четвртак, 14.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:11

Многи се са сетом сећају Културне револуције

Аутор: Марина Вулићевићпонедељак, 27.10.2014. у 22:00
(Фо­то З. Кршљанин)

Један од најзначајнијих савремених кинеских писаца Ју Хуа (1960) гост је 59. Међународног београдског сајма књига, а његове романе „Живети”, као и „Записи о продавцу крви” (у преводу Зорана Скробановића), објавила је издавачка кућа „Геопоетика”. „Записи о продавцу крви” књига је која говори о вишедеценијској пракси продаје крви у сиромашним, руралним, подручјима Кине. „Отац ми је говорио да крв наслеђујемо од предака. Можеш да продајеш уштипке, можеш да продаш кућу и земљу, али крв нипошто. Боље је да продаш тело него крв, јер кад продаш тело, продајеш нешто што је твоје, а кад продаш крв, продајеш претке”, цитат је из овог романа.

Како сте дошли на идеју да напишете роман о тако болној теми као што је продавање крви у крајњем сиромаштву?

Од малих ногу живео сам у болници, због тога што су моји родитељи били лекари. У то време у Кини живело се и радило на истом месту. Преко пута нашег дома људи су долазили да продају крв, и ту је било радно место Крвавог Лија, јунака из мог романа. Пошто сам упознат са начином живота у болници, и тиме како су људи давали своју крв, дошао сам на идеју да напишем књигу о томе. Али, оно што ме је притом највише занимало био је живот Кинеза, док је продавање крви средство да се проговори о кинеском човеку.

Да ли су неки од ликова засновани на стварним личностима?

Некада мислим да јесу стварни, али заправо су то фиктивни ликови.

Ваши романи „Живети” и „Записи о продавцу крви” представљају критички осврт на Маову Културну револуцију. Како је Културна револуција утицала на ваш живот?

У то време похађао сам основну и средњу школу, тако да сам заправо одрастао за време Културне револуције, она је обележила сва дела која ћу касније написати и мислим да нема човека на кога није извршила утицај.

Са каквим се изазовима суочавао човек који је у то време развијао сопствену индивидуалност?

Деци је тада било боље, јер нису морала да иду у школу. Али, неки од малишана имали су велике проблеме ако су њихови родитељи трпели последице, или су били прозвани током Културне револуције.

„Културна револуција је време за личну освету. Ако ти је неко нешто лоше учинио, ти лепо испишеш велики плакат и залепиш га за улични зид, имаш гомилу оптужби на располагању, изабереш једну.” Освета је важан мотив у вашем роману, као што је доминирала добом о којем пишете?

Управо тако. У највећем броју случајева радило се о личним осветама. Показало се да су појединци у то време налазили начина да се освете за приватне ствари.

Полемишете са неким идејама конфучијанства. Колика је уопште важност овог начина мишљења у Кини?

Конфучијанство је утицало на кинеску прошлост, утиче на садашњост, а утицаће и на будућност. Кинеска традиција укључује велики број школа мишљења, али изузимајући првог кинеског цара Ћин Ши Хуанга, а затим и Мао Цедунга, кинески цареви инсистирали су на конфучијанском начину размишљања. У конфучијанској традицији постоји једна врло важна ставка, а она гласи да морате да поштујете цара. Затим, син мора да поштује оца, жена мора да поштује мужа. Тако да су ове идеје биле сасвим у складу са политиком феудалних кинеских царева. Конфучијев утицај кроз целокупну кинеску историју огроман је. Тако да су друга мишљења, у односу на Конфучијеве идеје, током времена постала мање важна.

Често се дешава да се поричу неке епохе које су прошле. Како се сада у НР Кини тумачи период Културне револуције?

Постоји много различитих мишљења о Културној револуцији, чак и код оних који су је преживели и познају тај период, и међу њима се тумачења о овом добу разликују. Иако је реч о једном насилном времену, у којем је заправо био тренд да људи туку једни друге, са данашње тачке гледишта, мислим да је Културна револуција била боље време од овога данас.

Шта мислите о убрзаном развитку Кине на свим пољима?

Тај убрзани развој Кине практично је довео до многих проблема. Велика је загађеност, страшне су друштвене неправде. Тако да се многи сада са сетом присећају Културне револуције.

У којој мери се писци у савременој Кини суочавају са цензуром?

У Кини је сваки главни уредник или власник издавачке куће цензор. Када се изврши цензура, и ако дело изађе, и ако постоје одређени делови који се не допадају властима, онда књига може да буде и забрањена.

Да ли се то често дешава?

Да, то се често дешава.


Коментари0
db854
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља