субота, 20.07.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:48

У новом Културном додатку у суботу, 1. новембра, читајте:

петак, 31.10.2014. у 11:00
Зидно сликарство у пећини Марос у Индонезији из плиоценског доба

ГЕНОМИКА И ПОРЕКЛО ЧОВЕКА

Индијански” геноми Европљана

Досад се веровало да су Европљани настали мешањем већ одомаћених ловаца Западне Европе и средњоисточних фармера. Међутим, у управо објављеном уводном чланку у часопису „Нејчер” тврди се да савремени Европљани имају у својим геномима и трећу компоненту која потиче од миграната северне Евроазије. Генетску везу између староседелачких Американаца (Индијанаца) и Европљана објашњава чињеница да је један део северних Евроазијаца отишао преко Беринговог мореуза у Америку, док је један други део отишао у Европу

Владимир Глишин

-----------------------------------------

Луди дани уз црно-беле дирке

 

Сестре Лидија и Сања Бизјак

Мешавина закона тржишта и уметничких потреба није увек једноставан рецепт у пракси, али чини да уметник остане будан, да тражи нове репертоаре, да комбинује позната и мање позната дела, да сарађује са композиторима из свог времена, да прави паралеле, да открива. Сада се све боље сналазимо у тим водама и креирање програма постаје врста игре! А онда после тих разних комбинација, понекад имате жељу да седнете и свирате Шуберта и Моцарта док не сване, каже пијанисткиња Лидија Бизјак

-----------------------------------------

MЕЂУЧИН

А сад мало и уметност

Од престанка емитовања емисије Утисак недеље Оље Бећковић до најављеног повлачења и Сузане Трнинић, те неизвесне судбине емисије Кажипрст, посебност „случаја Горан Јевтић”, а која уноси и додатну стрепњу, јесте то што се синдром угрожавања слободе изражавања по први пут шири с медија и на уметност

Иван Меденица

-----------------------------------------

СЕЋАЊЕ

Лифт заустављеног времена

 

А шта се десило са тим удобним лифтом? Сећам се његовог плишаног двоседа у храстовини… – Слушајући ове детаље, био сам запањен. Црњански је памтио тај лифт – из времена пре мог рођења – још из предратних дана! А лифт о ком се, тог часа, говорило био је од 1945. ван  функције, непокретно заробљен, на том трећем спрату… – Да ли га је закочило оно прво или друго априлско бомбардовање? – питао је Црњански (из књиге „Трагом Црњанског”, Академска књига, 2014)

Мирко Магарашевић

-----------------------------------------

Постали смо фејсбук интелектуалци

 

Сибила Петлевски Фото Г. Поповић

Најгори синдром који сада постоји у хрватској средини јесте управо та нивелација свих тема. Можда се важне ствари изговарају, али оне као да одлазе у ветар због тога што је све помешано са свим и ја мислим да се то данас систематски ради, не само у Хрватској. То је судбина света, каже Сибила Петлевски, књижевница

-----------------------------------------

ИНТЕРВЈУ

Београд је запуштена касаба

 

Љиљана Бакић 

Нисам одушевљена у свету новоизграђеним ненормално високим кулама у трци за престиж, глорификацију богатства. Није Том Мејн могао да мисли  да ће Београд на води редефинисати однос Београда према рекама. Друго је потребно за то – темељно уређење приобаља и потребних му прилаза. Пеђа Милосављевић се здушно залагао за исто пре пола века, па шта? Ништа, каже Љиљана Бакић, архитекта

Гордана Поповић


Коментари1
044e9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dejan R. Popovic, dipl. inz.
G. Slobodan Divjak u tekstu "Karteli su centri neformalne moci" pominje neo-liberalnu (minimalnu) i intervenionisticku (socijalnu) drzavu, ali ne poredi niti kritikuje ta dva oblika drzave. S druge strane, u knjizi "Teoreticari liberalizma" g. Bozo Stojanovic analizirajuci delo Ludviga fon Mizesa u odeljku "Kritika intervencionizma" kaze: "Polazna teza intervencionista jasna je i otvorena: potrebno je stvarati i razvijati 'mesovitu privredu' koja stoji negde 'na sredini izmedju socijalizma i kapitalizma. Ukoliko je stvorena na taj nacin, smatraju intervencionisti, mesovita privreda zadrzava i istovremeno izbegava nedostatke oba sistema. [...] U ovom sukobu dva razlicita misljenja svako mora da se odluci i zauzme odredjenu stranu. Mora da se pridruzi ili pristalicama ekonomske slobode ili onima koji su za totalitarni socijalizam. Niko ne moze, primecuje Mizes, izbeci dilemu tako sto ce se odluciti za navodnu srednju poziciju - intervencionizam. Za koji oblik drzave se odluciti?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља