субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 28.10.2014. у 15:00 Неџмедин Спахиу

Србија помогла Косову да извози национализам у Албанију

Резултат фудбалске утакмице између Србије и Албаније јесте тај да је Србија помогла Косову да извози свој национализам у Албанију. Сличан српском и хрватском национализму, косовски национализам је другачији од албанског. Ова разлика има своју историју. Корени те разлике су у балканским ратовима, а кулминирају у Другом светском рату.

Када су 1941. Немци и Италијани створили „велику Албанију”, њу су другачије видели Албанци који су већ имали три деценије живота као нација, од Албанаца који су до тада живели у српској (југославенској) држави.

Владу и администрацију у таквој Албанији (1941–1944) чинили су Косовари, почевши од премијера Албаније Реџепа Митровице, министра унутрашњих послова Џафера Деве па све до командира полицијских станица, жандармерије и армијских официра.

Читаве четири и по наредне деценије у Албанији Енвера Хоџе Косовари су доживљавани као нацисти, фашисти, колаборационисти итд. Сећање на Други светски рат на Косову било је сећање на време када су Косовари владали не само Косовом већ и Албанијом.

Са друге стране, за Албанце у Албанији „велика Албанија” значила је трпети власт дрских Косовара. Албанска елита у Тирани ишла је у другом правцу, то јест интегрисање етничке мањине у своје друштво и избегавање утицаја са Косова. Званичници у Тирани били су опрезни да не уводе национализам у своје друштво.

Међутим, када је реч о фудбалерима, нису били свесни да се национализам може увести и преко фудбала. У утакмици са Србијом у Београду међу 11 фудбалера у првом тиму било је чак седам Косовара.

Став Фудбалског Савеза Србије да на стадиону не буду и навијачи Албаније био је потпуно незамислив за јавност у Албанији. Коментари су били да рат није био између Србије и Албаније већ између Србије и Косова. На крају крајева, и тај рат је био давно, пре 15 година.

У Тирани су недавно срдачно дочекали Горана Бреговића и Здравко Чолића, па им је било чудно што читав стадион у Београду звижди албанској химни.

Док се јавност на Косову одушевљавала тиме како се мапа „велике Албаније” вијори над Београдом, за јавност у Албанији то је била „безвезна ствар”. То су могли приметити они који су слушали коментаторе директног преноса РТК у Приштини и Суперспорта у Тирани. Док се први одушевио летењем дрона, коментар другога је био: шта ће сад ова безвезна ствар овде?

Јавност у Приштини и у Тирани уверена је да је дрон убацила нека тајна служба, јача од БИА, чији је циљ био да провоцира Србе. Али ма ко год пустио дрон, у Приштини су се томе обрадовали, а онима у Тирани то је била „безвезна ствар”.

Међутим, догађаји који су уследили будили су национализам и у Албанији. Иронија је у томе што је једна фудбалска утакмица унела више национализма у Албанију него крвави рат на суседном Косову. То је можда због тога што су током рата – иако су у Албанији Косоваре доживљавали као жртве – оправдавали Србе због тога што се четири и по деценије у Албанији учило како су Косовари зли људи.

Страсти су кулминирале одлуком Уефе. Најпознатији албански певач, Ардит Ђебреа, који је у Тирани угостио Здравка Чолића, позвао је Албанце да бојкотују све српске производе. А писац и генерални секретар владајућих социјалиста Албаније, Бен Блуши, чији је деда по мајци Србин, изјавио је да је национализам поплавио Албанију и да је и он у једном тренутку помислио како би могао ићи у рат са Србима.

Безброј је јавних личности у Тирани које су биле познате као космополити а сада су се ухватили у коло национализма. Врхунац свега је иронија досадашњег космополите, албанског премијера Едија Раме, који је поручио Александру Вучићу: не за „велику Албанију” већ за „велику Европу”.

Овој националистичкој еуфорији су се јавно супротставили интелектуалци Халил Матоши у Приштини и Фатос Лубоња у Тирани. Политички коментатор у Тирани Меро Базе позвао је званичнике да дозволе присуство српских навијача у Албанији на узвратној утакмици, а албанске навијаче да се не дају испровоцирати и дозволити српским навијачима да дивљају мапом „велике Србије”.

Фудбалска утакмица у Београду ипак је прекретница у односима Београд – Приштина – Тирана, а посебно између Приштине и Тиране. Док је Запад настојао да привуче Београд и Приштину ка Тирани (то јест да се ослободе национализма), сада се дешава нешто супротно: Тирана се приближава Приштини и Београду.

Професор политичких наука Универзитета ААБ у Приштини, раније предавач на универзитетима у Хамбургу, Тирани, Тетову

Коментари20
3eb44
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tihomir Hrkalo
Autor je korektan. I kad ne bih video ime autora teksta, prepoznavao bih se da je Albanac sa Kosova. Svejedno, Spahiu je iskren, korektan i dubok u svojoj analizi.
Радован С
Није ми јасно, зашто Политика објављује овакве бљувотине. Обична пропаганда. Космополите у Албанији. Баш! Јели то она космополитска Албанија, чија је војска напала Југославију, заједно са НАТО-ом? А, ови што хвале текст, су обични провокатори из сусједних земаља "региона".
Вук Шетоња
Опет ви: "Косовари"... Косовци!... Кад се пише у Политици и на српском језику. Стварно немам ништа против Косовара... кад господин Салиху пише на албанском језику... А што се тиче текста... могао се Салиху потписати и као Јовановић или Петровић - не би могао да сакрије да је Салиху. Ипак, човек има право да каже шта мисли, без обзира на то што Петровић или Јовановић још дуго, дуго неће моћи у Приштини и Тирани да кажу шта мисле...
Jovanka Voždovčanka
Pre neku godinu, jedna naša tv stanica je u prilogu iz Albanije, objavila i podatak da se karta tzv prirodne, odnosno velike Albanije, sa severnom granicom kod Niša, nalazi izložena, valjda kao stalna postavka, u prostorijama Akademije Nauka u Tirani ! Ako je to tačno, valjalo bi da neko, npr. g. Spahiu, objasni tu vrstu albanskog "folklora", i kako je Srbija umešana u sve to.
Vito Raski
"Dok je zapad pokusao da privuce Beograd i Pristinu ka Tirani ... sada se Tirana priblizava Pristini i Beogradu". Dovoljno je samo u ovoj recenici razluciti svu filosofiju g. Spahiua. Nije li ovo iskazana zelja zapada za stvaranjem Velike Albanije, u prvom pasusu njegovog navoda, ali sada se "promenila" situacija tako da se dolazi do drugog saznanja, da je mozda pametnije, a sto nije krio ni Rama, da se stvori Veliko Kosovo. U prvom slucaju glavni grad Velike Albanije bi bila Tirana, u drugom Velikog Kosova to bi trebalo da bude Beograd. Po svoj prilici, prateci poslednja desavanja na politickoj sceni Albanije, Srbije i (za mene uvek) takozvanog Kosova i sva mesetarenja, moze se lako doci do istine koju je ovde izneo autor, jer insistiranje zapada na pomirljivosti (sto je pozitivno) ali imajuci u vidu NAIVNOST POLITICARA i njihovu pohlepu, koji predstavljaju Srbiju, a na drugoj strani indolentnost srpskog naroda, moze vrlo lako doci do ostvarenja ove zapadne zamisli.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља