уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:26

Разбијени прозори и графити мржње

Аутор: Др Зорица Мршевићпетак, 14.11.2014. у 15:00

Став савремених економиста је да се приликом одређивања ко је богат, а ко сиромашан морају узети у обзир тзв. јавна добра, односно њихова приступачност, а не само колико се неке робе може купити за нечија примања. По тој теорији, бити богат значи живети у уређеном крају без нагомиланог ђубрета, полупаних прозора, где нема пропалих и напуштених зграда, графитима исцртаних зидова, отвореног диловања дроге, проституције и банди, где су безбедне улице, паркови и школе. То су прави критеријуми, а не колико неко може за своју плату да купи ципела или фрижидера. Одсуство односно присуство разбијених прозора, представља моменат који већ на први поглед доприноси тој суштинској амбијенталној разлици, а исти је ефекат и трајно присуство или одсуство графита мржње. Јер, на основу теорије разбијених прозора не пише се добро средини која толерише разно комунално ђубре и неред, међу које спадају и графити, посебно они претећи, који шире мржњу и нетрпељивост. Такве средине предвидиво постају поприште уличног насиља и општег нарушавања квалитета живота. Због тога је много километара бодљикаве жице и камера инсталирано у градовима широм света да од графита заштите споменике, музеје, центар града, репрезентативне просторе око јавних зграда и пословних центара.

Графите, иначе, многи сматрају само ружним начином прљања градских фасада, чак опаснијим од урбаног нереда јер постоје дуже и теже их је уклонити од обичног отпада на улицама. Они двоструко делују контаминирајуће, не само у физичком, већ и у комуникационом смислу јер својом претећом садржином шире мржњу и дискриминацију. Због тога је уклањање графита стална активност у многим градовима света. Неки градови су ангажовали организоване екипе тзв. уклањача као што је случај нпр. у Лос Анђелесу где је 2009. читава војска била ангажована да од графита очисти околину банака и других пословних зграда. У исту сврху Сиднеј је ангажовао компанију под називом „Техниклин”, а особље те компаније савладало је и технику уочавања тзв. жаришта графита, о чему обавештавају полицију која на основу тих информација даље ради на идентификацији графитера. Социолози тај приступ сматрају типичним полицијским схватањем по коме аутори графита треба да буду похватани и покажњавани. Једна од ефикаснијих тактика су и квазиграфитерске активности које организује полиција, а једанодначиназаобесхрабривањеновихграфитаједасе површина покријелажнимграфитима, на којима новонаписани не могу дасевиде,а временом инестају. Тако су у Мелбурну многи графити прекривени намерно ружним и лошим сликама које имају за циљ да окрену јавно мњење против графита.

Можда су то све прекомерне мере против нечега што је можда ипак само беневолентна, наивна улична уметност. Јер нисусвиграфитинепожељниносиоцимржњеидеструкције, нисусвисамокомунални неред којетребасузбијатиисанкционисати. За осуду је само мржња и из ње произашле опасности и дискриминација, али не и покушај остваривања уличне лепоте, чак и када је неспретна, неуспешна или недовршена. Чиниседајепосле свих тих „ефикасних” стратегија временом сазреоставдајеипакнајбољиначиндасеобуздајуграфитери, даимседаоноштожеле, даклелегалнамогућностдаосликавајуградскеамбијентеделимаквалитетнеуличнеуметности.

Али не може да се пренебрегне да претећи графити у центру Београда, настали у време организовања „Параде поноса”, и даље несметано „красе” фасаде ужег центра града. Тако стопљени с његовим амбијентом као нека врста „стабилизованог зла” постају говор тога града, порука свима другачијим и различитим да нису добродошли и да ова средина за њих није безбедна. Остајe без одговора питање да ли то мора да буде тако, и ако не мора, ко и како треба да их уклони? Правопитањеје, у ствари, штамистварножелимо, анесамопротивчегасмо. Несумњивоједасмопротивнасиља, мржњеидискриминације, каоињиховихпретходницаувидуразних, паиграфитнихобликаговорамржње и крајње је време да они, попут разбијених прозора и неоднетог смећа, буду уклоњени. Алијесмозаграфитекојиносепорукељубави, заштитељудскихправа, човековесредине, људскекреативности, илипросто, заонемале, алитакопотребнеестетскемоментекојиразбијајусивилограда и оронулост његових фасада.

Институт друштвених наука, Београд


Коментари1
cd239
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

marija m.
bravo!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /
Остали коментари
Остали коментари

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља