понедељак, 14.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:57

Одлазак последњег југословенског генерала

Аутор: Мирослав Лазанскинедеља, 02.11.2014. у 19:07

У Москви је умро пензионисани генерал армије ЈНА, генерал са четири звездице, Вељко Кадијевић. Отишао је у Русију непосредно пошто је сазнао да Хашки трибунал намерава да га испита у улози сведока. Искористио је добре односе које је имао с некадашњим министром обране и маршалом Совјетског Савеза Дмитријем Јазовом, који му је и помогао да добије руско држављанство и боравак у Русији. На тај начин је избегао све захтеве Загреба да буде изручен Хрватској.

Заправо, Хаг није процесуирао ниједног официра ЈНА због ратних операција у Хрватској, ниједан није подвргнут процесуирању због било које војне операције на територији Хрватске, где су били нападнути објекти и јединице ЈНА. Официри ЈНА, који су били процесуирани због Дубровника, одговарали су и били осуђени у Хагу јер у Дубровнику није било ни опкољених и блокираних јединица и објеката ЈНА. Ни због Вуковара у Хагу није одговарао ниједан официр ЈНА, одговарали су официри ЈНА због злочина на Овчари, а то није исто. А Хрватска је управо Кадијевића и тражила због Дубровника и због Вуковара. Није дочекала...

Вељко Кадијевић је рођен у селу Главина Доња крај Имотског 21. новембра 1925, од оца Србина и мајке Хрватице. Отац му је био учесник грађанског рата у Шпанији где је и погинуо. Вељко је 1943. са 18 година ступио у редове НОБ-а, тада је постао и члан КПЈ. Био је борац и омладински руководилац у 19. севернодалматинској дивизији, исту дужност обављао је и у 26. далматинској дивизији, био је помоћник политичког комесара у Првој далматинској ударној бригади, као и у 26. далматинској дивизији. Његова послератна војна каријера ишла је више политичко-комесарском линијом, једно краће време био је задужен и за војну индустрију СФРЈ. У међувремену је завршио све војне школе и академије у Југославији, као и Генералштабни колеџ армије САД у трајању од годину дана, у Форт Левенворту у Канзасу, 1963. године.

На дужност савезног секретара за народну одбрану СФРЈ ступио је 15. маја 1988, наследивши адмирала флоте Бранка Мамулу. Добио је команду над око 350.000 војника, официра и подофицира ЈНА. Од адмирала Мамуле је наследио трансформисане војне области у војишта, чиме се покушало избећи поклапање републичких територија с ингеренцијама армијских области, односно „републикација, или територијализација” оружаних снага, барем када је ЈНА била у питању.

У предвечерје распада СФРЈ, у децембру 1990, генерал Кадијевић ми је дао интервју, у којем се заложио за модерну југословенску федерацију, за социјализам с људским ликом, против грађанског рата и либанизације Југославије. Био је за нову партију Покрет за Југославију. Био је то од времена смрти маршала Југославије најјачи медијски наступ у СФРЈ.

Нажалост, генерал Кадијевић није успео да спречи грађански рат у Југославији, иако је имао барем две одреднице у постојећем југословенском Уставу из 1974. да похапси бароне грађанског рата, националисте и бивше комунисте преко ноћи пресвучене у нове националне лидере. Од Триглава до Вардара. Чекао је одлуке Председништва СФРЈ, у којем су седели или издајници Југославије или неспособни скоројевићи.

У марту 1991. Кадијевић је извео ЈНА на улице Београда, по наређењу Председништва СФРЈ и на основу њихове телефонске сагласности. Нико се од чланова Председништва СФРЈ из других република није тада успротивио извођењу тенкова на улице Београда. Сви су били за тенкове.

Нешто касније, у паузи мартовских седница Врховне команде у подземном објекту „Караш” у Топчидеру, Кадијевић је отпутовао у тајну посету маршалу Јазову у Москву ради виђења совјетског погледа на догађаје у Југославији. Кадијевић је директно упитао маршала Јазова да ли Москва може да подржи евентуални војни удар у СФРЈ. Јазов није могао да пружи потврдан одговор јер је и СССР у то време био у превирању и пред распадом. Кадијевић се вратио у Београд, у „Карашу” није дошло до одлуке, али је Кадијевић на крају тродневних састанака с непотпуним Председништвом СФРЈ нагласио да СФРЈ улази у грађански рат и да ће Армија поступати онако како може и зна.

Када је почео рат у Словенији, а после и у Хрватској, Слободан Милошевић није вратио услугу Кадијевићу за извођење тенкова на улице Београда у марту 1991. Од 38 накнадно мобилисаних бригада на територији Србије само су четири бригаде приступиле извршењу задатака. За Кадијевића је то био шок. Ни власт а поготово опозиција у Србији није те 1991. бринула о границама СФРЈ, већ само како остати или се дочепати власти. За Југославију у Србији те 1991. од политичких фактора скоро да никога није било брига...

У ратном вихору 1991. генерал Кадијевић се није најбоље снашао, 16 примирја у Хрватској то најбоље говори. Војска се осипала и онда после рушења хеликоптера европских посматрача код Вараждина, 8. јануара 1992, генерал армије Вељко Кадијевић подноси оставку на место савезног секретара за народну одбрану. Увек је говорио да је Југословен, верујем да се тако и осећао.

Али, Југославију није одбранио...


Коментари75
abb14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovo, Vršac
General Kadijević je jednostavno bio pogrešan čovek na najodgovornijem mestu u najkritičnijem momentu naše istorije. Nije se snašao. A onima koji pitaju koje su to odredbe Ustava, po kojima je Armija trebala da sačuva Jugoslaviju, njih podsećam na Zakletvu svakog vojnika JNA: da će dati život za odbranu granica i teritorijalnog intergriteta SFRJ. Ustav je pozicionirao JNA kao faktor odbrane teritorijalnog integriteta i unutrašnjeg poretka SFRJ. U ustavu iz 1974. postoje članovi koji ulogu Armije uporavo tako definišu: zaštita granica i ustavnog poretka zemlje. A ustavni poredak SFRJ sigurno nije bila secesija prvo Slovenije,a zatim i Hrvatske. Kada se preko toga prešlo, sve ostalo je bila "stvar tehnike". U tom segmentu je odgovornost Veljka Kadijevića. On se neprestano izvlačio na političare, a ovi su bili izdajnici. Mogao je da izvrši vojni udar, raspoloženje u starješinskom kadru je bilo za to. Sve do februara 1991. Spasio bi i sebe i sve nas ove bede danas.
Goran Indjic
Postovani, Glavna odgovornost za raspad Jugoslvije lezi na korumpiranom SKJ, partiji koja je davno sisla sa marksisticke linije (Goli otok, Ustav 74, Ogroman birokratski aparat). Istina, general je pripadao toj partiji...Marks nije bio budala. Cirkus zvani samoupravni socijalizam je morao pasti jer je izgubio vezu sa proizvodnjom zivota ("drustvena svojina je svacija i nicija" drug Edvard Kardelj). Dogmatski socijalizam (Staljin, Tito, Mao) nije imao i nema buducnosti ali istinski socijalizam (nagradjivanje prema radu, definisanje svojine prema rezultatima drustveno korisnog rada, mala i efikasna drzava, kontinuirano usavrsavanje proizvodnih snaga) ima buducnosti. Rezultati dogmatskog socijalizma jasno to pokazuju (bolje se zivjelo nego sad). Kako da se napravi nova partija rada ostaje prakticno pitanje za buduca pokoljenja, ali je sigurno na Balkanskim prostorima nepostoji nijedna partija koja rjesava zivotne probleme obicnih ljudi (veliki broj nezaposlenih, gladnih i nesrecnih ljudi
Bob Petrovich
Latinska poslovica kaze "o mrtvima (ne govoriti) nista, ako nije lepo" a ne "o mrtvima sve najlepse". To je bitna razlika. Jedina lepa stvar koja o Kadijevicu moze da se kaze je da je zavrsio Generalstabni koledz americke vojske. Ostalo je u dokumentima. Pokojni Dr Raskovic je napisao da su Srbi "lud narod" tj. narod koji pati od posttraumatskog stes sindroma. Citajuci komentare dolazim do zakljucka da mnogi Srbi pate od i od "stokholmskog sindroma", u strahu za svoj zivot identifikovali su se sa otmicarima.
Леон Давидович
@ M. Lazanski@ Лазански је сасвим у преву. Војска је могла да спаси земљу и то јој је и био задатак. Па зато је у војску толико и улагано деценијама да би чувала земљу. Али војска је издала изузев часних официра попут Тепића на пример. Пример у последње време да војска може да спасе земљу јесте Египат. Нашто би данас личио Египат да се војска није умешала и увела ред. Екстремизама још има али то је у границама подношљивог , а можемо претпоставити какво би зло било да није било интервенције војске.
dani sd
Dobro zna Lazanski zašto je napisao da je poslednji jugoslovenski general, bez brige.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља