Новак Ђоковић је завршио још једну сјајну сезону освајањем завршног АТП турнира. Трећим узастопним тријумфом на надметању осморице најбољих тенисера света, без иједног пораза, успео је оно што је последњи пут пошло за руком Ивану Лендлу, у периоду 1985-87, а укупно четвртом титулом – почевши од победе у Шангају 2008. године – закорачио ка врху листе најуспешнијих свих времена. Претекао је Џона Мекинроа и свог тренера Бориса Бекера са по три титуле, те достигао Илију Настасеа на четвртом месту листе победника за 35 година одржавања завршних турнира сезоне. Сада је реално да достигне Ивана Лендла и Пита Сампраса са по пет пехара, а затим и несуђеног противника у финалу Роџера Федерера, који је то успео шест пута.

Све ове изузетне успехе не може да умањи необичан пут до највишег степеника у Лондону. Први пут у историји завршних турнира финала није било, јер је Роџер Федерер у последњи час саопштио да не може да игра против Ђоковића, због повреде леђа. Говорило се о тој повреди и пре драматичног полуфиналног меча који је Федерер добио против свог земљака Станисласа Вавринке: 4:6, 7:5, 7:6.(6), а исцрпљујући борба, завршена после поноћи, сигурно је погоршала стање тридесеттрогодишњег Швајцарца. Проблем је био и са планираним термином финала, од 19 часова, јер би Федереру остало мало времена за одмор, а наредног викенда га очекује финале Дејвис купа, у Француској.

Највише је изгубила публика, пошто је финале двојице најбољих тенисера света обећавало истински спектакл. Уместо врхунца сезоне и 37. дербија за сладокусце, Федерер је изашао пред публику обучен и скрушен, пошто је у више од 1.200 мечева предао само два и често упућивао критике онима који то чине – посебно Ђоковићу у ранијој фази каријере.

– Дошао сам да вам се извиним. Читаве сезоне сам се надао овом финалу, чинио све да се што пре опоравим у току дана, али сам на крају схватио да не могу да играм како треба. Честитам Ђоковићу на сјајној игри ове сезоне и посебно у Лондону. Надам се да ћемо он и ја одиграти још много занимљивих мечева идуће године.

Нешто касније, у О2 арени се појавио и Новак Ђоковић. Обратио се публици речима подршке Федереру:

– Сви знамо какви су спортисти Федерер и Надал. Да је могао, сигурно би изашао на терен и играо ово финале. Ја му желим да се што пре опорави, чека га важан викенд у Дејвис купу.

На похвале домаћина најбољем тенисеру света, Ђоковић је одговорио уздржано:

– После овога што се десило, није ми лако да причам о својим достигнућима, али морам да кажем да сам задовољан сезоном и захвалан свом тиму.

Потом је уследила мала надокнада за публику у препуној О2 арени. Уместо Федерера, на терен је изашао најбољи британски тенисер Енди Мареј, да одигра кратки егзибициони меч са шампионом. Уз нешто мало забаве и осећаја непријатности – како Мареја, пониженог поразом од Федерера 6:0, 6:1, тако и Ђоковића – утешни меч је завршен победом Ђоковића 8:5, у дуелу који се играо до осам добијених гемова. Потом се шампион поново обратио публици:

– Спремао сам се за финале цео дан и тек у току финала парова у Лондону сазнао да Роџер неће играти. Лепо је од Ендија што је уложио напор да дође и проведе ових четрдесетак минута на терену.

Медијима остају приче о разлозима и оправданости Федерерове предаје, о евентуалној свађи са земљаком Вавринком и осталим пикантеријама које се помињу, а Ђоковићу задовољство због вероватно најбоље сезоне уз 2011, када се пробијао на светски врх. У Лондону је освојио седму овогодишњу титулу, две више од Федерера и знатно боље од свих других. На Вимблдону је поновио успех из 2011. и постао седмоструки грен слем шампион, а разлику у квалитету у односу на још двојицу освајача грен слем титула 2014. показао је убедљиво: шампиона Мелбурна Станисласа Вавринку победио је са 6:3, 6:0, а победника Њујорка Марина Чилића са 6:1, 6:1. Рафаел Надал, освајач Ролан Гароса, није могао да игра у Лондону и комплетира овај квартет. У Лондону је Ђоковић оборио још један рекорд, препустио је мање гемова противницима у такмичењу по групама него било ко раније, свега девет. Чак и у три сета полуфинала против Нишикорија је изгубио невероватано мало гемова – само седам (6:1, 3:6, 6:0).

После свега учињеног, створио је залиху поена која му омогућује да на првом месту мирно дочека први грен слем турнир сезоне, у Мелбурну, задржи прво место барем до пролећа и настави доминацију у свету тениса. Четвртфинале Мелбурна 2013. није резултат који је за њега тешко достижан, а лако може да га надмаши. Ако и идућу годину буде играо као на крају ове, можда га чека и најубедљивији период надмоћи коју реално поседује већ четири године. Без обзира на чињеницу да је 2013. завршио као други иза повратника Рафаела Надала, три прва и једно друго место резултат су изузетне стабилности јединог тенисера у врху који не губи од мање познатих ривала. Пред Ђоковићем је можда и најбоља сезона у досадашњој каријери.