понедељак, 18.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:33

Нешто више од пуке наде

Аутор: Бру­но Ђур­ђе­вићпонедељак, 03.11.2014. у 15:00

Ми­љен­ко Јер­го­вић у пре­пи­сци са Све­ти­сла­вом Ба­са­ром опи­су­је сце­ну у ко­јој му при­ла­зи не­по­знат чо­век усред За­гре­ба и пи­та га: „За­што ви мр­зи­те све хр­ват­ско?” Чи­ни се да се са истим пи­та­њем су­о­ча­ва сва­ко ко у пост­ју­го­сло­вен­ском про­сто­ру про­бле­ма­ти­зу­је ци­ље­ве соп­стве­не на­ци­је.

Из­ви­ња­вам се Зо­ра­ну Ћир­ја­ко­ви­ћу што сам услед нео­ба­ве­ште­но­сти ње­го­ву ко­ва­ни­цу „ауто­шо­ви­ни­зам” при­пи­сао Че­до­ми­ру Ан­ти­ћу. У Ћир­ја­ко­ви­ће­вом ре­а­го­ва­њу на мој при­лог „Ту­жба­ли­це” на­ла­зим ви­ше еле­ме­на­та за сла­га­ње не­го за по­ле­ми­ку. Ту из­не­те ста­во­ве не сма­трам ауто­шо­ви­ни­стич­ким. Они се, ме­ђу­тим, мо­ра­ју та­кви­ма учи­ни­ти они­ма ко­ји под деј­ством на­ци­о­нал­не иде­о­ло­ги­је уте­ме­ље­ну кри­ти­ку по­став­ке на­ци­о­нал­них ци­ље­ва, не­у­пит­них и бо­гом да­них, ту­ма­че као још је­дан при­мер шо­ви­ни­зма пре­ма соп­стве­ној на­ци­ји.

Та­кав шо­ви­ни­зам, на­рав­но, по­сто­ји, али не мо­же се сва­ко кри­тич­ко пре­и­спи­ти­ва­ње под­ве­сти под ауто­шо­ви­ни­зам. А сло­жи­ће­мо се да раз­ло­зи за пре­и­спи­ти­ва­ње по­сто­је. Ћир­ја­ко­вић је не­ке, са ис­ку­ством све­до­ка отва­ра­ња ма­сов­них гроб­ни­ца, опи­сао бо­ље не­го што бих сам умео. Сво­је ре­а­го­ва­ње Ћир­ја­ко­вић за­вр­ша­ва на­дом да сле­де­ће ге­не­ра­ци­је не­ће мо­ра­ти да пре­жи­вља­ва­ју ма­сов­не зло­чи­не. А ја се пи­там да ли је мо­гу­ће да се ура­ди не­што ви­ше не­го да се чо­век на­да? На при­мер, да се учи­ни на­пор пре­у­те­ме­ље­ња гра­ђе­ви­не срп­ске на­ци­је.

Тек се сти­ша­ла рас­пра­ва ко­ја се це­ле ове го­ди­не во­ди­ла у јав­но­сти око те­жњи по­је­ди­них за­пад­них ауто­ра да се Ср­би­ји при­пи­ше кри­ви­ца за Пр­ви свет­ски рат, док је она ствар­но са­мо пру­жи­ла по­вод. Чак и то ни­је са­свим тач­но, јер је Га­ври­ло Прин­цип у Фра­њу Фер­ди­нан­да пу­цао као ју­го­сло­вен­ски на­ци­о­на­ли­ста. Кад се раз­гр­ну за­ве­се ко­је скри­ва­ју су­шти­ну, ја­сно је да је рат по­чео за­то што је Аустри­ја хте­ла да се об­ра­чу­на са Ср­би­јом, јер је осе­ћа­ла да је објек­тив­но угро­жа­ва раз­бук­та­ли срп­ски на­ци­о­нал­ни по­крет. Још два пу­та у два­де­се­том ве­ку ре­ша­ва­но је срп­ско на­ци­о­нал­но пи­та­ње – и с њим по­ве­за­на ју­го­сло­вен­ска или за­пад­но­бал­кан­ска – у Дру­гом свет­ском и ра­то­ви­ма де­ве­де­се­тих.

Жр­тве ко­је је срп­ска на­ци­ја под­не­ла, а још ви­ше од то­га жр­тве ко­је су у име срп­ске на­ци­је на­не­те дру­ги­ма и зло­чи­ни ко­ји­ма је срп­ска на­ци­ја осра­мо­ће­на, на­ме­ћу оба­ве­зу да се учи­ни не­што ви­ше од пу­ке на­де да се исто­ри­ја мо­жда на­шој де­ци не­ће по­но­ви­ти. Ски­да­ње срп­ске на­ци­је и ње­них на­ци­о­нал­них ин­те­ре­са с пи­је­де­ста­ла не­до­дир­љи­во­сти и под­вр­га­ва­ње кри­тич­ком пре­и­спи­ти­ва­њу ма­ли је усту­пак ко­ји се од па­три­о­та тра­жи. Не­по­ре­ци­ва је исти­на да се жр­тве су­ко­ба овог ти­па кроз ка­кве ми про­ла­зи­мо у сле­де­ћем по­гла­вљу исто­ри­је оба­ве­зно ја­вља­ју као зло­чин­ци, и не ви­дим не­ки сми­сле­ни раз­лог за Ћир­ја­ко­ви­ће­ву на­ду да ће баш у на­шем слу­ча­ју исто­ри­ја да се уми­ло­сти­ви и по­ште­ди нас та­кве суд­би­не.

На­ци­ја је струк­ту­ра ко­ју ства­ра­ју љу­ди. Ср­би су иза­бра­ли да сво­ју на­ци­ју за­сну­ју на ве­ри, на за­јед­ни­ци вер­ни­ка Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве. Ре­ћи да је тај из­бор био по­гре­шан би­ло би бе­сми­сле­но, као што су бе­сми­сле­не и тврд­ње да је ства­ра­ње Ју­го­сла­ви­је би­ло по­гре­шно – оба су из­бо­ра би­ла мно­гим чи­ни­о­ци­ма усло­вље­на и пи­та­ње је ко­је на­ди­ла­зи мо­гућ­ност са­зна­ња да ли је дру­га­чи­ји из­бор у оба слу­ча­ја уоп­ште био мо­гућ. Ток исто­ри­је по­ка­зао је да је про­је­кат Ју­го­сла­ви­је нео­др­жив, и она се два пу­та у кр­ви рас­па­ла. Град­ња срп­ске на­ци­је на ба­зи јед­не цр­кве до­ве­ла је и ту на­ци­ју и ње­но окру­же­ње у кон­фликт­ну си­ту­а­ци­ју ко­ја се про­те­гла на цео два­де­се­ти век. 

Да се све окон­ча­ло ус­по­ста­вом не­ка­кве ста­бил­не кон­сте­ла­ци­је на­ци­о­нал­них др­жа­ва у ре­ги­о­ну, као што је из­гле­да­ло пре де­се­так го­ди­на, раз­ло­га за пре­и­спи­ти­ва­ње не би ни би­ло. Ме­ђу­тим, ре­ги­он за­хва­ћен ре­ша­ва­њем срп­ског пи­та­ња и оних ко­ји су с њим у ве­зи, за­пад­ни Бал­кан, ју­гос­фе­ра, ка­ко год, ре­ги­он је стаг­на­ци­је, ти­ња­ју­ћих на­ци­о­на­ли­стич­ких стра­сти, др­жа­ва про­тек­то­ра­та и др­жа­ва ко­је че­зну да про­ме­не ста­тус. Пред Ср­би­јом је иза­зов да на из­ме­ну ове си­ту­а­ци­је ути­че по­ла­зе­ћи упра­во од осно­ва на ко­ји­ма је са­ма кон­сти­ту­и­са­на.

Ана­ли­ти­чар


Коментари13
36da6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sale Marino
@slobista - moralno cistih naroda na ovoj planeti ima jako malo, jedini primer koji ja znam su Juznoafricki Busmani, jedan prijatan, miroljubiv narod koji nikada s nikim ratovao nije. Tajna njihovog uspeha je sto zive duboko u pustinji Kalahari gde niko sem njih nije hteo da zivi - ovde u Evropi pak imamo dve religije u cetiri suprotstavljene varijante, gomilu zemalja razlicitih velicina i moci koje govore razlicitim jezicima pa je u stvari cudo sto se u Evropi ne ratuje na permanentnoj bazi. A za ove nase buzdovane znam sigurno da bi poceli svetski rat samo da su mogli.
deda vukasin iz klepaca stevanovic
mladi bruno djurrdjevic nova snaga druge srbije koja ne moze da gleda novu politiku aktualne vlade. moglo bi se desiti da se posreci i srbiji krene na bolje a "druga srbija" to ne moze dozvoliti.
Poleksija Pola
"СПЦ је настала као пројекат српске нације, а не обратно". Petre smanji dozu , u vreme nastanka SPC nisu ni postojale nacije već narodi . Nacije su malo kasnijeg datuma. Elem "jopet" ANALITIČAR drobi o monokonfesionalnom konceptu. Aman zemljače to nije naš koncept, upravo suprotno. Taj koncept nam je nametan tokom 20. veka i pred kraj istog se pomalo i primio i to upravo zato što smo rasrbljeni i obezboženi (subjektivan razlog), kao i zato što su drugi i treći naši potpomognuti sa strane to tako hteli (subjektivno-objektivan razlog). Celu stvar možemo prevazići tako što ćemo shvatiti da jednu naciju čine jezik i kultura. Kada to shvate i prvi i drugi i treći naši prestaćemo da se medjusobno svadjamo na mig onih sa strane i moći ćemo da krenemo napred kao NACIJA.
slobista .
Sale Marino, sve si nam lijepo objsnio samo nam jos reci odakle su dolazili oni koji su pocinjali svjetske ratove, a ne regionalne, kao ovi nasi pobrojani u tvom komentaru.
Петар Савић
Суштина сукоба између господина Ђурђевића односно становишта које он заступа са Ћирјаковићем је једна потпуно погрешна теза на којој Бруно темељи свој став. Та теза је да је српска нација пројекат СПЦ и самим тим је временом због атрофије религије унутар народа због напретка цивилизације тај пројекат постао бесмислен. Међутим та тврдња се показала потпуно неутемељеном за време СФРЈ јер тада СПЦ била на највећој друштвеној маргини а ипак су националистичке страсти биле те које су разбиле СФРЈ што и господин Бруно признаје. Најбољи пример вам је интервју Ђилас-Гаће-Зулфикарпашић где је Милован Ђилас Адилу поставио питање "зашто је у рату 1992-95 било онолико срушених џамија а у рату 1941-1945 није ниједна" Зулфикарпашић рекао "па то је за мене мистерија?". Зато што црква није никада имала везе са тим, укини србима цркву и немаш више иког ко би спречио бестијалност човека, као што ни нацисти деклерификацијом нису имали морални оквир. СПЦ је настала као пројекат српске нације, а не обратно

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља