субота, 04.07.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.11.2014. у 15:00 Ј. Петровић-Стојановић

Ко плаћа дуг преминулих пензионера

Банке умеју добро да се заштите од сваког ризика (Фо­то Д. Јевремовић)

Пензионер из Београда, који је после седам година коначно успео да отплати дуг за доприносе ПИО фонду од 883.457,37 динара, а потом добио обавештење да дугује још 791.358,01 динара, на име камате, оправдано је ових дана поставио питање ко ће, ако он не поживи, вратити његове дугове? Од пензије му се у овом часу одбија трећина по основу дуга за доприносе.

Исто питање поставила је и једна читатељка, која каже, да од мужевљеве пензије издржава сина и његово двоје деце, јер син само повремено ради, а рату за адаптацију стана мора да плаћа још наредних осам година. Ко ће да врати тај дуг да измири у случају да она не поживе толико, а при том је Закон о наслеђивању јасан – ко наслеђује имовину наслеђује и дугове до вредности наслеђене имовине.

Није редак случај да се после смрти сродника наследницима може догодити да им је у „аманет” уместо имовине остао дуг према банци за кредите, кредитне картице, дозвољени минус…

Да ли се са смрћу пензионера, ако нема ко да наследи његову пензију, гасе и дугови према Фонду или фонд ипак наплаћује преостали дуг из његове заоставштине?  

У пензијском фонду за „Политику” појашњавају да је Законом о ПИО прописано да осигуранику који сам плаћа доприносе, а није платио све доспеле обавезе, Фонд обуставља исплату једне трећине месечног износа пензије. И то све док се на тај или на неки други начин не намире неуплаћени доспели доприноси.

Уколико би се, међутим, догодило да пензионер премине, престаје исплата пензије, а Фонд нема овлашћења да преостали дуг наплати из заоставштине корисника.

Ако би наследници остварили право на породичну пензију, Фонд наставља да и њима одбија једну трећину месечног износа пензије до потпуног намирења дуга.

С обзиром на то да наследници уз имовину наслеђују и дуг, али само до висине вредности имовине, то значи, да ако је вредност наслеђене имовине мала, односно мања од висине дуга, онда се у том случају дуг не наслеђује.

Портал „Каматица” наводи да у случају да је покојник за собом оставио дугове према банци, банка као поверилац равноправно учествује у оставинској расправи и има право на надокнаду средстава на основу имовине која је остала иза клијента.

Примера ради, ако је иза покојника остао ауто, стан, намештај, злато или уметнине, банка има право да тражи наплату дуга из те имовине. У том случају, наследник или наследници неће моћи да располажу имовином која је остала иза покојника све док банка не наплати све своје.

Уколико је, међутим, дуг већи од заоставштине, па износи 100.000, а заоставштина 50.000, остатак дуга неће имати ко да плати. У том случају дуг се брише.

Правило већине банака приликом одобравање хипотекарног кредита је да корисник има уговорено животно осигурање. Такво осигурање траје колико и отплата кредита и оно се активира у случају природне или смрти услед незгоде. Осигуравајуће друштво отплаћује стамбени кредит банци, односно породица у овом случају не наслеђује дуг по кредиту.

Правило је да банка, након сазнања да је корисник кредита преминуо, ступа у контакт са наследницима у циљу правовременог измирења дуга, како би се спречило кашњење исплате и прибавило оставинско решење, након чега се достављају опомене за измирење дуга свим наследницима.

Домаће законодавство омогућава да особа која није наследник, може, ако жели да отплати туђе дугове, али то није законска обавеза. Постоје случајеви када иза покојника не остаје имовина. Банка, али и сваки други поверилац покушаће да се са наследником договори око отплате тог дуга. Међутим, законски наследници у том случају могу да се у оставинској расправи одрекну наследства. У том случају, неће бити одговорни ни за дугове. Јер према Закону о наследству „наследник који се одрекао наслеђа не одговара за остављене дугове”.

Коментари14
4d3cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

penzioneri futuristički
Svaki čovek u penziji, to je narodni heroj u državi. Hajka na penzionere, čudno, nekada su poštovali ljude u godinama, danas prepustite državu deci i pevajte!!!!!!! ILI !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! pevajte i radujte se!
DK gt
Kako ne shvatate ljudi da je ova zemlja toliko propala da moze da se desi da politicari ostanu bosi i goli na ulici bez kifle u ruci. Zbog svega toga oni kidisu na sve sto mogu, prodace i soptvene unuke da bi njima bilo dobro. Razmera propasti ove zemlje je bukvalno apokalipticna, i sto je najgore klizi ka totalnom haosu!
Ratko 1
Posteno bi bilo da plati drzava, jer im je pokrala penzije, pa su zato dugovali.
Ekonomsko pitanje
Stvarno ,ko placa dug preminulih penzionera,jer i kad ih sahrane ,neko je vlasnik ta dva metra zemlje i mora da mu se placa zakupnina.Mozda kad budu nasledivali imovinu naslednici nekih naslednika ,treba da se poajvi i vlasnik groba njihovog pretka i uzme deo imetka.
Ogorčeni čitalac
Mi smo verovatno jedinstveni po tome što i naši preminuli prave dugove.Da li je normalno da grob ne moze ni da se dobije ,ni da se kupi.Zašto se zadržava vlasništvo nad grobovima i zaradjuje na zakupnini?Zasto je ono sto je u svakom narodu nezamislivo,sahranjivanje preminulih na odredjeno vreme, ovde zarad profita dozvoljeno?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља