понедељак, 06.04.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:51

Гласали Доњецк и Луганск

Аутор: Слободан Самарџијанедеља, 02.11.2014. у 20:32

Од нашег специјалног извештача

Доњецк, Луганск – Недељу дана после ванредних парламентарних избора у већем делу Украјине, јуче су одржани избори и у двема побуњеничким областима на југоистоку земље – Доњецку и Луганску. Овим је, на неки начин, почела да се пише и нова историја. Наиме, ово је први пут да се житељи две (бивше) украјинске покрајине изјашњавају ко ће их представљати, али овај пут не у Врховној Ради (парламенту) у Кијеву, већ у оквирима својих република за које траже независност, па и присаједињење Русији.

Ови избори могли би, с друге стране, да се протумаче и као неки облик прихватања самоуправе коју им је недавно на три године понудио шеф украјинске државе Петро Порошенко.

У сваком случају, колика је важност јучерашњих избора за грађане две републике сведочи и то што су овде као међународни посматрачи сјатили стручњаци из западноевропских земаља Италије, Шпаније, Велике Британије, као и из појединих бивших социјалистичких република. Из Србије су позвани: Владимир Кршљанин, председник Покрета за Србију, Бранислав Блажић и Владимир Ђукановић, као и аутор ових редова.

Према очекивањима организатора, одзив грађана је велики. Очекује се учешће преко 1.150.000 уписаних бирача на 353 гласачка места, јер се први пут бира сопствено руководство, оно које би на најбољи начин могло да оствари и артикулише жеље овог дела Донбаса, географског простора који, осим две поменуте републике, обухвата још и Ростовску област.

Важно је напоменути да на изборима не учествују партије, већ друштвени покрети: Доњецка република и Слободни Доњецк. Велике разлике међу њима нема, с тим што је прва ближа власти док је друга у својим захтевима нешто радикалнија.

Биралишта су отворена јуче рано ујутро и одзив је, према извештајима које смо добили на терену, веома добар. Процењује се да би на гласање могло изаћи чак између 85 и 90 одсто уписаних бирача што би цео догађај претворило у неку врсту плебисцита.

Оно што истичу сви грађани које смо замолили за коментар избора јесте да им је најважније да их призна Русија. Све остало, по њима, доћи ће потом, постепено, али сигурно.

Ипак, треба истаћи да су избори у Доњецку и Луганску већ осуђени као нелегални од стране појединих западноевропских држава и САД. Русији је чак напоменуто да ће јој бити појачане санкције уколико призна резултате јучерашњег гласања, иако Москва на прошлонедељне изборе у остатку Украјине није имала ниједну примедбу.

Иначе, области Доњецка и Луганска, заједно с Харковском у Русији, чине простор који се историјски заједнички назива – Донбас. Историјска, културна и свака друга повезаност навела је поједине овдашње политичаре да крену у акцију обнављања, такозване Нове Русије, што је од стране Кијева и Брисела одмах оцењено као покушај присаједињења овог дела Украјине Русији.

Наравно, у Кијеву нису одушевљени оваквим развојем ситуације, али вреди поменути да се све дешава у складу с договорима из Минска, постигнутим пре неколико месеци приликом сусрета руске, украјинске и побуњеничке делегације с Контакт групом у белоруској престоници. А то значи да је двема, назовимо их, републикама остављено на вољу да изборе организују када им одговара, али најкасније до 3. новембра.


Дуги редови на биралиштима у Доњецку (Фото Бета)

Иначе, Доњецк и Луганск и јуче су се повремено налазили на мети ракета и мина испаљених са стране званичне украјинске армије. Мада је, на инсистирање пре свега ЕУ, потписано примирје између две зараћене стране, оно се баш не поштује у потпуности. Укратко, могло би се рећи да овај извештај шаљемо из – ратне зоне.

Како су нам рекли овдашњи житељи, главни циљеви украјинских ракеташа и артиљераца су инфраструктурни објекти и велика и важна предузећа. Гађани су Хемијски завод, рудници и све оно што би могло да нанесе већу штету овдашњој привреди.

Такође, мада је школска година уредно почела у септембру, родитељи углавном зазиру да децу пуштају у школе, посебно када се ватра појача. Слично је и с продавницама које раде када могу, фабричким погонима, саобраћајем... А ваља напоменути да је реч о градовима у којима живи милион (Доњецк) и пола милиона (Луганск) људи. То су садашње бројке јер је велики број овдашњих житеља сигурност привремено потражио с друге стране границе у – Русији.

Резултати ових избора биће познати током данашњег дана.

И још једна бизарна вест: из Кијева је стигло саопштење да ће сви страни посматрачи на изборима у Доњецку и Луганску бити стављени на „црну листу”, чиме ће им улазак у Украјину бити или онемогућен или знатно отежан.

Захарченку 70 одсто гласова

После пребројаних 50 одсто гласачких листића, локална Централна изборна комисија је синоћ саопштила да премијер самопроглашене Доњецке Народне Републике Александар Захарченко води на председничким изборима у областима Доњецка и Луганска са 70 одсто гласова. Такође, његова партија води и на парламентарним изборима са више од 60 одсто гласова.


Коментари30
77070
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

пројекат 955 Бореј АН
@ mi smo bili uvek fer Нека САД дозволе Тексасу референдум ,Амерички пријатељ Турска Курдистану,Шпанија Баскији ,Француска Корзици,Валонији и Фламанији унутар краљевине Белгије ако у на веденим примјерима прође без тенкова и авиона,онда нека и Чеченија иде из Русије мада сумњам да би Чечени сада и изашли из федерације ,господин Рамзан Кадиров је успио да избори многе повољности и права Чечена . Како је једном рекао не хране народ Чеченије ни Масхадов ни Дудајев ни Умаров а нити САД већ Русија.
Bonn Berlin
@ pro Pol.hrvat, ako niste znali, a to je veoma verovatno, i za duhovnu kradju se moce otici u corku. To bi Vam mozda dalo vremena da nadjete sebi sopstveni nadimak a da ne kradete tudji, etabliran u Politici. @ danilo Obradovic´, kao i uvek polemika, Vi mora da ste bili na fakultetu kominterne za polemiku.
пројекат 955 Бореј АН
@ Ivan I. Сваки оружани сукоб има своје псе рата који се прикључују зараћеним странама на терену . Имају своје разлоге,новац ,идеологија,религија... А опет постоје и они који дођу из неких побуда које некима неће бити јасне као што су братство,пријатељство борба за правду.Има милион примјера ја ћу навести један Алберт Андијев добровољац који током нато агресије на Србију у току борби у реону Паштрика изгубио око и недовољно опорављен после 20 дана се вратио на ратиште за разлику од хиљда Срба који нису пушке узели те 1999. А нацисти су они што батинају посланике у врховној ради,следбеници Бандере,Јароша,Музичка...некад се зову нацијонална гарда некада десни сектор,батаљони Дњепар и Азов а некада партија Свобода за себе кажу да су нацисти. а можда ви мислите да су демократе ?
Bogdan Stojkov
@Ivan I...Kako ti znaš da većina ratnika nije odatle? Baš je većina ljudi iz tih krajeva da se brane od lokalnih zlikovaca nahuškanih od Amerike. A, kako reče jedan podlac: "Ukrajina je htela da se oslobodi od negativnog nasledja"? Jeste, ali je I dalje htela da sisa Rusiju. Njen novac I da usput krade njen gas. Puca kajiš Evropi za Ukrajinu, ona je njima dobra kao vojna baza, a ne da plaćaju njene račune. Tu su se malo preigrali. Ja bih im duplirao cenu gasa.
Branislav Mandusic
@mi smo bili uvek fer Naravno da ne moze.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља