понедељак, 26.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:09

Компјутер је добар слуга, а лош господар

Аутор: Зоран Радисављевићнедеља, 09.11.2014. у 22:00
Вук Ст. Караџић

У Филолошкој гимназији у Београду, организован је округли сто поводом два века од објављивања „Писменице” Вука Ст. Караџића, с темом: „Српски језик данас и вуковска језичка парадигма”. У раду округлог стола учествовало је петнаестак истакнутих лингвиста и књижевника, врсних познавалаца Вуковог дела и прилика у данашњем српском језику.

Милош Ковачевић је говорио о обиму и садржају српског језика у Вуково време и данас. Доситеј и Вук готово да су били сагласни око питања ко су то Срби, односно ко су све Срби као говорници српског језика. Ни Доситеј, ни Вук, нису желели да несрбима намећу српски језик. Српски језик је само за Србе, и то све Србе. Србљи, по Доситеју, различито се називају: у Србији – Србијанци, у Босни – Бошњаци, у Далмацији – Далматинци, у Херцеговини – Херцеговци, у Црној Гори – Црногорци. „Свуда једнако говоре, совршено се и ласно разумевају”, говорио је Доситеј. А Вук Караџић је писао: „Сви Срби, као штокавци, говоре једним језиком, али се по закону (религији) деле на троје: Србе закона грчкога, Србе закона римскога и Србе закона турскога.”

Именом, додаје Ковачевић, српски језик данас – подудара се са српским Вуковим језиком, односно – српском језику је враћено српско име, после његовог готово полувековног боравка у српскохрватском језику. Данас, више је него јасно, да ни по каквим научним критеријумима – ни лингвистичким, ни правним – не могу као посебни стандардни језици, различити од српског, постојати, нити постоје тзв. хрватски, босански/бошњачки или пак црногорски књижевни језик. У питању су искључиво варијанте Вуковог српског књижевног језика.

Наслов излагања Михајла Шћепановића гласи: „Црн српски, бос хрватски – језик у Црној Гори”. Он је подсетио на судбину 16 бјелопавлићких учитеља који су робијали због тога што су одбили да одбаце ћирилицу и српски језик за време аустроугарске окупације, као и на судбину 30 професора из Никшића и Херцег Новог, који су, бранећи име свог предмета, изгубили парче хлеба. Статус српског језика и српске књижевности, у данашњој Црној Гори, незавиднији је од било ког статуса у балканским земљама. Један од отпуштених професора у Никшићу, где није могао да предаје српски, тај предмет предаје у албанском Скадру. Овоме треба додати да су погашени сви часописи за књижевност и језик у Црној Гори („Споне”, „Стварање”, „Овдје”), да је и „Побједа”, дневни лист, полатиничена, као и стручни часопис „Ријеч”, у којем су своје радове објављивали најугледнији српски лингвисти.

Данас у српском „јавном језику” (што је одређење Дубравка Шкиљана), примећује Александар Милановић, доминира латиница, што је питање које заслужује много већи простор и далеко више пажње. Наметање југословенске културне матрице, која је од стране западне Европе увек подразумевала хрватску културу као доминантну и српску као потчињену у оквиру задатог модела, спроводи се и данас не само уочљивим форсирањем латинице, већ све чешће и типом правописа који се спроводи у оквиру дела штампаних „српском латиницом”. Тако на мала врата у српски правопис улази писање страних властитих имена у оригиналном графијско-ортографском руху, што је већ дуже време одомаћено код Хрвата. Тај компликовани, непотребни, малограђански ортографски принцип, нарочито је чест у савременим преводима. Милановић је на крају поручио: „Останимо на Вуковом и вуковском путу, преиспитајмо критеријуме који креирају савремени српски јавни језик, али и принципе његовог нормирања.”

На компјутер, истиче Душко Бабић, може се применити она народна пословица која каже да је ватра/вода „добар слуга, а лош господар”. Док нам служи, док штеди наше време и труд, док нам омогућава да тачно и брзо обавимо неке послове на које смо пре њега трошили много времена и напора, док следи нашу вољу и наше стварнепотребе, компјутер је добра, човеку наклоњена справа. Али, проблем је у томе што је та граница служење-господарење невидљива, и што не знамо када смо са добре прешли на лошу страну. Ушавши у све поре стварности, компјутер и дигитална технологија уопште, ставили су се изнад нас, завладали нашим навикама, могућностима и потребама – нашом вољом.

У низу негативних учинака „компјутеризације стварности”, додаје Бабић, налазимо и кварење језика. Притом, можемо говорити о два нивоа овог проблема: о кварењу језика уопште, и о кварењу вуковске концепције језика. Кад завлада нашим временом и навикама, интернет пасивизира и умртвљује наше моћи, укида радост сазнавања и учења кроз напор и тражење, јер се све сервира готово и спаковано.

Драган Лакићевић је о Вуковом језику говорио кроз примере из поезије Новице Тадића. Народна српска поезија била је рана лектира и духовна храна Новице Тадића. Песник урбаног света и урбаног бића, хроничар београдских топонима и њихових тајновитих закутака – хаустора, мрачних степеништа, пијаца и тргова, своје „млеко искони” нашао је у Вуковим збиркама. Из епског окриља, својим психо-емотивним склоностима и поетичким опредељењима, Новица Тадић се усмерио у лирско биће језика. Архаичне представе ђавола, тамних сила, утварних или невидљивих бића појавиле су се у раним песмама и књигама овог песника. Вукова језичка парадигма, закључује Лакићевић, испуњава поезију највећих српских песника. Тадић је један од њих.

Вукови противници

Вук је у спровођењу своје језичке реформе, подсећа Бранко Златковић, имао много противника. Јоаким Вујић, примера ради, више пута га је оштро исмејавао и клеветао. Он наводи да „г. Вук јесте свиње, прасце и малаце по Шумадији чувао докле није свињску батину бацио, пак лаког перца прихватио”. Даље наводи да је Вуков „Рјечник” – „сасвим гадан, ружан, смрдљив, бестидан, бешчастан, срамотан, неслан, соблазнителан, будалкаст, луд и безобразан како год и његов славни списатељ”.


Коментари6
e9ed0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Јован Церић
Власт у србији подхитно мора да донесе закон о употреби језика и писма.Јер враг је однео шалу.Ова власт нам је обећала да ће служити националним интересима и у складу са тиме очекујем доношење закона.
Petrovic -
Srpski jezik i cirilicu treba zastiti kao srpsko narodno blago. Trebalo je da nasi filolozi organizuju veliku konferenciju u cast srpskog jezika, nase velike knjizevne riznice i pisma. Najmanje toliko se duguje velikim stvaraocima, cuvarima jezika i kulture kroz vekove, pre Vuka i reformi, kao i posle 1848e. Medju nekim filolozima na prostoru bivse JU moze se cuti kako eto govorimo jednim jezikom ali radi novih identiteta ..jezik se moze zvati raznim imenima. Sto je jedna verujem zalosna glupost. Svajcarci u Svajcarskoj NE govore svajcarskim jezikom, kao sto ni Belgijanci ne govore belgijskim jezikom. Kreacija "novih identiteta" na silu, moze biti samo mracan projekat koji na Balkan donosi jos vise konfuzije. Kao da je nema dovoljno. Svojevrsna je intelektualna kradja uzeti srpski jezik i preimenovati kao svoj ili tvrditi da je nesto drugo. Zato srpski jezik treba da se zastiti.
pozdrav zdravo
Симпатичан је наслов "Компјутер је добар слуга, а лош господар". Рекао бих да је наслов ангажован. ))): Често читалац не може да разликује лично од ангажованог. Када човеку стојиш изнад главе (или на дисплеју мобилног телефона), тешко да ће се усудити да не отпева онако како му се каже. ))): Мислим да многи у тишини трагају за аутентичним изразом. ))):
Mile R
Sada se slavi Vukov članak "Srbi svi i svuda" kao sveto pismo, isto kao što se u komunizmu odbacivao bez ikakve kritike. Taj članak je jedno od najproblematičnijih mesta u Vukovom jezičkom i političkom radu! Uz to, trebalo je da ga još na Sajmu vidimo u publikaciji Vukove zadužbine "O jeziku i književnosti III/2", zajedno sa celokupnom kritikom i polemikom koju je izazvao, a ne da ga čitamo u državnom izdanju od pre sto godina ili prepričavamo kao narodno predanje u izvedbi Miloša Kovačevića. Kažem to zato što su za to odgovorni isti ti lingvisti koji ritualno spaljuju kompjuter na okruglom stolu, i isti ti koji već deset i više godina forsiraju pitanja savremenog jezika i novih naučnih paradigmi, kao da o Vuku niko nema ništa više novo da kaže.
Zoran Zoran
Pitanje je koliko kompjuter stedi vreme. Evo lekarima u Americi postalo obavezno d aimaju kompjuter inace placaju kaznu, sve morajud a radi digitalno. Od svih, samo se 2% prijavilo da dokaze da ga koriste da ne bi placali kaznu. Dug je put da kompjuter zameni papir. Svaka ordinacija u Americi ima faks. Svaki privatnik ima faks masinu, ne koristi kompjuter. Zasto? Zato sto je nsigurno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља