среда, 16.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55

Бугари побожно славе српског краља

уторак, 04.11.2014. у 21:57

Софија – Од раног јутра 29. октобра у Цркву Света недеља, у центру Софије, пристижу верници на обред пресвлачења моштију Светог српског краља Милутина, дан уочи празника Свети краљ, посвећеног српском владару и светитељу. Церемонија се одржава сваке године већ пет векова. Српског краља Бугари чувају као највећу светињу и заштитника своје престонице, Софије. Свакодневно се служи литургија у његову част. Нажалост, Срби су изгледа заборавили свог највећег задужбинара и добротвора, па тек мали број грађана посећује место где почивају свете мошти. На иницијативу Српско-руског друштва из Сурдулице први пут, ове године, присуствовали су и грађани те пограничне општине, али су дошли и верници из Ниша, Владичиног Хана, Лесковца, Новог Пазара, Краљева... Драган Момчиловић, председник Српско-руског друштва, каже да се о краљу Милутину и поштовању које ужива код бугарског народа веома мало зна: – Надамо се да ће ова посета постати не само традиционална, већ да ће допринети бољем разумевању два православна и братска народа и већој културној сарадњи.

Празнику Свети краљ, 30. октобра, претходи пресвлачење моштију 29. октобра. Свештеници и ђакони обучени у најсвечаније одоре, док се чита молитвени Канон Светом краљу, најпобожније узимају његово свето тело, уносе у олтар и после опхода око Часне трпезе полажу на исту. Свештеници и верници певају: „Свети Стефане Милутине, моли Бога за нас”. По завршеном пресвлачењу и поновљеном опходу, свете мошти се полажу у ћивот, украшен дуборезом, на месту јужне певнице и предају верницима на поклоњење и целивање. Само тога дана верници могу директно целивати мошти и оставити пакетиће са порукама за своје упокојене. Верницима се деле парчићи светог платна, за здравље, на коме су биле положене мошти краља Милутина. Ћивот се потом затвара стакленим поклопцем, на који се полаже икона. Сутрадан, на празник Свети краљ, служи се литургија којој присуствује велики број грађана Бугарске, који уз велико поштовање и побожност говоре о њему. Иако је радни дан, многи верници дођу, помоле се и одлазе својим послом.

Краљ Стефан Урош Други Милутин (владао од 1282. до 1321. године) створио је јачу и утицајнију државу од Душана Силног а по задужбинарству је превазишао све остале Немањиће. Подигао је више од 40 цркава у Србији, а подизао је цркве и на Светој Гори, у Солуну, Цариграду, Софији и Јерусалиму. Одолевао је Византији и Османлијском царству, не само моћном војском већ и државничким умећем.

Умро је напрасно 29. октобра 1321. године у Неродимљу, на Косову, одакле је пренет у манастир Бањска, који је саградио као своје гробно место. Две и по године од његове сахране дешавала су се чуда на његовом гробу, где је пронађено нетрулежно тело из кога је текло миро. Мошти Светог краља Милутина биле су у Бањској све до пораза на Косову, одакле су пребачене у Трепчу, а потом у Софију. Бугарски верници Светог краља Милутина још побожније поштују после необичног догађаја 1926. године. Минирана је купола цркве, када је током церемоније венчања, погинуло 190 људи, а свештеници преживели и мошти светитеља остале потпуно очуване.

Црква је током Османлијског царства рушена али је увек обнављана, а у време великог пожара 1863. године потпуно је изгорела, након чега је поново подигнута. Нема података где се налазе глава и десна рука краља Милутина, верује се да су сакривени јер симболизују мудрост и снагу најмоћнијег владара Балкана тога доба. У Србији се култ Светог краља Милутина одржава од 1324. године. Католичка црква је била против канонизације краља Милутина, Данте га је у „Божанственој комедији” бацио у пакао, а ми смо га изгледа заборавили. Пре десетак година, како су медији известили, покренута је иницијатива да се део моштију пренесе у Србију, али до данас ништа није урађено.

Валентина Златковић


Коментари10
b5cbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Pera Lazic
Sramota je da Srbi o kralju Milutinu veoma malo znaju a jos manje sto se on nalazi u Sofiji. Cuo sam za nas zahtev da se deo mostiju dobije od Bugarske pravoslavne crkve ali mislim da se to nece ostvariti. Poznavanje istorije nam je losa ocena i profesori bi trebalo o tome malo da razmisle i preduzmu mere da se ovo sa kraljem Milutinom a i nekim drugim dogadjajima i licnostima iz istorije isprave i dovedu u sklad jer smo i o I svetskom ratu imali malo knjiga izuzev ove godine. Postujmo sebe da bi nas i drugi cenili.
Хвала браћи Бугарима
Срби и Бугари јесу два православна братска народа. Имали смо само један краћи рат за хиљаду и петсто година, који треба да заборавимо. Слични смо и треба да негујемо пријатељство а не неповерење. У иностранству живимо као браћа и најближи.
Милош Динић
Православни Бугари словенског, тачније нашег порекла воле Србе, а Бугари Азијати, тзв. ”Црни Бугари” елемент су сличан Арнаутима, главни носиоци зверстава према србском народу на његовој земљи, крвници и рушитељи православних светиња. Истински православни људи никада не би рушили православну светињу и убијали православног брата, само безбожници и преверице.
ММР .
"Два братска и православна народа" Да ли је аутор учио нешта у школи или да ли је икакву школу завршио када је могао овако нешта да напише.Колико год да су срби били благонаклони према бугарима ови никада нису пропустили прилику да србима забију нож у леђа.
Иван Иванић
Капела у цркви Св. Краља је минирана 16. априла 1925. године!!!!! Научите, господо новинари, већ једном тај податак, пошто стално наилазим на погрешну годину (1926). Војно крило Букарске комунистичке партије је кривац за ''атентат на Цркву Св. Недеље'', како се назива у бугарској историографији. Циљ им је био да побију бугарско државно руководство које се у том тренутку налазило у цркви, у којој је вршено опело пуковнику Георгијеву, убијеном дан-два раније. Комунисти су га убили, јер су знали да ће читава влада, са краљем Борисом, бити на опелу, па да их све, одједном, пококају. Надам сте да сте разумели позадину догађаја.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља