петак, 10.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 27.10.2014. у 22:00 Марија Ђорђевић

Октобарски салон убудуће сваке друге године

Посетиоци испред рада Душице Дражић на овогодишњем Октобарском салону (Фото З. Кршљанин)

Октобарски салон у Београду, највећа манифестација савремене уметности у Србији и једна од највећих у региону, убудуће ће бити одржаван сваке друге године, одлучила је Скупштина града Београда.

Секретар за културу Београда Владан Вукосављевић рекао је на седници градског парламента да ће се бијеналним одржавањем Октобарског салона остварити одређене уштеде, али и битно поправити квалитетте културне манифестације.

На наше питање како ће се уштедети, Вукосављевић за „Политику” објашњава да ће Октобарски салон добити 50 одсто више новца у односу на годишњу суму и то годину дана унапред. Дакле, уместо да се сваке године даје на пример 17 милиона динара, сада ће буџет бијеналног салона бити на пример 25,5 милиона, уместо 34 милиона колико би износио да се одржава сваке године.

– Одлуку су донели одборници Скупштине града уз претходне консултације са људима из струке – каже Владан Вукосављевић одбијајући да каже ко су стручњаци са којима се консултовао.

– Сматрамо да би концепција требало да се учврсти, јер манифестација лута у домену квалитета. Одлука о промени можда није популарна, али хајде да видимо да ли смо били у праву, када се деси нови Октобарски салон 2016. године и даље. Никоме не смета што је Салон био међународни, свакако да ће бити места и за неке значајне иностране уметнике на будућим салонима – каже за „Политику” Владан Вукосављевић.

За Миу Давид, директорку Културног центра Београда, институције која је главни организатор Салона, ова вест је изненађење:

– Ово није добра одлука из два разлога. Први је што се руши континуитет манифестације која траје 55 година, а друго, из искуства знам да када се једном нека манифестација избаци из буџета, тешко се после враћа. Ако је неко хтео да преиспитује квалитет, зашто прво није преиспитао Бемус или Белеф? Све ми ово личи на враћање Салона на стару концепцију, када је био искључиво изложба локалног карактера, односно, јасно је да некоме смета међународни карактер Салона. Град је без консултовања чланова одбора Октобарског салона донео одлуку да се одржава сваке друге године. И не знамо по чијим то критеријумима квалитет треба поправити – пита Миа Давид.

Раде Лепосавић, историчар уметности, такође, сматра да је одлука донета „испод жита”, те да се раније у стручним круговима неформално разговарало да Салон наизменично буде домаћи и међународни.

Град је за овогодишњи Октобарски салон обезбедио 17,2 милиона динара – као и 2013. године, а Министарство културе и информисања Србије, како је раније саопштено, помаже са три милиона. Октобарски салон основан је 1960. године као локална ревијална изложба, а од 2004. добија међународни карактер. Свака нова изложба Октобарског салона из године у годину актуелизовала је питања о томе какав нам је Салон потребан, да ли су још увек присутна концепцијска лутања, колико је шансе дато нашим, а колико интернационалним уметницима да покажу своје стваралаштво. У досадашњим размишљањима на ову тему чуло се и то, да политичке елите можда не желе да разумеју савремену уметност и културу те да им смета оно што не разумеју.

Историчар уметности Саша Јањић каже да је одлука о бијеналном одржавању Салона лоша, зато што се руши нешто што траје више од пет деценија, и да ће тако бити онемогућено да се прикаже оно што је заиста најсвежија, најскорија продукција, што је заправо основни концепт манифестације. Такође, сматра Јањић, данас се бијенала у свету гасе, и ова одлука је, ако ништа друго – закаснела.

– С друге стране, постоје мали проблеми у концепцији Октобарског салона зато што се приказује само мањи део домаће сцене, а опет не долазе нам ни иностране звезде. Салон је имао смисла у првим годинама свог међународног опредељења када су овде били гласовити кустоси попут Анде Ротенберг, Ренеа Блока, Лорана Хеђија…

– Октобарски салон више не постоји – каже Ђорђе Кадијевић. – Постоји само име које нема никакве везе са оснивачким концептом по коме је ово била изложба врхунског стваралаштва у домену визуелних уметности Србије у току једне године. Овај салон то није, то је квазиевропска ревија у којој се више експонирају селектори и кустоси него сами аутори. Тако да сам потпуно равнодушан према томе да ли ће Октобарски салон уопште да постоји или не. Ако се иде на две године, немам ништа против. Мој предлог је да се Октобарски салон врати изворним принципима – каже Кадијевић.

Одбор Октобарског салона огласиће се данас званичним саопштењем поводом најновије одлуке Секретаријата за културу.

Коментари12
ff395
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Kralj
„ČOVEK JE MEDJU NAMA“ UPOZNAJMO SRPSKU UMETNIČKU KRITIKU „... U drugu grupu dolaze portreti Tita nastali šezdesetih i sedamdesetih godina čiji su autori uglavnom mladi i najmladji slikari i vajari. Razlika koja deli ostvarenja nastala u ovom vremenu od nasledja prethodnih epoha mogla bi se tumačiti nastojanjem nove generacije da u herojsku auru kojom zrači Titova ličnost, sagleda ljudsko lice. Promena gledanja o kojoj je reč svakako da nije samo nekakav umetnički fenomen, već je odraz opšteg društvenog preobražaja, ostvarenog u pomenutom vremenu. Zanos svedoka ranih, herojskih posleratnih godina zamenila je zrela svest savremenika razvijenog društvenog života u kome su se mnogi snovi i mnoge nade prethodnih generacija približile stvarnosti. Logično je otuda što se simbol tih nadanja u likovnoj umetnosti preobražavao. Suština promena, moglo bi se reći, u tome je što je taj simbol – lik Tita – postao manje simboličan a više stvaran. Tito kao istorija, Tito kao epopeja, Tito kao simbol
Gradjanin nepokorni
Unistavanje kulture, vraćanje mediokritetima, nacionalnim mitovima, odsustvo svake kreativnosti i kritickog pogleda, to bi trebalo da bude kulturna politika vlasti koja sistematski unistava sve cegas e dohvati. Umetnost nije da nas mazi vec da nam ukaze na probleme, da nam pokaze neuralgicne tacke drustva u kojem zivimo.
gradjanin neposlusni
Iz ovih komentara se vidi stanje naseg drustva. Pretvaranje salona u bijenalnu manifestaciju bez konsultovanja sa njegovim organizatorom, odborom, strucnom i sirom javnosti, predstavlja samo jos jedan korak sveukupnog kursa ka retrogradnoj, nacionalistickoj i politikanskoj kulturnoj politici koja odgovara opstem trendu primitivizma, bahatosti, uzurpacije svih nivoa vlasti i zatiranja bilo kakvog oblika prosvetiteljstva. Nakon 10 godina pokusaja stvaranja medjunarodne referentne manifestacije koja bi pruzila mogucnost poredjenja i susretanja umetnika, drustvenih i umetnickih diskursa, razmene znanja, ideja i ideologija, jasno je da taj kurs ne odgovara srpskoj politickoj oligarhiji. Neophodno je da javnost ustane protiv ovakvog oblika delovanja.
kultura i umetnost
Ne vidim problem u tome sto se manifestacija odrzava svake druge godine, najuspesniji festivali uglavnom tako i funkcionisu. Venecija ima bijenala... Valjda je za kvalitetan rad neophodno i odredjeno vreme?! Kada je raspisan konkurs za ovogodisnji Oktobarski salon? Koliko je trajalo postavljanje? Ne znam da li su motivi samo finansijsi, verovatno da jesu, ali mozda organizacija treba da iskoristi priliku i da se posveti planiranju i pruzanju kvalitetnog programa. Dve godine za pripremu imaju smisla...
u ime naroda
prvo što su petooktobarci uradili je da su oktobarski salon prebacili u septembar.za pametnog-dovoljno.njihovo računanje vremena,pomeranje ose i patetično shvatanje revolucije,unazad,involucije,politikanstvo, naručeni zadaci fondacija, ispunjavanje regionalnih zadataka kojima se sondira teren okupirane periferije,njihov pristanak i podrška javnosti za takav sužen i prizemljen zadatak, loša katedre istorije umetnosti i likovne akademije, nedostatak znanja, zabrana razvijanja plastičke misli i prakse koja se neguje svuda u visoko razvijenim kulturama, zapostavljanje vizuelne kulture i znanja, zapostavljanje fantastičnog bogastva slike usled suženih talenata,rada i nasilja nad njima u maloj sredini i, naravno, namerno zatvaranje muzeja, i namerno gušenje rada da bi se uspostavio nerad u poslušnosti, da bi se, u veku dominacije slike i raznih hibridnih formi koje razvijaju imaginaciju i složeno mišljenje,oholo nametnule zadate teme stagnacije, tavorenja u prošlosti i buvljaka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља