недеља, 09.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 01.11.2014. у 21:57 Јелена Стевановић

Бил Гејтс поклања више него што Сорос вреди

Бил Гејтс Фото Ројтерс

Џорџ Сорос недавно је написао да „руски експанзионизам представља егзистенцијалну претњу ЕУ” и да западне државе морају да помогну Кијеву „инјекцијом од најмање 20 милијарди долара” да би Украјина вратила дугове и енергетски се осамосталила од Русије.

Текстом у часопису „Њујорк ривју оф букс”, који у суштини говори о политичком одвлачењу Кијева од Москве и западној куповини утицаја у Украјини, амерички инвеститор и филантроп још једном је показао како доживљава дародавство. Исписивање чекова за њега је прилика да шири своју пропаганду, мрежу контаката и послове, што је у оштрој супротности с филантропијом његовог земљака Била Гејтса, који новац даје у хуманитарне сврхе.

Сорос и Гејтс два су лица филантропије. Разлике између њих почињу већ код начина на који су двојица милијардера стекла богатство, које су онда почели да поклањају. Гејтс (59) је смислио производ, направио је оперативни систем „Виндоуз” и компанију „Мајкрософт”, која је лидер у производњи софтвера.

 

Џорџ Сорос Фото Ројтерс 

Сорос (84) је стекао иметак на берзанским шпекулацијама, у својој компанији „Квантум фанд”, која се бави високоризичним улагањима, која зато доносе и огромну добит. У анале финансијског жонглирања ушло је његово мешетарење из 1992, кад је схватио да може да заради на девалвацији британске валуте, због чега је улагао у пад фунте и коначно, за само један дан, зарадио милијарду долара. Од тада важи за „човека који је сломио Банку Енглеске”, а сличну шему применио је и у случају јапанског јена. Позната је прича о томе да је овај мађарски Јеврејин стигао у Америку са само 5.000 долара у џепу, да би данас био 17. најимућнији човек у тој земљи. Долари на његовом рачуну гомилали се се, између осталог, и због тога што је имао сјајну способност да увиди слабе тачке у финансијским системима држава, због чега се још седамдесетих година двадесетог века обогатио на колапсу валута.

Профитирао је на дерегулацији глобализованог тржишта капитала и остао њен највернији заговарач. Глобализовани свет у којем капитал и финансије без проблема прелазе границе у великом је интересу Соросовог бизниса и зато се он трудио да путем својих донација такав свет створи у Латинској Америци, Источној Европи и Централној Азији. Основао је Фонд за отворено друштво, који има испоставу и у Србији, као и у многим другим земљама региона. Синтагму „отворено друштво” Сорос је преузео од свог професора с Лондонске школе економије, филозофа Карла Попера, који се залагао за либералне демократије гостољубиве према бизнису.

Сорос поклања новац невладиним организацијама које шире његову пропаганду о потреби да свака тачка на планети буде политички и економски слободна да би као таква просперирала. Због тога је његов фонд спонзорисао опозиционе групе које су с власти свргавале „аутократе” и „протекционисте”, у сваком случају, владаре затворене за страни капитал и дерегулацију тржишта. Финансирао је организацију „Хјуман рајтс воч”, покрет „Солидарност” који је допринео паду комунизма у Пољској, опозиционе покрете у комунистичкој Мађарској, медије у Пакистану... Био је активан и у Русији, а тамошњи олигарх Михаил Ходорковски, критичар председника Владимира Путина, предводио је руску канцеларију Фонда за отворено друштво, у чему се видела Соросова жеља да политички и економски продре у Русију. Ходорковски је касније осуђен на вишегодишњу затворску казну због пословних малверзација, а на слободу је пуштен прошле године.

Соросова филантропија има јасан политички карактер. Дајући стипендије новинарима, политичарима и службеницима који се, на пример, школују на Централноевропском универзитету у Будимпешти, финансираном из његове касе, ствара мрежу контаката и креатора јавног мњења који ће у својој средини промовисати идеје његовог фонда. Брат албанског премијера Олси Рама, који је српској јавности постао познат после фудбалске утакмице Србија–Албанија, прекинуте због дрона који је носећи заставу велике Албаније летео изнад стадиона, био је један од директора у албанском Фонду за отворено друштво. Александар Ломаја био је директор Отвореног друштва у Грузији, да би касније постао тамошњи министар образовања и секретар Савета за безбедност.

На овај начин Сорос прибавља и поверљиве информације, које му омогућавају да заради у оквиру такозваног инсајдерског трговања. У Француској је 2005. осуђен управо због трговине на основу информација изнутра, односно унутар компаније, када је сазнао да приватни инвеститор намерава да преузме једну банку. Предвиђајући скок акција, Сорос је одмах купио деонице, чија је вредност заиста скочила када је обелодањен план о купопродаји, што су његови конкуренти у послу касно сазнали.

Према магазину „Форбс”, односно његовој листи најбогатијих људи на свету, Сорос је вредан 24 милијарде долара, што је нешто мање (за пет милијарди долара) од оног што је најимућнији човек планете Бил Гејтс поклонио у хуманитарне сврхе. Гејтс је „вредан” 81 милијарду долара, што значи да је разделио трећину свог иметка.

Његова супруга и он посвећени су раду Фондације „Мелинда и Бил Гејтс”, захваљујући којој је драстично смањен број оболелих од богиња и дечије парализе. После донација Била Гејтса, за четвртину је умањен број људи погођених маларијом. С Вореном Бафетом, финансијером и такође филантропом, окупио је групу најимућнијих породица, углавном милијардера, које су обећале да ће макар половину свог богатства поклонити у добротворне сврхе.

-----------------------------------------

Бил против еболе

У међувремену, нова мисија Била Гејтса је искорењивање еболе. Обећао је 50 милиона долара за борбу против овог вируса, који је у Западној Африци однео око 5.000 живота. Епидемија еболе с неколицином случајева у Америци потврдила је оно што је Гејтс годинама уназад говорио – да се заразне болести морају предвидети и спречити и да то није само пошаст сиромашних, већ посредно и проблем развијених земаља. У случају еболе, маларије или неке друге дијагнозе, Гејтс од медицине и науке, које спонзорише, жели да види исто оно што је њега учинило славним и омогућило му да другима поклања – иновације. Зато је поручио стручњацима да од његовог новца развију вакцину против еболе и да ће он онда откупити потребне количине.

Коментари0
a7ba1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља