петак, 22.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:30

Сећање на историјску седницу Владе из 1914.

Аутор: Будо Нововићнедеља, 09.11.2014. у 22:00
Зграда Вишег суда у којој је одлучено да се борбе настављају (Фото Б. Нововић)

Ваљево – Ваљевци су с разочарењем примили вест да се седница Владе Србије, заказана за јуче у згради Вишег суда у овом граду, неће одржати. Уз сва уважавања заузетости бројним државничким и другим обавезама, сматрали су да су премијер Александар Вучић и министри требали да нађу времена и дођу у Ваљево. Планирана свечана седница требала је да буде дубок наклон оној историјској из 1914. године на којој су донете пресуде одлуке за опстанак Србије.

Међутим, ако је актуелна влада попустила прилику да буде прва која ће после 100 година поново заседати у Ваљеву, то нису домаћини и организатори обележавања великих догађаја из наше историје. Прексиноћ, на сцени овдашњег Центра за културу, ипак је одржана уметничка реприза историјске седнице која је посетиоце на пригодној свечаној академији оставили без даха. Захваљујући изванредној замисли редитеља Петра Станојловића, присутни су могли да чују и виде престолонаследника Александра Карађорђевића који је седницу владе по хитном поступку сазвао и њоме председавао, тадашњег премијера Николу Пашића, начелника Врховне војне команде Радомира Путника, његовог заменика генерала војводу Мишића и остале министре.

Како је за наш лист објаснио редитељ Станојловић, он је уместо уврежене комеморативне атмосфере која прати подсећања на велике догађаје и епопеје, настојао да историју доведе у актуелно време. Поред тога што је историјска седница својеврсни времеплов, осмишљена је и као игроказ уз симулацију како би тај догађај данашњи медији пратили, боље рећи, черечили уз неизбежну дозу сензационализма и друге пикантерије.

И поред тога што са седнице Владе Србије из 1914. године нису сачувани записници, који су највероватније нестали у вихору ратних дејстава, шта се на њој расправљало и одлучивало могло се најбоље сазнати из писама које је престолонаследник упутио руском цару. Доста тога било је садржано и у циркуларним писмима која је Никола Пашић, после седнице, упутио дипломатским представништвима у Европи, односно земљама савезницама.


Историјска седница владе на сцени ваљевској центра за културу

Ипак, јесен 1914. године је у Србију, после кише и мраза, донела језиве слике смрти и страдања. Српска војска пред налетом бројнијег и много опремљенијег непријатеља нашла се пред сломом. У ситуацији када је артиљерија остала без муниције, односно граната, и када је пропаст стигла на непун корак, 8. новембра 1914. године у Ваљеву је одржана историјска седница владе и врховне војне команде којом је председавао престолонаследник Александар Карађорђевић. Одлуке те седнице биће пресудне за опстанак Србије. Једна од кључних била је да се, без обзира на бројне неповољне околности, борбе против непријатеља наставе и то све до коначне победе.

Случај је хтео да већ 15. новембра рањеног Петра Бојовића, на челу Прве армије, замени Живојин Мишић. Два дана касније почеће Сувоборска битка, касније названа Колубарска. Ђенерал Мишић је најпре зауставио расуло у војничким редовима а онда, 29. новембра, накратко ће повући јединице до Горњег Милановца, ради одмора и допуне гранатама. У силовитом противудару који је започео у зору 3. децембра српске армије су пробиле непријатељске одбрамбене линије и у незадрживом јуришу ослобађале место за местом. Већ 9. децембра Ваљево и Мионица били су слободни док је 15. децембра из војне команде саопштена једна реченица о ситуацији на фронту: „На територији Србије нема непријатељских војника, осим десетина хиљада заробљеника”. Бриљантна победа Жући из Струганика донеће чин војводе, али и место у историји ратовања, јер се његова стратегија и данас проучава на најпрестижнијим светским војним академијама.

Према подацима званичне војне статистике у Великом рату на страни непријатељске аустроугарске армије погинуло је преко 280.000 војника и официра. Србија је своју одбрану слободе платила с преко 163.000 људи, али су тифус, дифтерија, шарлах и друге заразе болести, које су иначе пратиоци ратова, однели још 35.000 војника, односно око 100.000 цивила.


Коментари0
ccd4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља