уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
уторак, 04.11.2014. у 15:00 Владимир Милутиновић

Кругови оних који „немају морална права”

Морају ли се морални спорови решавати тако што једни другима одузимамо морална права или је довољно да указујемо на грешке које чинимо? Неке ствари су кажњиве по законима, неке ствари су за моралну осуду, неке ствари су противне добрим правилима и о свему томе се може расправљати без одузимања моралних права, али ми у Србији некако више волимо да моралне спорове решавамо једноставно: нема човека, нема проблема. Зашто да осуђујемо само грех, кад можемо одмах и грешника?

Одузимање моралних права се дешава првенствено у језику, а онда се из језика сели и у друге сфере. Понекад је ово одузимање сасвим неприметно и уобичајено. Прошле недеље је министар правде предузео сличну операцију променивши тон у односу на штрајк адвоката, када их је оптужио да се овде више не ради о професионалним разлозима и интересима адвоката, већ о спрези тајкуна и политиканата чији је главни циљ спречавање осуде познатог бизнисмена. На овај начин министар је заправо једном кругу људи приписао барем две ствари – да слушају нечије налоге и да то крију – а обе те ствари су морално дисквалификујуће. Наравно, адвокати су одговорили да то није тачно и да је бесмислено да постоји толика завера адвоката, али су се и они задржали на томе да је министрова тврдња нетачна, а не и да је противна добрим демократским обичајима. У демократији, наиме, није легитимно некога дисквалификовати због претпостављених унутрашњих мотива и завера, а министрова изјава је била управо то. Она је само увијен ад хоминем аргумент и нема никакве везе с питањем нотара и права адвоката да праве уговоре.

Ова промена регистра, од теме која се тиче интереса људи до теорије завере, није никакав инцидент у нашој јавности. Пре би се рекло да се ради о правилу. И у скупштини се могу чути посланици власти који о опозицији рутински говоре као о „онима који не желе добро Србији” или „раде против интереса Србије”, што је поново искључивање из круга оних који желе добро само на основу претпоставке о унутрашњим мотивима. Код нас опозиција није политичка страна која предлаже алтернативне програме владиним, него страна која за разлику од владе „не жели добро Србији” и, наравно, због тога нема морална права на критику или на поновни долазак на власт.

Чак и када исту ту опозицију критикује независна јавност прави се иста грешка. Ако странке опозиције данас говоре о цензури и контроли медија, често се одговара: „А шта сте радили ви?” И потпуно је легитимно и неопходно ту критику од стране опозиције ставити у контекст дугогодишње медијске контроле. Али, право да се опозициона критика стави у контекст раније праксе, не значи да опозиција данас нема морално право да критикује власт због контроле медија. Наиме, свако има право да критикује, једино мора да истрпи и право других да се та критика стави у контекст.

Укратко, скуп оних „који немају морална права” је у демократији – празан скуп. То је у природи морала – осуђује се дело, не човек. Ову врсту морала покренуло је хришћанство онда када је Христ у рај пустио и преступнике, проститутке или сиромашне, све који су раније били искључени као беспризорни. Данас морална права имају и припадници странака из деведесетих, тајкуни, припадници странака који су корумпирали тзв. транзицију, националисти, опозиција, једном речју, сви.

Није овај став уобичајена ствар у Србији. Па ипак, новинари и медији у којима они раде морали би бити група која брани универзална морална права. Често су, међутим, они ти који делу јавности жељном да осуђује и кажњава бацају једну по једну жртву.

Уредник сајта filozofijainfo.com

Коментари8
20565
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Savo Savanovic
Narod ima duboko ugrađenu tu logičku grešku, a ova vlast je "narodna" pa ne čude takvi argumenti. Još je Kant govorio: "Zamislite da na sudu neko svjedoči u Vašu korist, a onda dovedete drugog svjedoka koji će svjedočiti kako je ovaj čestit čovjek. Nije li time završena vaša odbrana?" Nije mi poražavajuće kada to uradi obični čovjek, ali me potresa kada to rade "intelektualici". Sad se pitam: da li može neko da bude intelektualac bez osnovnog filosofskog obrazovanja?
sremac Iz Srema
Suština je u sledećem: ako advokati izgube ovaj spor sa režimom, gotovi smo i mi obični građani. Sve će se rašavati silom i lažnim opuživanjem, ako neko podigne glavu.
Vlada Grozdanin
Moral je opasan i razarajuć pojam. Uvek se traži podobnost i krivac, a objašnjenje krivice se pronalazi u čovekovoj pokvarenosti, lošoj prirodi i slično. Zalud bistirte o ovome, rešenje ovih problema se nalazi u drugoj ravni (koja ne poznaje moral nego uzrok i posledicu). Jednostavno, dok je morala biće i k#rvi.
b. kramer
Šteta što ovakve članke retko ko pročita. Ali ... nismo hteli gospodina, a državnika i pravnika, sprdali se sa legalizmom.... Ceterum censeo, dve trećine nas je nepismeno!
Mirjana Podkrajac
Eeeee @milose neki ,neciji ili niciji Hvala sad mi je malo jasnije to "moralno pravo"posle vaseg objasnjenja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља