
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milorad Kovacevic
Za Milan Lala-Cenim vasa razmisljanja-no, mislim da ne poznajete bas dobro privrednu politiku vlasti u Russiji-posebno poslednjih godina dajuci velike olaksice investitorima i domacim i stranim, pojednostavljenje birokratskih procedura,kontrola korupcije na svim nivoima, podrska i pomoc vlasti regiona i centra investorima po svim pitanjima ove prirode,dajuci dzavne garancije na investicije vecih iznosa- primarni cilj i jeste uvecanje tehnoloskih atributa ekonomije.
Milan Lala
Za@ "Russina default 1998" je opisao pad Ruske Rublje u odnosu na Dolar , veci rizik za kreditiranje ALI NIKAKO BANKROT drzave Rusije o kome ste vi ovde pisali. BANKROT je nesto sasvim drugo. Evo i Ukraina nije u bankrotu jel tako a ekonomija joj je totalno pukla , Grivna drasticno pala ali nije bankrot ? Dok zemlja moze da vraca kredite stranim zajmodavcima ona nije u BAKROTU . Kad niste u stanju da vracate kredite onda drzava proglasi bankort (Argentina ) .velika ekonomska kriza nije bankrot drzave. Ja sa vama vise necu polemisati ni o cemu , pozdrav.
@милан лала
Нисам (само) прочитао, него сам доживео и, делимично због тога, изгубио посао који сам тада имао. Што кажу клинци данас, ко нема вугла мора да гугла. Пробајте 'russian default 1998'. Што се тиче рејтинга, кроз њега много више говори новац него политика. Руски проблем није у њиховим девизним резервама, већ у корупцији и непостојању законске структуре која би гарантовала придржавање склопљеним уговорима. (Обратите пажњу: инвестиције, наравно, нико не гарантује. Оно шта је међутим неопходно је да држава примора све заинтересоване стране да се придржавају склопљених уговора.)
M R
Mene su na fakultetu jedne NATO-drzave jos 1998. ucili da je za njih Arktik centar paznje. Nadam se da Rusija to odavno zna, ako Srbija nije znala do sad.
Milan Lala
Za@ Zajmodavac . U kojem ste to ozbiljnom medjunarodnom ekonomskom casopisu procitali da je Rusija IKAD bankrotirala ? Molim vas napisite mi . Kreditne rejtinge do daljnjeg pise zapad citaj (SAD ) a da ga pisu stvarno nezavisni cinioci sta mislite kakav bi bio SAD-keditni rejting kao najveceg svetskog duznika. Dali znate koliko hiljada milijadri dolara su SAD duzni samo Kini ? Zato o vasem danasnje kreditnom rejtingu Rusije ne zasmejavajte. Rusija ima devizne rezerve i zlatne rezerve koje joj garantuju najvisi kreditni rejting kod svakog ozbiljnog medjunarodnog zajmodavca i to je faktum . Rusija redovno servisira svoje kredite i oni su svojom velicinom MINORNI u odnosu na Ruske devizne rezerve i garancije. Manipulisanje sa kreditnim rejtinzima dovelo je do toga da Kina i Rusija rade na izgradnji nezavisnog medjunarodnog kreditnog rejtinga za zemlje BRIKA jer u ovaj zapadni vise nemaju povernja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Међународни преглед

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља