среда, 27.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:56

Читање је најјачи анестетик за животни бол

Аутор: Славко Трошељсубота, 15.11.2014. у 22:00
(Фото Лична архива)

Сања Домазет, дипломирани правник, писац и професор журналистике на Факултету политичких наука у Београду, завршила је пети роман – „Фриц”. Претходно је објавила: „Ко плаче” (добила награду часописа „Базар” и регионалну „Меша Селимовић”), „Азил”, „Читати море” и „Аква алта” и три књиге есеја: „Анатомија заноса”, „Сенке”, и „Божанствени безбожници”, који су преведени на десетак језика.

Живи у Београду. У браку с Гораном Даничићем, глумцем Југословенског драмског позоришта, има ћерку Настасју-Аљу (16).

Коју поруку нуди „Фриц”?

Ону коју, суштински, нуде књижевност и уметност. А то значи да живот, такав какав јесте, компликован, тежак и болан, препун проблема, очајања и издаје, ипак има смисла. Литература је део уметности. Она је, заправо, онај део нашег живота у којем естетика и етика заједно још постоје. Постоје чак кад их, у стварности, уопште нема. Тако да је „Фриц” прича о љубави која може да буде бесконачно лепа, заводљива, али болна, као што је то и у животу.

Одакле „извлачите” приче?

Приче долазе саме. Ја сам са „Фрицом” – „живела”. Ова година ми је била година путовања. Нас двадесет из целог света обилазило је медије у САД. Били смо у Њујорку, Вашингтону, Кливленду и Сан Франциску. У Њујорку сам „налетела” на „Фрица”, заводљивог мушкарца, чија љубав усрећује сваку жену, али истовремено, заједно са срећом, долази и цена која се за то плаћа... После тога сам отишла на Паг и све сам то, у писању, повезала с морем, острвом, самоћом...

За којим вредностима још трагате?

Мислим да већина људи трага за смислом и лепотом око себе. Као и да то све налазе у оквирима истине. И ту се одмах ослањамо на Достојевског који је рекао да ће „лепота спасити свет”. Али, ми у Србији имао непрекидан задатак да трагамо и за мотивима, јер сваког јутра крећемо од нуле зато што се, углавном, сви претходни резултати не важе.

Шта вас занима у читању...

Читање је уточиште, лечење, оаза, тренутак медитације, бег, најјачи анестетик за животни бол који ја познајем. И огромна радост. Читање је за мене врста летења. Жао ми је свих људи који не читају. Јер, губе нешто што је најлепше у животу.

... а шта у писању?

У мом писању увек ме занимају нове форме, нова трагања, игре у језику, стварање слика, улажење у друге светове... Писање је повишена концентрација. Уђем у један свет, боравим у њему, а после је врло тешко изаћи из тог стања. А кад роман дам у штампу ту више немам приступа, он више није мој.

Која је ваша пословна филозофија?

Моје је да све што радим – радим најбоље што могу и са највише снаге. Радим то као да ми је последње у животу. Дајем се потпуно. Срећна сам ако дође успех, али и ако не дође знам да сам дала свој максимум.

Шта вам је оријентир у кретању кроз живот?

Искрени оријентир ми је страст. Веома волим литературу, уметност, читање, рад са студентима... Универзитет је место, где се сад „продају” информације, креација, идеје. То је место, где могу да омогућим другима да расту и цветају. Педагог није више онај који не учи стално.

Како доживљавате еротику?

Суштински, живот без ероса је на странпутици, није могућ! То се, наравно, не односи само на сексуалност. Јер, ерос постоји у свакодневном животу, у предметима, уметности... Али, данашње време је време порнографије, а не време еротике, што је огроман губитак. Еротична су писма а не мејлови, чежња а не сусрет, жудња а не остварење жудње. Данашње време је јефтино продало еротику за пет секунди неког сусрета. Еротика захтева време. Ми немамо времена, па немамо ни еротику.

Али читаоци, изгледа, имају времена за читање „Педесет нијанси сиве”?

То је веома лош роман. Немогуће га је читати, јер он нема никакав заплет, не говори ни о љубави, ни о еротици. Та књига је доказ да је еротика умрла у 21. веку. Само у Паризу није. На сваком ћошку неко неког грли и љуби. То је култура љубави. Није ни чудо што Французи имају највише добитника Нобелове награда. Засад их је једанаест!

Који идеал нисте остварили?

Да живим с мером. Живим као сви Словени, као сви представници словенске културе. Руски песници су говорили о томе: Цветајева, Ахматова, Пастернак... Не руководим се разумом, већ унутарњим страстима.

Ко су вам узори у животу...

Родитељи. Читав живот су живели по канонима рада, поштења, љубави, оданости, верности и по једној финој дубокој религиозности. Отац Славко је био доктор правних наука и шахиста, а мајка Мирослава је професорка светске књижевности. Они су ми пружили сигурност, снагу и слободу. Та сећања ме чувају и стоје између мене и смрти. Тата није жив, мајка, срећом, јесте.

... а ко у књижевности?

Свако ко пише и чита, а читање је, по Данилу Кишу, „лечење и терапија”, враћа се класицима. Кад помислим на два узора: Андрића, на његову повученост и на његову реченицу „у ћутању је сигурност”, па на Исидору Секулић и на њен мото: „рад, сиромаштво и ћутање”, хтели или не, живот ће нам се свести на ове три речи које је она употребила. Ипак, нема веће радости од писања.

Шта би требало учинити за нашу културу?

То је питање за сваку владу, па и за нашу, посебно. Кад прође 100 година нико не памти имена водећих људи. Памте се они који су нешто велико урадили на плану културе, спорта... Јер, свет који улаже у културу улаже у своју будућност.

----------------------------------------------------------

Уредништво Културног додатка инсистира на личном печату

Са којим мотивима пишете за „Политикин” Културни додатак?

Волим га зато што је интониран објективно, а истовремено и лично. Јер, уредништво инсистира на личном печату писаца. Ја увек лично пишем о књигама, јер се то људима допада. Мислим да је „Политикин” Културни додатак најбољи у Србији. Само, силни људи ми се жале што Културни додатак „Политике” није на интернету. То је вероватно због тиража. Али, могли бисте да га поставите касније, јер то људима у свету много значи.


Коментари5
a25a9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драгомир Ковачевић
Изненађен сам да аутор текста, и многи други аутори, цитирају имена малолетних лица, боље рећи, деце. Сва деца до напуњене 18. године, имају право да буду дискрецијом заштићена. Када се ради о малолетним хулиганима, износите имена под иницијалима. Такође бих волео да видим фотографију коју сними ваш фото-репортер. На овај начин изгледа као да је овај интерву наручила списатељица, будући да прилаже, иначе лепу, приватно урађену фотографију.
Jole Manojle
I lepe žene su najbolji anestetik za sve... makar privremeno...
Ljubisa Vukosavljevic
Postovana redakcijo, hvala na divnom intervju sa gdjom Domazet i takodje bih voleo da mozemo citati kulturni dodatak i sa sedam dana zakasnjenja. Svako dobro zelim, Ljubisa, Irska.
Валентина Милачић
Желим исказати одушевљење и захвалност овој дивној жени, музи која мислима плијени разум и емоције најсуптилнијим дашцима људског бивствовања, и исказаним ријечима убире најљепше цвијеће живота. Дарује подстрек, буди истину у свему што је дгагоцјено у жовјеку, упућује на вриједности којих се смишљено одриче српска култура. Она поставља питање, шта ћемо оставити генерацијама које ће доћи, својој дјеци?! Молитвом, свака невоља надјача коров живота, а изникне цвијет. Она хвали танане битке душе, подјсећајући да "требамо бити људи", као што Патријарх Павле рече. Хвала на дивном чланку. Валентина Милачић
Mara M. -
Upravo se i ja zalažem za internetsko izdanje "Kulturnog dodatka" pa makar i nešto kasnije. Nekada davno kada sam čitala ovaj list, najveću pažnju mi je privlačila kultura kao takva i u svim njenim aspektima i rubrika "Da li znate? Zato predlog Sanje Domazet podržavam i glasam za njega.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља