недеља, 08.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:36

Сећање на Зид

Аутор: Бојана Ристивојевић Блеспонедељак, 10.11.2014. у 15:00
Обележавање пада Берлинског зида јуче испред Бранденбуршке капије (Фото Ројтерс)

Специјално за „Политику”

Берлин – „Тих дана сам дипломирала на Факултету техничких наука. Имала сам прегршт снова и планова, али нисам знала како да их остварим, јер сам наишла на, тада ми се чинило, највећу препреку – Зид. Како сам долазила из Источне Немачке, није ми било лако да се преселим на Запад, где сам одувек маштала да живим и радим у једној од престижних тамошњих компанија. Али те вечери 9. новембра догодило се нешто што сам мислила да никада неће, цела земља је одјекивала – Зид је пао”, присећа се Андреа Розенбергер (44) описујући историјски догађај, чију 25. годишњицу је јуче обележио безмало цео Берлин.

Андреа је те вечери седела са породицом испред „црно-белог” телевизора и пратила вести из минута у минут. Од узбуђења није могла да спава, а већ следећег јутра са братом је похитала из родног града Котбуса ка Берлину.

„У седам ујутру смо били на железничкој станици и једва смо успели да уђемо у воз, који је био испуњен до последњег места. Сви смо гурали једни друге, али се нико није бунио или свађао. Били смо усхићени, јер је многима од нас то био први пут у животу да улазимо у западни део”, објашњава она и додаје да је сваки грађанин источног дела добио при уласку у иападни, поклон добродошлице – стотину тадашњих немачких марака.

Када су прошли својеврсну контролу, која није више била онако озбиљна као пре, пред њиховим очима створио се читав нови свет – Западна Немачка.

„Тај осећај никада нећу заборавити. Шетала сам улицама западног Берлина, грлила и поздрављала странце. Осетила сам се некако слободном. Дисала сам дубоко, покушавајући да удишем тај `слободан` ваздух. Увек сам мислила да је Западна Немачка нешто тајновито и другачије, али тада сам схватила да је све исто”, каже Андреа. „Тамо негде, иза тог зида, живео је исти народ, који је причао истим језиком као и ми, имао је исту традицију као и ми. И зашто смо онда деценијама били раздвојени?”

Каже да људи у Источној Немачкој нису живели толико лоше, али им је већина ствари била недоступна. Ишли су на летовања и зимовања, али само у „блиске” земље, као што су биле Чехословачка или Пољска. Редовно су у кући држали залихе хране, због честих несташица. Међу залихама је било брашна, млека, шећера, али не и чоколада или бомбона, које су деца ретко кад јела, јер су ови слаткиши били скупљи. Облачили су гардеробу увезену из Мађарске.

„Са том гардеробом је било све у реду, ништа јој није фалило, али је некако увек била једноставна. Без икаквих новитета, боја, додатака. А ја једино што сам желела је да обучем џинс и носим мајицу на којој су исписана слова. То је већ био луксуз који себи ниси могао да приуштиш. Не само због пара, већ и због тога што ако би неко у Источној Немачкој носио џинс, тај би био трн у оку Штазију, који би га највероватније оптужио да подржава Западну Немачку”, присећа се Андреа и помиње да је чак и телевизор у боји била ствар о којој су Немци у НДР маштали.

Управо тај телевизор је био и прва ствар коју је Андреа купила од плате зарађене у једној фирми у западном делу Берлина, где и данас живи и ради.

Она придружила се бројним људима који су трећи дан на улицама главног града Немачке прослављали пад Берлинског зида. Линијом од 15 километара, дуж које је некада стајао Зид и делио Немачку на источни и западни део, постављене су хиљаде осветљених балона, у оквиру пројекта „Светлећа граница”.

Уједињени Источни и Западни Немци прослављали су јубилеј заједно са родбином, пријатељима и радозналим туристима. Док су се неки посетиоци искрено радовали са домаћинима, други туристи нису могли са сигурношћу да тврде шта Немци прослављају, па се већина окупила углавном због спектакла, када је хиљаде балона, који су осветљавали пут Берлинског зида, синоћ пуштено у небо.

Фестивал није желела да пропусти ни „Западнонемица” Катрин Досон (22), која је дошла у пратњи супруга Американца Шона. Она је рођена у градићу Илингену, у близини француске границе. Каже да је њено детињство било попут бајке, имала је свега у изобиљу, па јој је било тешко да схвати како су живели људи са друге стране зида. Међутим, њена мајка се удала за човека из Потсдама у Источној Немачкој, који јој је причао о животу у том делу земље.

„Увек ми је било чудно што мој очух никада ништа од старих ствари није желео да баца, већ је све складиштио на тавану. Такође смо у кући имали литре и литре уља, килограме и килограме шећера и чега још не. Једном сам га питала зашто то ради, па ми је објаснио да му је остала навика од живота у Источној Немачкој, људи су увек све чували и правили залихе јер `никада се не зна када ће затребати`”, каже Катрин.

Рођена 500 километара од Берлинског зида, у градићу Хилполштајну, Надин Штајнмец (38) каже да је Зид за њу представљао нешто што се коси са здравим разумом.

„Била сам тинејџерка која је покушавала да схвати како је могуће да у истој земљи живе породице раздвојене нечим тако окрутним. Нисам могла да разумем да је људима из Источне Немачке било забрањено да путују у западни део”, каже ова менаџерка у једној берлинској консултантској кући.

Она прича да су њени родитељи слали пакете рођацима у Источној Немачкој. То су увек била паковања кафе, играчке за децу и гумене „Харибо” бомбоне.

„После пада Зида, много наших рођака је долазило да нас посети и остајали су у нашем дому недељама. Углавном су гледали телевизију и обилазили знаменитости западног дела земље, као што су дворац Нојшванштајн или Шварцвалд”, каже наша саговорница и додаје да су првих недеља, па и месеци после пада Зида, становници Западне Немачке били уплашени и забринути. „`Они долазе на наш рачун`, говорили су људи, мислећи да ће дебело платити то отварање граница и да све то иде на штету Западнонемаца. Међутим, после првог заноса, становници Источне Немачке су се углавном враћали својим домовима, јер нису могли тако лако да дођу до посла у Западној Немачкој, нити су могли баш лако да се прилагоде на тамошњи начин живота”.

Зид је порушен, границе више не постоје, али и данас када се у Берлину упознају двоје Немаца, један другог ће питати из којег дела Берлина је – источног или западног? Навика или предрасуда?


Коментари8
3617e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Посматрач с висине
Радујем се уједињењу немачког народа јер "заједно треба да буде оно што заједно припада" - како су то њени политичари свих протеклих времена наглашавали. Тужан сам да су баш политичари ове велике и моћне државе посустали под притиском бившег победника и у сарадњи са њим активно учествовали у разарању моје отаџбине, у којој изгледа "заједно не сме да буде оно што заједно припада". Теши ме сазнање да тако не може остати јер не одговара процесу природе, па ће и народ Срба доживети сигурно дан када ће и они бити сви у заједници свог историјског простора. Живимо у брзом времену када су и политичке промене брзо могуће. Видели смо, доживели и стекли искуство из кога се види да бивши пријатељи могу постати љути непријатељи, а касније и по потреби, "пријатељи са дуготрајном традицијом".
Bonn Berlin
@ Milan Petrovic´, kako Vas nije sramota da pisete takve neistine; dobro snabdeveni, juzno voce i slicno. necu da gresim dusu, ali mozda i niste nikada bili u zemlji radnika i seljaka.
milan petrovic
u poslednjih skoro pola veka vezan sam bio poslom sa istokom nemacke,u ddr- snabdevanje osnovnim namernicama je bilo dobro,jedino kada je kriza bila u poljskoj,u prodavnicama je pisalo "uzimajte po jedan puter"cega su se nemci diciplinovano drzali.nedostatak je bilo voca,a juzno voce se pojavljivalo samo o velikim praznicima.najveci problem je bio sto nisu mogli da putuju van socij.lagera.ovih dana tv stanice su intrvjuisali prolaznike,najveci deo je hvalio ta vremena,a jedan je rekao "jeste da nisam mogao da putujem,ali nemogu ni danas jer nemam para.
Lako prebrzo
Pa evo tog Zida sa daleko većim brojem istih cigli na Balkanu .Tačnije više Zidova . Pregrađena je zemlja u kojoj sam rođen -Jugoslavija , njena "žitna polja što se suncem zlate" sada se zove "Zapadni Balkan" iako je zazidana od Kim , Srbija u kojoj sam ako hoću baš da budem precizan gde sam bliže rođen od uvek bila u centru Balkana a KiM u centru centra Balkana. Jugoslavija je dakle da bi potpuno nestala iz sećanja nazvana " Zapadnim Balkanom ".Sećanja na zid negde i nisu sećanja. Ovde na primer .Šta je sve razjedinjeno da bi tamo bilo ujedinjeno. Premalo je mesta i vremena za nabrajanje.
danilo obradovic
Posleratna desavanja u podeljenom Berlinu ,odnosno mucenje stanovnistva u reziji politike ostavilo je dugosezne posledice pre svega na tadasnji istocni deo grada .Tadasnji ZID je simbol tvrdokorne politike koju je provodio SSSR .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља