среда, 20.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 14:01

Стрип-лице Великог рата

Аутор: Марина Вулићевићпетак, 14.11.2014. у 22:00
Прва табла награђеног стрипа „Ни на небу, ни на земљи” (Репродукција из књиге)

Цртеж као озвучен батом корака преко негостољубиве албанске земље, измучена лица војника и деце, па композиција чувене слике Паје Јовановића „Сеоба Срба” као слика из Великог рата, први су кадрови стрипа „Ни на небу, ни на земљи” Драгане Стојиљковић и Дражена Ковачевића, награђеног Гран пријем на недавно одржаном 12. Међународном салону стрипа у београдском СКЦ-у.

Овај стрип, поред још девет њих, налази се у првој књизи јединственог издања „Линије фронта, Први светски рат 1914–1918”, који је настао у сарадњи куће „Систем комикс” и Француског института у Београду, а поводом обележавања века од почетка Великог рата.

„Удруживање српских и француских сценариста са српским цртачима остварено је ради оживљавања заједничког дела историје наших народа, као и коришћења њихових уметничких разлика и утицаја. Ово издање има за циљ да данашњој омладини приближи велику трагедију која је уздрмала 20. век и да подсети на то да су управо Србија и Француска у њој процентуално имале највише жртава”, у предговору је написао Жан-Пјер Верне, историчар и сценариста стрипа „Проклети рат” Жака Тардија.

Сценариста награђеног стрипа Драгана Стојиљковић и аутор цртежа Дражен Ковачевић добили су и признање и за најбоље остварење у домену класичног стрип-језика на овом Салону, а Дражен Ковачевић награђен је и за најбољи цртеж. Ова ратна стрип-епизода показује и слику војника Николе Панића, који у скутима носи плишаног зеца и фотографију своје кћери, као у Јејтсовој песми: „Све ствари нељупке и разбијене, све ствари похабане и старе... не вређају твоју слику која цвета ружом, дубоко у мом срцу.”

Сценариста Драгана Стојиљковић за наш лист објашњава свој избор мотива:

– Желела сам да рату дам лице. У школи смо о ратовима понајвише учили кроз статистику и бројке. А рат никако није тако безличан. Он је окрутан, уништава породице и пријатељства, нема грижу савести, не размишља о последицама, живот је за њега потрошни материјал. Тако да ми је било веома важно да све то прикажемо кроз ове четири табле. Гладном, изнемоглом, смрзнутом војнику, који носи име мог прадеде учесника Великог рата, успомена на кћерку је једино што га повезује са овим светом.

Један од кључних ликова стрипа „Ни на небу, ни на земљи” је и неправедно запостављена у нашој историји Милунка Савић, која рапорт подноси војводи Степи Степановићу.

– Данас је можда нормално да се жена лати оружја, али некада је то било незамисливо. Милунка Савић и остале учеснице Првог светског рата су достојне да булеваре називамо по њима, а не слепе уличице. О сваком кадру детаљно сам размишљала желећи да извучем максимум сугестивности из слика које носе јак симболички потенцијал као што је на пример Драженова и моја обрада чувене слике „Сеоба Срба” Паје Јовановића – каже Драгана Стојиљковић.

Занимљиво је да је Дражен Ковачевић, аутор стрипа који је више ангажован на француском и белгијском тржишту стрипа, ради поред осталог и на серијалу „Валкира”, али ипак истиче да му ово признање београдског салона стрипа значи много, као прво српско признање.

– До сада сам добио једно признање у Француској и то је била прва награда издавачке куће „Гленат” за неафирмисане стрип-ауторе. Добили смо је Горан Скробоња за сценарио и ја за цртеж и то за стрип-албум „Точак”, а додељена нам је на стрип-фестивалу у Ангулему 2000. године – истиче Дражен Коваћевић.

– Захваљујући Драганином одличном, инспиративном сценарију, успео сам да урадим нешто што нисам радио до сада. Покушао сам у нашем стрипу „Ни на небу ни на земљи” да се фокусирам на приказивање емотивних стања главних актера. То често није случај код сценарија на којима обично радим, јер се у њима све подређује причи, нарацији, а то не оставља довољно простора за ликове и њихове личне проблеме, трагедије, мотиве, унутрашње сукобе. За све оно што их покреће. Кратка стрип-форма је захтевнија, али има предност што даје могућност ауторима, пре свега сценаристима, да се определе за само један сегмент приче. Конкретно у овом случају, то је била лична трагедија једног српског војника у општој трагедији повлачења преко Албаније – напомиње Ковачевић.

Издање „Линије фронта” прави је „стрип-драгуљ”, јер показује разноврсност стилова цртежа и колорита, као и многозначност у приступу ратној теми. У причи „Таин”, по сценарију Ненада Пејчића и аутора цртежа Игора Крстића, хлеб који мајка војнику даје пред одлазак у бој постаје далеко позната амајлија. „Анђео чувар” Бруна Фалбе и Алексе Гајића на мистичан начин повезује српског војника и Францускињу. Стрип-епизода „Хајдемо, децо отаџбине” Мирјане Мишлов и Александра Зографа говори о људима којима је због употребе савременог наоружања у Великом рату уништено лице, због чега их је друштво одбацило, а дан славе им никада није дошао. Флора Сендс постала је и јунакиња стрипа Миленка Мишића и Милана Дрче.


Коментари0
86737
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља