среда, 21.08.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:07

Мајсторски рукопис Александре Вребалов

Аутор: Ксенија Стевановићсубота, 15.11.2014. у 22:00
(Фото Танјуг)

Наступ „Кронос квартета” у великој сали „Сава центра” 6. новембра (извршни продуцент Дунав фест), био је у знаку програма посвећеног обележавању стогодишњице од Првог светског рата, који у последње време цео свет воли да назива Велики рат. Насловљен „Бијонд зиро, 1914–1918”и даље, репертоар је нудио сусрет композиција које су настајале у доба не само ратних сукоба, већ и уметничких и ширих геополитичких превирања. Низ краћих дела из првог дела концерта водили су ка стожерној тачки програма, новој композицији „Изван нуле”наше ауторке, активне у Америци, Александре Вребалов за гудачки квартет и филм. Концерти „Кронос квартета” током 40 година активног рада, се разликују од свих других камерних ансамбла ове врсте.

Београдски наступ ансамбла је у најбољем смислу те речи режиран и даје утисак сценско-музичког догађаја. Од траке која се пушта док публика долази и смешта се у сали, преко светлосног штимунга, до прелаза између нумера и припреме публике за пројекцију филма, ово вече није имало контуре обичне концертне вечери. Испричати причу кроз музику, а истовремено задржати фокус на самој музици као таквој био је циљ „Кронос квартета”. Притом, нумере које су се смењивале у првом делу програма, носиле су нешто од музичке, али и духовне сензибилности блиске делу Александре Вребалов. То је пре свега штимунг истока Европе и Медитерана, оличеног у обрадама византијских напева, отоманских таксима, тужбалица Грка из Смирне и става „Ниње отпучшајеши” из„Свеноћног бденија” Сергеја Рахмањинова.

Између ових обрада вокалних напева, нашло се место за „Три комада за гудачки квартет” Игора Стравинског и „Шест багатела” опус 9 Антона Веберна, насталих у освит Првог светског рата. Чули смо и обраде Равелове хорске композиције „Три лепе рајске птице”написане по почетку ратних сукоба и популарне ратне песме „Они су тамо! Борба за нови слободни свет свих људи”Чарлса Ајвза из 1917. године. Поред ових примера први виолиниста „Кронос квартета” Дејвид Херингтон, одсвирао је на фолклорној виолини-фидлу потресни аранжман песме „Последње нежне речи”блуз певачице Гиши Вајли. Квартет је свој изузетно избалансирани и суптилни звук подредио извођењу „певног” материјала, покушавајући да пренесе снагу и непосредност отпеване песме, уз помоћ финог озвучавања сваког инструмента и њиховог „мастеринга” у реалном времену. Ипак, дела Стравинског и Веберна остају као извођачки врхунци првог дела програма, јер су то дела изворно написана за гудачки квартет, те је техничко мајсторство, али и љубав „Кронос квартета” према модернистичкој језгровитости и извртању правила овде дошла до пуног изражаја. Само озвучавање ансамбла производило је ефекат емотивне дистанце, али морамо признати да у условима „Сава центра”, лиризам „Кронос квартета” не би могао на другачији начин да дође до изражаја. Ипак, удвајање деоница, када квартет постаје мали гудачки оркестар у обради Рахмањинова, као да се налази на трагу естетике „специјалних ефеката” и припадајуће наглашене емотивности.

Што се тиче дела „Изван нуле”Александре Вребалов, пред слушаоцима је била композиција која, иако је настала пре филма, са њим је равноправно комуницирала и допуњавала се. Филмско остварење се иначе базирало на колажима и јукстапозицијама 35 мм нитратских ратних филмова који су пребачени у дигитални медиј. Морисон је инсистирао на естетици „пропадања”, односно распада нитратске траке, која у дигиталној сфери задобија нову, сентименталну и меланхоличну ауру. Поред тога, режисер је свој језик пре свега базирао на репетитивним секвенцама, откривањима оштећења и наноса, који су „оплемењавали” дигиталну оштрину и пунили смислом савремени отклон од догађаја пре сто година. На истој путањи, Александра Вребалов је створила емотивно ангажовану партитуру, базирану на смени лирских и ритмизовано-репетитивних епизода, коју је извела својим несумњивим мајсторским композиторским рукописом.

Ипак, осећај префабрикованости и укалупљености у конфекцијске норме по мери савременог слушалаца није изостала. Појање монаха из Ковиља уз коришћење семплова говора и сирена из Другог светског рата донео је ефектну завршницу овог амбициозног музичко-филмског наратива о ратним страдањима, који се позива на велике речи попут утопије и катарзе. Другим речима, није могуће избрисати учинак времена – тај рад живота који покрива слојеве насиља. Али, не треба се ни у уметничком смислу подвргнути насилној пацификацији и музеализацији „трауматског” места, јер ће такав чин довести само до стварања носталгичног сентиментализма, а не и до разумевања рата као нулте тачке насиља који са миром стоји у нераскидивој дијалектичкој спрези.


Коментари0
36c3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Критика / Музика

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља