среда, 19.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:31

Школа за Србе на западу Албаније

Аутор: Мирјана Сретеновићпонедељак, 03.11.2014. у 22:00
Еке­рем Ду­ле­вић: добио 200 књига од Завода за уџбенике (Фото А. Васиљевић)

Један упоран човек под именом Екерем Дулевић живи на југозападу Албаније, у граду Фиеру. Албанске власти су његовим прецима, због асимилације, промениле презиме у Дула, а Србин Екерем је преко суда недавно вратио своје фамилијарно име у Дулевић. И то није све. Дулевић води српско удружење „Јединство”, од 2012. године, и у својој кући, тачније у трпезарији, организовао је курсеве српског језика.

Његов отац дао је четири ара своје земље за иградњу објекта у којем ће деца од најмлађег узраста учити српски језик, и Дулевић се нада да ће ускоро бити постављен камен темељац те установе.

Екерем Дулевић не прича много, и не жели провокације на националној основи, које је имао прилике да доживи на сопственој кожи. После утакмице Србија – Албанија у Београду, екстремисти су поломили стакла на његовој кући где су се одржавали часови, и полупали су му инвентар.

Са њим разговарамо у Београду, где му је на Сајму књига уручено 200 књига од Завода за уџбенике и наставна средства, за српску заједницу у Албанији.

– У Албанији постоји 30.000 Срба, а наше удружење окупља 5.000 људи. Имамо три српска удружења у Албанији – каже наш саговорник.

Влада Републике Србије 2012. године започела је са издвајањем средстава за изградњу вишенаменског објекта где ће на једном месту бити школа, библиотека и културно-привредни центар у Фиеру. Дулевић се састао са Зораном Лужанин, помоћницом министра просвете, и обећано му је да ће добити и сва потребна наставна средства.

Ово министарство, у оквиру програма „Србија за Србе у региону”, годишње додељује 45 стипендија, највише за српску децу из Албаније. У Београд је Дулевић довео деветоро студената српског порекла. Они студирају економију, политичке науке, архитектуру, филологију. Кажу нам да им је потребна помоћ око савладавања стручног градива, и да су у заостатку у односу на друге Србе из региона, јер су у школи учили албански, и не владају најбоље српским. Зато се надају да ће заживети Екеремова настојања да се овај сегмент образовања на српском језику институционално уреди.

У Дому војске у Београду Дулевићу је уручена захвалница за очување културног идентитета српске заједнице у Фиеру, посебно због исказаног интересовања за споменичко наслеђе и 17 српских војних меморијала, које он лично посећује у Албанији. Признање је добио од Удружења ратних добровољаца 1912–1918, а уручено му је на свечаној академији „Бизерта у срцу Србије”, одржаној поводом обележавања улоге севера Африке у опоравку и обуци српске војске у Првом светском рату.

На север Африке, у француску базу у Бизерти, од 1916. године пристизало је 61. 260 српских војника који су прошли кроз 36 лечилишта и места обуке. Повредама је подлегло 3.226 ратника, и у Тунису, Мароку и Алжиру остала су 24 српска војна меморијала. Драган Поповић, државни секретар Министарства за рад, обавестио је скуп да је покренут предлог братимљења градова Бајине Баште, чији су војници учествовали у Великом рату, и Мензел Бургибе, у Тунису, као и Ниша и Бизерте.

На овом скупу почаст српским војницима одао је и амбасадор Туниса у Србији Мајид Хамлоуи: „Бизерта је отворила врата вашим прадедовма, људима којима данас треба да се поносите”, рекао је између осталог

Лука Николић аутор књиге „Србијо, мајко и маћехо” поменуо је  поступак Завода за заштиту споменика културе, за израду обележја која ће ускоро бити постављена на наша војничка гробља у северној Африци. Постоји и иницијатива да се врати назив српске улице у Тунису, која је преименована у југословенску, и да се девети јануар прогласи даном српско-тунижанског пријатељства.


Коментари5
21f46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

браво, Дулевићу!
Овог човека треба да помаже државе много више, и да му додели неко од државних признања. Како то да су споменути студенти "пореклом Срби", зар нису Срби? Имају ли право тамо да се изјасне као Срби? Могао би неко од тамошњих Срба да отвори туристичку агенцију и бави се довођењем наших грађана у разгледање Албаније, многима би тако било сигурније и безбедније. А, наше школе би могле да се спријатеље с тамошњим српским школама, онолико колико их има, па да деца путују, друже се, уче језик и једни о другима.
beznacajna pred velikanima
Svaka cast ,nasim rodoljubima sto cuvaju i paze na sedamnaest srpskih vojnickih memorijala u Albaniji.Zasluzan za pazenje memorijala g-din Dulevic kao i za : ocuvanje jezika i kulture , istorije , zasluzan u vaspitanju mladih narastaja koji stasavaju u teskim uslovima da istraju svome jajstvu.Skola treba da se gradi na donaciji imanja ove casne porodice , pomocicemo prilogom ako Bog da. Presrecna sam zbog prijateljskog priblizavanja Bizerte i srpskih gradova . Tunis pruzi ruku u Velikom Ratu al` dade i srcem rad` nasih casnih predaka , radi koji i dan danas stuje narod Srbije.Pocujte srbi ,mnogo sto iz ovog clanka koji objavi "Politika"!Izvucte poduku , ko ima ovakovu proslost prevazice svaku danasnju posast i gradice , imace snage vec imajuc` uzora, da gradi svoj napredak i buducnost.
Milan Lala
Promeniti prezime nije vise nikakv problem ako se zeli to uraditi, cak ni u Albaniji, Jednostavno se podnese zahtev u sudu za promenu prezimena ili nekom drugom nadleznom organu maticne drzave i stvar je resena . Posle ostaje da se promenu sva dokumenta (licna karta . pasos itd ). Niko ne vraca nikome " IC", promenu prezimena gradjanin mora sam da uradi .
Танасковић Радмила
У Албанији наплаћују по 100 € сваком ко не жели да се изјасни као Албанац, да би му уписали националност. Многи су због недостатка новца принуђени да се изјасне као Албанци, не само Срби, већ и Грци.
Препоручујем 1
beznacajna pred velikanima
Odanije mog postovanja za casnog coveka Ekerema Dulevica .Sacuvo istinska srbina u sebi , kako ispevali nasi stari :"i na strasnom mestu postojati", nije lasno bit `srbinom u Albaniji.Imala sam prilike da razgovaram sa makedoncima Srpskog porekla /oduzeto dedi prezime, ovi unuci pricaju kako ce traziti da im se vrati oduzeto IC, al` osta na prici .Te, se klanjam svakom onom ko povrati ovo blago preteznije od svaka imanja ! Nasim hrabrim predcima sto leze rasuti po mnogim vojnickim grobljima ,vecna hvala i slava ! Preteklim od ratne smrti hrabrim junacima koji odose ,polako i lagano po pozivu s Vise, vecnaja pamjat i vecna SVIMA nasim koji vojevase zahvalnost .

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља