понедељак, 17.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:25

Фабриковање Ђинђићевих саветника

Аутор: Б. Баковић, Б. Чпајаксреда, 29.10.2014. у 15:00

Међу саветницима убијеног премијера Зорана Ђинђића било је јавности доста непознатих личности, тако да је било могуће да неки млађи и мање обавештени људи поверују у причу Николе Сандуловића да је саветовао Ђинђића. Сандуловић се тако представио и прекидајући излагање премијера Александра Вучића у Лондону пре два дана.

Дан касније српски медији су подсетили ко је Никола Сандуловић, а Владимир Поповић Беба, некадашњи сарадник Зорана Ђинђића, рекао је за Танјуг да Сандуловић никада није био Ђинђићев саветник, већ један од његових седам, осам пратилаца, што је вероватно био одговор на тврдњу да је био шеф обезбеђења. Поповић је тврдио да је бивши премијер склонио Сандуловића због инцидентног понашања, туча и криминалне прошлости.

Поповић је подсетио да је у мају 2002, на истом месту, у Лондонској школи економије и Ђинђић држао предавање, те да је и тада била организована једна група студената, наводно из Босне, а повезана са одређеним људима из Београда, која је такође вербално нападала премијера, те је један изванредан догађај пао у сенку режираних инцидената.

Сандуловић је, навео је Поповић, у време петооктобарских промена тражио од Ђинђића неке привилегије на рачун „заслуга” из 1996. године, али је премијер одбио све захтеве, након чега је Сандуловић постао његов отворени непријатељ.

Прича о томе да је његов саветник почела је да се пласира пре пет, шест година, у време власти Демократске странке, јер је, каже Поповић, ДС-у била потребна једна таква опскурна личност за обрачуне са Ђинђићевим сарадницима и пријатељима, међу којима су били и он сам, али и Чедомир Јовановић и бивши лидери ДОС-а. Поповић је рекао и да је Сандуловић на „Фејсбуку” почетком године објавио да подноси оставку на место председника некакве странке која не постоји.

У причи о Ђинђићевим саветницима се по кулоарима помиње да је економиста Бранко Драгаш наводно обилазио поједине фирме, представљајући се као Ђинђићев саветник и када ту функцију више није обављао јер је саветник био релативно кратко, и то одмах по формирању Ђинђићеве владе.

Већ 2002. нема га у списку особа које саветују српског премијера. После афере „Делимустафић”, која је одјекнула у фебруару 2002, јавност се заинтересовала за премијерове саветнике, јер се један од њих – Зоран Јањушевић – довођен у везу са овим случајем. Из премијеровог кабинета достављен је списак „Вестима” на којем је било 13 саветника. За привреду саветници су били Вања Шкрбић, Александар Марић и Бобан Ковачевић, али и три Немца – Кристијан Балант, Герхард Лакнер и Фалк Холтман. Срђа Поповић био је задужен за екологију, а Зоран Лутовац за политичка питања. Проф. др Јован Филиповић био је саветник за менаџмент експертских ресурса, Живорад Анђелковић за рад и запошљавање, а Стојан Јевтић за пољопривреду. Специјални саветник (није познато за шта) био је Тодор Димитријевић, а Зоран Јањушевић је био саветник за привреду, а после за безбедност.

Касније су у јавности као Ђинђићеви саветници навођени и Иван Вејвода, Игор Тадић, Страхиња Кастратовић, Бранко Радујко. Министар полиције у Ђинђићевој влади Душан Михајловић је 2007. устврдио да је и Станко Суботић Цане био саветник те владе, што је опет негирао Владимир Беба Поповић речима да Станко Суботић никада није био саветник Ђинђићеве владе, ни формално ни неформално.

И о самом Поповићу који се оглашава као познавалац стварног стања ствари у вези са Ђинђићевим сарадницима постоје разне контроверзе, попут оне како је престао да буде шеф Бироа за комуникације владе Србије, односно како се разишао са Ђинђићем, да би се, после атентата на њега, у време акције „Сабља” вратио у владу Зорана Живковића још јачи. Сам је тврдио да је отишао у договору са Ђинђићем, а према сведочењу Вилијама Монтгомерија, бившег америчког амбасадора у Београду, тај разлаз није баш био пријатељски. Монтгомери је тврдио  да је Поповић напустио кабинет Ђинђића након што је премијер открио да је Поповић, преко Жељка Митровића и ТВ Пинк, организовао хајку на радио и ТВ Б 92 и њиховог оснивача Верана Матића. Од сарадника покојног премијера и неких министара се чак могло чути да је Поповић, после расправе са Ђинђићем, демонстративно скидао плочицу окачену поред врата његовог кабинета што је, наводно, видео и завидан број запослених у влади.

После пораза ДС на изборима у децембру 2003. и доласка Бориса Тадића на њено чело, Поповић се повукао из јавног живота, да би се појавио у Црној Гори, где је основао Институт за јавну политику, који је 2012. године отворио и канцеларију у Београду. Летос је тврдио да има интензивне контакте и са премијером Александром Вучићем, док истовремено „ратује” саопштењима са Борисом Тадићем.


Коментари19
c0a3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

M N
Zao mi je za ovo sto cu napisati (verovatno nece biti ni objavljeno, svejedno), ali kakve je saradnike imao tako je bedno i zavrsio. Sve sto je pokusao da uradi na brzaka, lupilo mu se o glavu kao bumerang. Siguran sam da je bio pametan covek, ali za politiku je bio obican autsajder. Posle njega i njegovih naslednika ostala je pustos i jos joj se nevidi kraj. Zao mi je sto to kazem, ali cinjenice govore vise od reci...od zapada dobijamo samo onoliko koliko je potrebno da necrknemo, od rusa takodje, a zivimo kao zivotinje bez gazde...to je ono sto su neki odavno hteli, male srbe, besposlene i jadne ljude...djindjic je morao znati kao intelektualac da ce izrucenje Milosevica bit otvoreni rat kao onaj iz 2 svetskog ''Cetnici/ Partizani'', ali neko ga je navukao kao klinca na cokoladicu...Draskovic, taj ''Mutant'' je takodje potpomogao da sve ono sto je bilo vredno nestane, a mnogi su verovali u tog novog vodju..Sta god paticemo kao posle ''Kosovske bitke'' mozda i nekoliko vekova, pa sta?
Подршка најзабрањенијем српском интелектуалцу Подршка Бранку Драгашу
Како вас није срамота да Бранка Драгаша блатите због ''кулоарских прича''? Сушта супротност Беби Поповићу ДОС је напустио одмах после 5. Октобра, ако неко не заслужује да буде у овом тексту то је он.
nenad sajkovski
Branko Dragas - odgovor režimskoj POLITICI : 1. Trideset godina sam poslovan čovek i nikada nisam radio problematične poslove, nisam radio poslove sa državom i nikada nisam dobio ni poziv za privredni prekšaj. 2. Zaklon nikada od nikoga nisam tražio niti sam imao. Izložen sam oštroj konkurenciji na svetskom tržištu. 3. Najveći sam finansijer od 1990 godine Zorana Đinđića i DS, što je on priznao u intervjuu DUGA iz leta 1993. U tom intervju je isto priznao da sam presudno uticao na njega i da moje savete iz ekonomije sluša. 4. Zbog vezanosti Đinđića za mene i moje tvrdoglavosti da ostnem u opoziciji, odbijajući primamljive državne funkcije, uništena je moja banka i čitav moj biznis, uz presudnu asistenciju vodećih srpskih kriminalaca ubica. 5. Novinari koji napad na mene baziraju na osnovu priče u kulorima, pokazuju svoj diletantizam i neprofesionalizam. Priznali su da je napad na mene naručen.
Branislav Mandusic
Ne znam samo sta ce Dragas medju ovima? Sve vise i vise, pocinjete da licite na Blic.
ProPolitikin Hrvat
Zoran R. | 30/10/2014 11:32 Samo da potkrijepim vasu tezu o uzrocima ubistva Djindjica u koju svaki normalan covjek tj. covjek koji razmislja svojom glavom vjeruje. Naime u NL je 2002 ubijen Pim Fortaun(dakle godinu prije Djindjica), po svim predizbornim statistikama buduci premijer, ubio ga je navodno aktivista zelenih tj. zastite zivotinja. Bio je veliki protivnik ulaska Holandije u posao sa Amerima u vezi novog borbenog lovca, ali je takodjer kao kolumnista bio poznat i kao kriticar zapada u vezi exYU i bombardovanja 1999.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља