петак, 15.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Пола века расправе о смислу „Доброг дрвета”

Аутор: А. М.субота, 08.11.2014. у 09:52

„Добро дрво” (The Giving Tree) прича о дрвету које несебично даје и о дечаку са неисцрпном листом жеља, која ове године слави пола века од објављивања, нашла се у готово свим изборима за најбољу дечју књигу, али је истовремено и незаобилазни наслов на листама најмање омиљене литературе. Издање које је до сада штампано у 8,5 милиона примерака широм света и преведено на бројне језике, не престаје да интригира читаоце и изазива сасвим супротстављене реакције.

Шта је писац Шел Силверстин (1930–1999) хтео да поручи књигом написаном у мање од 650 речи, коју је својом руком и илустровао, на кога је мислио пишући о односу дечака и дрвета и коме је заправо наменио ово издање – деци или одраслима – питања су на која дају одговор, свако на другачији начин, бројна тумачења њеног садржаја.

О вишесмислености „Доброг дрвета” говори и реакција издавача када им је Силверстин однео рукопис. Неколико њих га је одбило под изговором да је књига превише тужна да би била намењена деци, а сувише једноставна да би је читали одрасли. Зато је прво издање објављено у само 7.000 примерака. У то време Силверстин је радио за магазин „Плејбој”, где је објављивао илустрације и путописне репортаже. Касније је често био у ситуацији да брани књигу, што му је одузимало енергију, па би тада говорио да је то само однос између двоје људи где један даје, а други узима. Када су га једном, по ко зна који пут питали да објасни прави смисао књиге, цинично је одговорио да је то прича о дечаку и дрвету.

Да ли је „Добро дрво” најдвосмисленија књига објављена у последњих 50 година?

Дечак је најпре свакодневно долазио у посету дрвету, јео његове плодове, али како је постајао старији, био је и све захтевнији, а дрво му се несебично давало док од њега није остао само пањ. Критичари у томе виде причу о себичности, нарцисоидности, јер у описаном односу недостаје равнотежа: дечак ни на који начин није показао захвалност дрвету због онога што је од њега добио. Поједини читаоци у расправама наводе да никада ову књигу не би читали својој деци, јер делује лоше на њихову незрелу личност: крај је могао да буде срећнији само да је дрво знало да постави границе.

За оне који виде ову књигу као дирљив и сентиментални приказ безусловне љубави родитеља према деци, порука критичара јесте да тај модел родитељства није добар.


Коментари2
c065a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Светлана
Ово је јако поучна и добра књига. Деца разумеју, наравно, она која имају уши да чују, а одрасли, који имају срца да приме ове речи, и који могу да се добро замисле над пролазношћу свега и над собом и својим односом према природи. Дато нам је, али ми отимамо и опет нисмо срећни....
Darko
Ова књига, да се мене пита, Има, има срећан крај. Човек прво белим светом скита, па код куће нађе рај.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Вести култура и забава

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља