понедељак, 08.03.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 06.11.2014. у 15:00 Чедомир Антић

Блокада

У амфитеатру Филозофског факултета у Београду никада се прво не присетим неког од многобројних предавања која сам ту слушао... Чак и данас, осамнаест година касније, сетим се првог дана Студентског протеста из 1996. године. Сећања умеју да зaварају, човек како стари постаје све сентименталнији...

Ипак, извесно је да се тада једна генерација наших студента подигла да одбрани демократске изборе, универзитетске слободе и национално достојанство. Велика већина тадашњих студената претпоставила је идеале и опште добро личним интересима и ускогрудом разумевању живота који су наметали тадашњи ауторитарни режим, искварена опозиција, шовинистички ратови, издајничке елите и на крају, мада не најмање важно, грамзиви и агресивни национализми неколико европских и једне прекоокеанске силе. Нисам заборавио ни мање дражесне моменте. Ситне лопове који су некако добили индекс, а онда крали компјутере, прилоге грађана... Ни паметне и способне гладнице које су још тада хтеле да буду министри и посланици, па данас својим празним, крезовским и лукуловским животом играју улогу преситих и пребогатих вођа сиромашног и несрећног народа. Тада су их одавали само погледи – живи, грамзиви, на сваку наивну честитост подсмешљиви.

Пре неколико дана ушао сам у исти амфитеатар. Нисам дошао да држим предавање, мада сам већ неку годину запослен на факултету. Заједно са малобројним професорима присуствовао сам студентском збору. Факултет jе већ готово месец дана под блокадом. Група студената забравила је учионице и избацује студенте и професоре који би можда желели да држе наставу. Легитимитет су потражили у „збору”, домаћој верзији анархоидног пленума. Тамо неколико стотина студената самовласно одлучи о томе да ли ће факултет радити или не, а онда ту своју одлуку проведу силом уверени да факултетска управа никада неће позвати полицију и нарушити аутономију универзитета (ту „грађанско-буржоаску шараду и атавизам из средњег века”), а ако неки студенти покушају да прекину блокаду сместа ће бити проглашени за фашисте.

У Србији никада није било суочавања с комунистичком прошлошћу и истинске демократизације. Зато овде добар део елите верује да злочини по дефиницији не морају бити лоши ако их „напредни” људи спроводе ради „доброг” циља. Зато је анархоидни активиста који је неуспешно покушао да изврши терористички напад доспео на насловну страницу једних новина и то као „заточеник савести”, који је узгред нешто раније рекао како је оправдано да радници саспу киселину у лице другим радницима...

У таквој атмосфери Филозофски факултет је већ осам година игралиште разних анархистичких и неокомунистичких група. Наравно студентски захтеви немају никакве везе са идеологијом. Реч је о захтевима исподпросечних студената, кандидата за будуће транзиционе губитнике, за неким додатним правима, олакшавањем студирања или смањењем неких од материјалних давања. Свака од блокада показала је слабост факултета, његових установа, државе, али и наших демократских и парламентарних традиција. Анархисти су вежбали своје револуционарне активности, управе и остали студенти су им попуштали уверени да тако штите нека своја незаслужена права, а систем универзитетске наставе на Филозофском факултету неповратно опада и пропада.

Док сам слушао говорнике на збору, који су се подсмевали демократији, традицијама, драмили о напуштању факултета зато што им после осам година студирања неће бити омогућено да наставе по старом програму, зато што пријава испита после два падања неће коштати 100, већ 480 динара, зато што ће морати нешто да плате пошто су се изборили да им и када имају 20 одсто бодова мање од прописаног броја и даље буде признато право да упишу наредну годину...

Посматрао сам студенте који су немо пратили модераторе збора. Њихови погледи били су препознатљиви, блистали су сјајем који памтим код мојих успешних сабораца данашњих милионера... Мојих искварених вршњака било је истина мало, а желели су да постану српски политички Рокфелери: да украду 50 милиона евра од неке цементаре или реформе неке гране власти, па да зароне једно 500 метара у океанску дубину или приме МТВ награду (мада певају само кад су пијани). Када су им анархистичке поглавице предложиле да „револуцију” извезу и повежу се са радницима (адвокатима) и сељацима (просветарима), већина „блиставих” очију их је хладно одбила... Какве су то глупости, револуција, елитизам, Че Гевара (који је студирао редовно и вредно као нека елитистичка протува...), дајте ви нама ово што тражимо и топлу учионицу са интернетом да наставимо револуцију докле год студирамо... И наравно – као у познатој песми – јарца печеног.

Напредни клуб    

Коментари60
f7b58
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

deki ff
covek je kapitalizovao studentski protest, a sada je glavna perjanica borbe protiv studenata i jedna od glavih arsenijevicevih poluga. svejedno, studenti su dokazali da su u pravu. blokada je uspela, uprkos ovakvima.
Jovana L.
I jos nesto bih zelela da pitam velikog gospodina profesora, posto pretpostavljam da cita komentare, da li sam i ja taj prljavi komunista, ekstremni levicar i anarhista, iako mi je silna rodbina posle '45. god,. morala da bezi u Ameriku jer su se borili kao cetnici? Ja kao ponosna unuka pripadnika Ravnogorskog pokreta, da li sam ja komunista samo zato sto nisam imucna i nemam da placam necija izivljavanja? Zato sto nisam imala nekog "slobu" da rusim i nisam dobijala parice od americke vlade devedesetih, onako da mi se nadje kao dzeparac? Da li mi imamo pravo da zahtevamo da se uradi evaluacija rada nekih vasih kolega koji umesto da piju lekove i borave u odgovarajucim ustanovama, rade sa mladima i daju sebi za pravo da im zagorcavaju zivot? Da onako fer i kapitalisticki dobiju otkaz jer nisu radno sposobni? Budite posteni i pokajte se, On nas sve gleda. Izigravate velikog Srbina i Pravoslavca, a zapravo ste jako licemerni.
Jovana L.
Cini mi se da patite od halucinacija, kakvi komunisti su Vas spopali? Kritikujete tako pogrdnim recima ("ispodprosecni studenti"), a sami ste studirali do 25. godine i ko zna na koji nacin dosli na mesto na kojem ste sada. Unovcili ste odlicno svoju " revoluciju", finu poziciju i platu imate. Samo delujete zavidni prema onima koji su to jos bolje ucinili od Vas pa sada imaju kuce na Mikonosu. Donekle Vas razumem, dok neko uziva na egzoticnim destinacijama i vozika se u dzipu, Vi morate da gubite vreme radeci sa tim "ispodprosecnim studentima". Ako vec tako zestoko branite bolonjski sistem, zasto se ne uvede evaluacija profesora? Da li ste pomislili ikada da neko po ko zna koji put pada ispit ili obnavlja godinu zbog profesora sadiste koji je psihijatrijski slucaj i u normalnoj zemlji ne bi mogao da radi jer pokazuje anti-socijalne tendencije?
Петар Пауновић
Простом рачуницом сазнајем да је Антић дипломирао са 25 година, а студенти у року дипломирају са 22. То значи да је он студирао 7 година, ако се не варам, а критикује неког, ко студира 8 и назива га исподпросечним студентом.
Vitomil Pavlović
Na kraju, ali ne i najmanje važno: nismo baš sigurni na koje to demokratske i parlamentarne tradicije misli dr Antić. Na dinastičke sukobe i Majski prevrat? Na Obznanu? Na pucanj u Radića? Na Drugi sv. rat i njegova ishodišta? Na Miloševićev režim? Na skupštinske lakrdije od 90-ih do danas? Da su studenti 90-ih, a i pre i posle njih, poštovali obrasce koje im je nametao sistem, studentskih protesta ne bi ni bilo. Kritika da, ali zašto pokušaji denuncijacije? To smo već gledali 90-ih, zar ne? I zaista nema potrebe tu decu zasipati kvalifikacijama sličnim onoj tragikomičnoj „snage haosa i bezumlja“. Valja im pružiti ruku.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља