субота, 06.06.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
недеља, 09.11.2014. у 22:00 Ана Тасић

Путеви којима се ређе иде

Сцена из Емиграната (Фото Документација Драматена)

Специјално за Политику

Стокхолм – У организацији Шведског института од 2. до 5. новембра реализован је програм „Шведска сцена” у оквиру којег су представљени савремени трендови у шведском позоришту. То је био мини фестивал, или позоришни маратон где је приказано једанаест представа и којем је присуствовало педесетак театарских професионалаца из целог света- од уметника, преко представника медија, до директора фестивала и других позоришних институција.

Продукцијски најимпозантнија представа коју смо видели, првог дана програма, су троипочасовни „Емигранти”, настали према првом делу четвороделног романа Вилхелма Моберга, капиталном наслову из педесетих година прошлог века, од изузетне важности за шведску културу (драматизација Ирена Краус). Роман третира велике емиграције Швеђана у САД, у деветнаестом веку, када је преко милион људи, углавном фармера, напустило своју земљу у потрази за квалитетнијим животом. Реч је о теми битној за шведску историју, али и за наше време, и то не само у Шведској, имајући у виду бројна глобална померања у данашњем свету, од легалних до илегалних емиграција. У представи је нарочито значајан конфликт између идеализоване и стварне слике света, тема болног губљења илузија на трновитим путевима освајања циљева. Наглашена је и проблематизација јаких сумњи које најчешће прате одлуке о напуштању земље рођења, страха од неуспеха и језиво реалне могућности да ће се избор показати као погрешан. Укратко, аутори су настојали да ухвате сложености проблема емиграција, исписујући њихово лице и наличје, и супротстављајући се тако често једностраним, ружичастим приказима овог горућег савременог проблема.

 „Емигранти“ су продукција Драматена, Краљевског драмског позоришта, односно Шведског националног театра, основаног у осамнеастом веку, на чијој је сцени, између осталих, често радио и Ингмар Бергман. Занимљиво је и то што је редитељ представе Матс Ек, уважени плесач и кореограф Кулберг балета. Он је у „Емигрантима” донео необичан спој савременог плеса и драмске традиције, додатно зачињен мултимедијалним приступом, укључивањем видео преноса и ванредно поетичних видео снимака. Може се рећи да је овај спој типичан за савремено шведско позориште у погледу тога што је утемељен у склоностима ка померању граница изражавања, истраживању кроз мешање жанрова и стилова, крчењу ризичних путева.

У вези са тиме, рећи ћемо и нешто више о продукцији „Економија уживања” компаније „Пост Рестант”, такође представљене на програму „Шведска сцена”. „Пост Рестант” редовно увлаче публику у своје представе, онемогућујући њихову традиционалну пасивност, при чему је и често воде у неконвенционалне просторе, од напуштених канцеларија, цркви, уличних буџака, до гимнастичких сала и ексклузивних амбасадорских вила. „Економија уживања” је изведена у великој сали огромног мултифункционалног комплекса „Халунда фолкетс” у предграђу Стокхолма, а врста је представе која би наишла на врло позитиван пријем битефовске публике.

Након уводног, кратког и проблемског документарног филма о двадесетшестогодишњој Швеђанки Нини, која покушава да нађе некакву забаву викендом, после напорне радне недеље, сви гледаоци, учесници перформанса, одговарају на питања из анкете која истражује индивидуалан однос према забављању. Одговори нас сврставају у четири групе, а затим добијамо појединачне тренере. Они нам дају задатке са циљем ослобађања од личних стега - стида, бриге због друштвеног прихватања, потребе за контролом. Припадници Плаве групе су, на пример, добили задатке да певају караоке уз сладуњаве поп хитове, затим да усаглашено плешу у симулираном клупском окружењу итд.

Овај изазован перформанс је догађај који приближава и повезује гледаоце, вид је позоришта заједнице и обновљене ритуалне праксе из које је позориште настало. Осим тог општег друштвеног значаја, важно је напоменути и његов локалан смисао. Он израња из уобичајеног шведског понашања, или стереотипа који се односе на Швеђане, на њихову укоченост, тешкоће у социјализацији, опуштању, забављању. „Економија уживања” је тако и својеврстан ритуал иницијације, вид психодраме и почетка магловитог пута, игре која води до слободе. Хомо луденс је квинтесенција човека, почетак, средина и крај, а његова игра је поново пронађена истина.

Коментари1
a5204
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Svedjanin Bergman
Hvala na ovom tekstu, vredno je saznanje o tome sta se desava u svedskoj kulturi koja je dala svetu jednog Begrmana.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља