субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Нису други ванземаљци, већ смо ми зарибали

Аутор: Драган Тодоровићпонедељак, 03.11.2014. у 22:00
(Фо­то Ж. Јовановић)

Осмог новембра или на Митровдан, Станислав Караси ће прославити 68. рођендан. Али, нико му не би дао толико година када види у каквој се кондицији тренутно налази. Великан Црвене звезде и нашег фудбала дневно на бициклу пређе и педесетак километара. Још увек је активан у фудбалу, мада му повреда колена не дозвољава да игра мали фудбал са пријатељима, али је зато популарни Стане један од наших најцењеијих фудбалских делегата. Смрт таста Вељка Кадијевића, дугогодишњег генерала армије, изненада га је довела у „Политику” где је дао читуљу.

– „Политика” је одувек била на нашем столу, са њом смо се будили, завршавали дан. Драго ми је што је наш омиљени лист на достојан начин испратио мог таста, великог војника Југославије – каже Станислав Карси који је са генераловом ћерком Мирјаном у браку.

Како, као дугогодишњи фудбалер, али и тренер, гледате на тренутно стање у српском фудбалу?

Данашњи фудбал не познајем, не видим фудбал који сам некада гледао. Фудбал се игра унапред и за гледаоце. На стадионе се долазило са уживањем, да се виде лепи потези, одлични техничари, дриблери, сјајне комбинације, шутеви. То је лепота фудбала. Често данас, када гледамо како се фудбал игра у иностранству, помислимо да су то људи са неке друге планете. Али, нису, једноставно, наш фудбал је зарибао.

Где лежи главни проблем?

Моја генерација је учена да воли фудбал, да волимо клуб за који играмо и да се понашамо како доликује једном спортисти. Имали смо тренере који су у сваком погледу водили рачуна о нама. Наши родитељи нису долазили у школу, ту бригу водили су тренери и свако ко није имао добре оцене било му је забрањено да долази на тренинге, што је била велика срамота. Док сам играо у Црвеној звезди имао сам од пионира до првог тима само једног тренера. Миљан Миљанић ме је свему научио.

А данас?

У великом клубу као Црвена звезда питала су се само три човека: председник, генерални секретар и тренер. Данас су те ствари заборављене, организација у клубовима је све слабија. Нашу децу данас тренирају углавном тренери почетници, људи без великог искуства. Зато одговорно тврдим да је највећи проблем у тренерској струци. У 32 професионална клуба, колико тренутно имамо у Србији, не ради као тренер ни један некадашњи врхунски фудбалер.

Како онда изаћи из кризе?

Ниво квалитета је лажан, то потврђује и чињеница ко све данас игра у нашој лиги. Рано нам одлазе млади играчи и то углавном за мале паре. Добар и млад фудбалер мора много дуже да остане у домаћем шампионату а не да нам одлази са шеснаест година.

Каква нам је данашња фудбалска репрезентација?

Имамо добру репрезентацију, играче који играју у великим европским клубовима.

Да ли је ФСС направио добар потез када је за селектора довео странца?

Имамо доброг и искусног селектора. Адвокат је неко чији је рад данас изузетно цењен у светском фудбалу. Међутим, проблем је што је за помоћника узео Жељка Петровића, који по мом мишљењу не познаје довољно наш фудбал.

Свет је и даље у шоку после невиђеног инцидента у току фудбалског мече Србија – Албанија. Како сте ви то доживели?

Био сам и ја у шоку. Када сам дошао на Партизанов стадион и када сам видео како играчи Албаније мирно излазе на терен, имао сам осећај да ће се нешто лоше десити. У мени је ненако постојала сумња. А када је утакмица почела био сам све сигурнији да ће се нешто ружно десити. Албанци су направили невиђену провокацију, а нама замерам што организација није била боља да то предухитримо. Зато сматрам да је одлука Уефе непоштена. Требало је да нас новчано жестоко казне и да ако треба све утакмице играмо без публике. Али, никако нису смели да нам одузимају бодове. Са једне стране нас милују а са друге нам забијају нож у леђа.

Да ли очекујете да Уефа промени одлуку?

Очекујем! Ту наравно очекујем да наш Савез има помоћ и од других савеза.

Како то мислите?

Морамо да срушимо одлуку Уефе, али интервенцијом и уз помоћ савеза других земаља. Конкретно, очекујем помоћ од ФС Италије који је практично зарадио на нама. Зашто нас данас не би заштитили, јер имају веома утицајне људе у Уефи.

Уколико Уефа не промени своју одлуку, да ли онда имамо шансе да се нађемо на Евру 2016?

И тада ћу бити оптимиста, јер верујем у селектора и играче. Имамо квалитет, здраву атмосферу у тиму. Ко зна, можда код наших фудбалера проради инат.

Често се говори о приватизацији, као једином могућем решењу изласка из кризе. Шта ви о томе мислите?

Приватизација је мач са две оштрице. Бојим се да не доведемо неког моћног финансијера коме фудбал није у првом плану. Самовоља једног човека може да одведе у пропаст. Бојим се да дође неко ко има пара а нема знања.

Како данас видите Црвену звезду?

Жао ми је што заједно самном пати и мој унук Тио који има три и по године. Тешко нам је када видимо наш вољени клуб у каквој се кризи налази. Све се данас врти око новца и зато све док се не реши финансијска криза, клуб не може да подигне главу.

----------------------------------

Рођење и смрт после гола који га је прославио

Одлучујући гол који је дао Грцима (4:2 за нас у Атини) у квалификацијама за Светско првенство у Немачкој 1974, који је репрезентацију Југославије одвео на мундијал, још увек се врти на многим спортским шпицама. Требала нам је победа од два гола разлике, а двоструки стрелац Караси је то обезбедио својим најдражим поготком у последњим секундама. Када је затресао мрежу, а чувени телевизијски коментатор Владанко Стојаковић узвукнуо „гол, гол”, у Београду и Сарајеву у том моменту десило се рођење детета и смрт великог навијача Југославије.

– У истој секунди када сам постигао погодак у Београду породила се жена тадашњег директора једног хотела где је репрезентација углавном одседала, и то после вишечасовног мучења – прича Караси. – У другом делу тадашње заједничке државе, у Сарајеву, где сам често са Звездом одседао у Хотелу „Парк”, где је свирао један сјајни виолиниста, десила се смрт. У једном моменту док се несрећни виолиниста држао за шток врата питао је жену: „Хоће ли ови наши да заврше”!? Када је Владанко узвикнуо – „гол”, уследило је питање: Ко је дао гол? Караси! Виолиниста је пао и више се никада није подигао. Када сам поново дошао у Сарајево дошла је његова жена у хотел и замолила ме да посетим гроб њеног мужа. Питао сам Миљанића који нам је организовао такси до гробља.


Коментари1
8707c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mator i lud Ali ne i glup
Karasi je bio strasan napadac, mozda i najkonkretniji od svih koji su se tada "vrzmali" oko reprezentacije. Uzgred i nevezano sa tekstom, ali kada je vec Miljanic pomenut.....; moj utisak je da je on u stvari bio najveci fudbalski demagog I mistifikator koji je zacetnik naseg sterilnog i ziheraskog fudbala "na nulu", a njegovi duhovni (i daleko manje elokventni) sledbenici tipa Djore i slicnih su osakatili nase talente svojom negativnom selekcijom. Od tog "virusa" se nikada nismo oporavili a ovaj jad i cemer od fudbala je samo posledica. Ne treba sve pripisivati krizi i saknkcijama...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спорт /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља