среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

СРЦЕ ФИНАНСИЈСКЕ ТАМЕ

Аутор: Небојша Катићпонедељак, 28.01.2008. у 22:00

Криза зачета на тржишту америчких хипотекарних кредита и кредитних картица не показује знаке смиривања. Последња панична кретања на светским берзама пропраћена су лавином анализа и таласом песимизма какaв одавно ниje виђен. Добар број аналитичара верује да је свет на прагу највеће економске кризе од тридесетих година прошлог века.

Анализе се превасходно баве већ познатим узроцима. У центру критике су грамзивост и брутална неодговорност финансијског сектора, претерана дерегулацијa финансијског тржишта и неодговорна политика америчке централне банке која годинама, на сваки знак кризе, штампа новац и подстиче морални хазард.

А колико јуче, све је било готово идеално. Иако су кредити издашно одобравани хазардерима и несрећницима крајње проблематичне кредитне способности, нико у томе није видео нарочит ризик. Светски финансијски мајстори уверавали су стручну јавност да њихови финансијски модели одлично функционишу и да су дисперзија ризика и технике заштите од свих врста ризика доведене до савршенства. И сви су се правили као да разумеју компликоване моделе на којима почивају нови езотерични финансијски инструменти. Финансијска еквилибристика је тријумфовала над здравим разумом.

Највећи део академске економске елите је активно (или ћутањем које се своди на исто) давао кредибилитет небулозама које су долазиле из света практичних финансија. Тешко је противуречити некоме ко за годину дана на њујоршком Вол стриту, или у лондонском Ситију, заради (или отме, ако више волите), колико универзитетски професор заради за цео живот. У таквој равни размишљања није тешко направити грешку, па бескрупулозност и безобразлук подвести под памет, знање или врлину.

Тренутне економске ,,post mortem” анализе тешко допиру до срца финансијске таме. Најважнији узрок, заправо сам темељ кризе, вероватно ће остати скривен од очију јавност будући да у себи носи снажан идеолошки набој.

Да би економија расла и јачала, привреда, држава и грађани морају да троше и тако стварају тражњу за робом и услугама. Домаћа тражња (појачана и оном из иностранства) стимулише производњу, запосленост и привредни раст. Нова економија тражи и стимулише грађане да све више троше, али им плаћа све мање и ускраћује зарађено. Дужнички балон је морао пући, и то се у Америци управо догађа.

Како се у концепту неолибералне економије од државе очекује да (релативно) троши све мање, грађани морају да троше све више и да надокнаде и тај део тражње. Модерна економија зато превасходно почива на бесомучној и растућој потрошњи грађана. То не отвара само филозофска или социолошка питања – ко данас за то мари – већ и она много важнија, економска.

У Америци, а то је епицентар данашње економске кризе, плате запослених су од 1966. до 2001. године реално порасле за само 11 процената – мање од трећине једног процената годишње. Од 2000. до 2005. године, иако је продуктивност знатно повећана, плате су реално смањене за 96 процената Aмериканаца. Наравно, нису сви изгубили. Примера ради, у 2005. само један проценат најбогатијих Aмериканаца својим примањима учествује у нациoналном дохотку са 22 процента. Истовремено, и профит је толико порастао, да је данас њихово учешће у националном дохотку на највишем нивоу у последњих педесет година. Огроман део новостворене вредности преливен је или у профите, или у плате танког слоја пословне елите. Но, оставимо неправду по страни, нека се њоме баве жртве – овде је реч о финансијским последицама овакве расподеле економског колача.

Како потрошња мора да расте и у условима стагнације или пада реалних плата, грађани своју куповну моћ могу одржавати и повећавати само на један начин – задужујући се све више. Амерички потрошачки просперитет и куповна моћ не базирају се на расту плата, већ на порасту задужења. Невоља је што сем плате, другог извора за враћање дугова нема, осим оног катастрофичног – продаје имовине.

Амерички грађани, као и америчка држава, троше преко могућности, прекомерно се задужују и та се чињеница више не може ни сакрити нити се криза може бесконачно одгађати. Остатак света није рад да и даље безрезервно акумулира слаб долар, финансира амерички буџетски и платнобилансни дефицит и тако стимулише олако штампање долара.

Тако се проблем са америчког тржишта преноси и на међународно. Амерички потрошачи су важни купци иностране робе, па њихова смањена потрошња угрожава раст зависних економија. У овом тренутку се не види ко би тај мањак тражње могао да надокнади. Амерички финансијски проблеми постају глобални.

Иако је светска финансијска криза у техничком смислу веома комплексна, а импликације тешко сагледиве, њена суштина је једноставна. Она није само у сфери кредитне и монетарне политике и није у вези само са њиховим неодговорним актерима. Модел развоја на коме почива данашња економија и у том контексту модел расподеле зарађеног изгледају дугорочно неодрживи. Не треба се чудити ако читаоца ово подсети на давне часове марксизма. И капитализам данас све више личи на онај из Марксовог времена.

финансијски консултант


Коментари33
66a0e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boyana stone png
@Gordji_USA-pametna crnka sam,Rodeo Drive je odlican za dokolicenje ,a da i trosenje. Sator,sta znam zvuci romanticno,gledati zvezde. Ne nikada nisam poslusala ni jednoga financijskoga savetnika.
Djordjija - USA
@Boyani Stone,postovana gospodjo,moram priznati da sam se slatko nasmejao vasem cijenjenom i zbilja duhovitom prvome kometaru.Izvinite da li ste plavusha ili pametnija crnka,cini mi se da je Rodeo Drive,i shoping tamo vama blizak.To je tako,ja sam prijedsednik jedne manje banke,koja prolazi kroz veliku krizu. Zatim vas drugi komentar,jos vedriji o satorima,biciklima. Mada citajuci i ranije komentare,mislim da sator i vi ne ide zajedno.Zeleci vam i dalje vedar duh, a kako vidim u PNG,gde mislim da ste sada,prvo zdravlj ipazite se opasno je.
ilija nis
Gosp.Katicu,aktuelnost Vasih tekstova i tema kao i prepoznatljiva objasnjavacka vrednost istih,svrstava Vas u najvisi nivo Politikinih analiticara.Uvazavajuci neizbezne ekonomske predpostavke u kojima ste nenadmasni,koliko ima istine i verovanje da je mnogo vise u svemu tome prisutno takodje neizbezno spekulativno ponasanje,jedino moguce u uslovima koje omoguje privatno vlasnistvo kapitalisticko liberalne ideologije??..Moze li se ostati objektivan i dosledan u svojim tvrdnjama i verovanjima u ekonomske zakonitosti,a opet negirati surove istorijske cinjenice vezane za spekulativne berzanske haose iz 1873,1893,1907g??..Koliki je potreban nivo uvazavanja ciste ekonomske logike,a prenebreknuti takodje istorisku cinjenicu promovisanja FED iz 1913g.(sistem fed.rezervi) kao obecani spas onih koji su sve to i izveli (po ozbiljnim analizama),da se to vise ne ponovi,a ono se ponovilo 1920 i 1929 g??..Nije li s toga suvise dugacak spisak nekakvih "slucajnosti" i "nepredvidjenih projekcija" ili pak nevidjeni stepen spekulativnih poteza (primer nafte takodje )?!..Treba li ovo da prestavlja politicku i biznis ezoteriju,ako je toliko vidljivo da bahatost bankara sa Vol strita prelazi okvire podnosljivog,rugajuci se svima,stavljuci do znanja da ce cenu gubljenja vrednosti USD,uz dalji visoki standard Amerike,osim gradjana SAD morati da plate i ostali gradjani palnete (najvise poverioci SAD obveznica).Po recima konzervativnog finansijskog eksperta sa cikaskog univerziteta Miltona Fridmana (idejnim tvorcem neoliberalne globalizacije sa Dzefri Saksom),koji zastupa tezu liberalnog koncepta ekonomije,40% cekova koje gradjani SAD primaju,pokrivaju se iz federalnih fondova,kao i to,da je Vlada SAD vlasnik 48% akcija gotovo svih korporacija.Konsultujuci pomenute podatke,ne treba veliko poznavanje ekonomskih predpostavki,pa doci do zakljucka da je Amerika dobrim delom zasla u socijalizam.Treba li mozda i ovo podvesti pod politicku i finansijsku ezoteriju??.
Petricius Bosniensis
E moj Simo Sakicu mnogo ima takvih "Srba" kameleona!
Filip Grujić
U najmanju ruku gos. Katić se bavi zamenom teza. Članak je daleko od onoga što se dešavalo, što se dešava i što će se dešavati!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља