среда, 19.02.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:54

„Спрем’те се, спрем’те...”

Аутор: Јово Бакићсреда, 19.11.2014. у 08:15

Војислав Шешељ се вратио у Србију након једанаест и по година проведених у затвору без икакве пресуде. Разуме се, већ ова чињеница говори много о Хашком трибуналу. Па ипак, то је тек једно у низу хашких срамоћења: случај хрватских генерала Готовине и Маркача, који су ослобођени након што је поништена првостепена пресуда на 24 односно 18 година робије; случај Рамуша Харадинаја, који је ослобођен након што је деветоро од дванаест сведока убијено док је врли, у САД и ЕУ поштовани политичар, чекао суђење; случај Насера Орића, који је прво био осуђен на две године, а затим ослобођен, иако је приказивао језиве снимке својих злочина америчким и канадским новинарима који су о томе уредно обавестили јавност. Ако се, пак, овим случајевима додају они Јовице Станишића, Франка Симатовића и генерала Перишића, који су, такође, ослобођени, онда се долази до закључка да у наизглед хаотичном брукању Хашког трибунала постоји, ипак, неки систем. Ради се, наиме, о томе да све поменуте случајеве повезује америчка политика према крају Југославије и уређењу простора и односа међу државама наследницама. Уистину, нико ко је словио за блиског политици САД није осуђен.

Дакако, Војислав Шешељ јој никада није ни био близак (упркос исламофобичној понуди да пошаље своје четнике упомоћ Американцима, а против будућег пријатеља Садама Хусеина, у „Пустињској олуји” 1991), али се његово пуштање из Хага некако поклопило с незадовољством власти САД понашањем званичног Београда у украјинској кризи. У занимљивој политичкој игри, САД, с једне стране, благодарне због „конструктивног прилаза премијера Вучића” питању Космета, шаљу овде арапске шеике да граде чардак ни на небу ни на земљи, док грађани Србије треба да поверују да су се у ствари премијер и шеик још као клинци играли у песку. С друге стране, међутим, приближавање Србије Русији поводом украјинске кризе, истовремено с релативно високом популарношћу премијера у Србији, наводи САД да пораде на круњењу угледа којег А. Вучић тренутно ужива. Најбоље оруђе за то јесте политички отац председника Николића и премијера Вучића, гневан због њихове издаје: „Сада су на власт дошли најгори, наши дојучерашњи саборци и сарадници”, грми „војвода”. Уистину, добро их познаје, али шта је с таквима деценијама радио? Но, то што ће политичка култура, коју је поменута тројка систематски загађивала скоро две деценије, поново бити под великим ударима примитивизма, САД нимало не занима, па макар дошло и до поремећаја „регионалне стабилности”. Ако дође, размишљаће шта да раде кад се то деси, баш као што су и раније навикли, и то не само на простору бивше СФРЈ. Уосталом, нису ли прво наоружавале Осаму бин Ладена и талибане, па их затим сматрале државним непријатељем број један? Нису ли прво помагале исламистичке групе у Сирији, да би их сада, такође, сматрале главним непријатељем? Напослетку, покојни Слободан Милошевић и Садам Хусеин су, такође, имали фазе када су били прво амерички савезници, а потом главни непријатељи.

Према томе, нема места чуђењу што Хашки трибунал, који је и основан на иницијативу САД, у време када је Милошевић био прозван „балканским касапином”, и који се, према сведочењу данског судије Хархофа, налази под сталним притиском политике САД посредством америчког председника суда Теодора Мерона – ради по диктату ове силе у оним случајевима када су САД макар посредно заинтересоване. Разуме се, претпоставка да је Шешељ пуштен из хуманитарних разлога неоснована је стога што су ти разлози постојали већ годинама, нарочито у светлу чињенице да се Шешељ сам предао. Сада је, међутим, пуштен на слободу, иако није обећао да ће поштовати правила Трибунала. Напротив, тврди да се неће добровољно враћати у Трибунал, већ да ће „дојучерашњи саборци” морати да га ухапсе и испоруче.

Што се тиче последица које ће Шешељев повратак изазвати у Србији, неке су већ сада видљиве. ДСС, под вођством самопроглашене српске Марин ле Пен, удружује снаге с Дверима. То је једини начин да уђу у Скупштину, иако је и то мало вероватно, јер Шешељ је знатно харизматичнији од вођа ДСС-а и Двери, а обраћају се истом бирачком телу.

Но, свакако битнија од страначких спекулација јесте бојазан да садашњи друштвени услови погодују крајњој десници у Србији. Сиромаштво је све распрострањеније, незапосленост забрињавајућа, бесперспективност омладине очајавајућа, националне фрустрације обесхрабрујуће, док неспособни и корумпирани политичари у олигархијској спрези с крупним капиталом све јаче даве грађане. Расутом незадовољству и очају недостајао је харизматични вођ да их организује. Шешељ је стигао...

Доцент на Филозофском факултету у Београду


Коментари46
f8a33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

oliver stojanovic
Pozdrav Radu i Tomislavu... I jeste, u pravu ste, cinjenica je da nas sve vise, ljudi koji razmisljaju svojom glavom i ne mrze samo da bi mrzeli
Tomislav Hrvatski
@Раде Ковачевић | 21/11/2014 10:12. Poštovani, vaš je komentar povijesno i činjenično vrlo "korektan" i "stilski" vrlo uljudan i njime se argumentirano nastoji ukazati na vrlo složene okolnosti i činjenice koje se tiču i prošlosti i sadašnjosti i budućnosti svih "Balkanskih naroda". Kamo sreće da ima više takvih komentara i komentatora, jer nije poanta u tome da svi moramo jednako misliti o svemu i imati jednake "stavove", ali trebamo znati i htjeti i dobro "saslušati" što imaju kazati i svi drugi kojih se to "tiče", pa tek onda izvlačiti neke "opće" ili "definitivne" zaključke! Povijest Balkana je vrlo komplicirana i "slojevita" jer je uupravo "Balkan" bio razmeđa onih "silnica" koje su utjecale i na europsku, a samim time i na svjetsku povijest. Jednostranost i populistička pojedostavljivanja ne vode ničem dobrom i bilo bi od opće koristi da se i češće i više čuje glas i onih kojima glava ne služi samo kao "nosač za kosu" i koji nisu "profesionalni" ni "rodoljubi" ni "domoljubi"
Раде Ковачевић
србислав констатиновић @ Сви балкански народи тежили су у XIX веку националном развоју, независности и државности борећи са свако на свој начин ( у почетку, пре свега путем сељачких устанака) против тадашњих империјалних сила којима је Балкан био важна сфера утицаја.: Аустроугарске и Турске. У тој борби елементи националног буђења и партикуларизма укрштали су се готово истовремено са елементима међунационалне солидарности и тежње за уједињењем свих јужнословенских народа. Једностраност и поједностављивање у разумевању балканских националних покрета током XIX века и касније никоме у Србији не може помоћи у сагледавању истине о балканским народима. Не може се о Марковићу, као ни о Туцовићу мислити као о маргиналним мислиоцима и политичарима свога доба, јер су њихове идеје и политички ставови веома значајни како за целокупно српство тако и за данашњу државу Србију. На крају : анахрона и трагична ( тачно, споља подстакнута ) српско-хрватска неслога уништила је Југославију која је тешком муком десенијама стварана, с тим што бих нагласио да су у тзв. Титовој Југославији заиста многе ствари биле спорне, али се не би могло озбиљно тврдити да су после Титове смрти најспорнији били суверенитети југословенских република. Заправо, одувек су биле најспорније све ускогруде националне идеологије ( велкисрпство и великохрватство) које су у балканске народе уносиле , како је то својевремено хрватски и југословенски писац Крлежа рекао, « шкорпионске и вучје односе ».
Miroslav Lovre
Apsolutna je besmislica da DSS i SRS gađaju isto biračko telo. Štaviše, potpuno su različiti. Masni i pijani polusvet, koji oživljava četnike iz partizanskih filmova, i pod plaštom velikog patriotizma unakažava istoriju svog naroda, s druge strane zdravi, neostrašćeni, patriotski nastrojeni ljudi, koji nikoga ne mrze a svoje ne daju ni za šta. Verujem da većini pristalica DSS-a manje smeta LDP nego SRS, upravo zbog gore pomenutog.
Zoran Zoran
Bitno je da niko ne pravi pitanje sto mi u takvu EU ulazimo. Pljuvanje po njoj, ali ulazimo u nju. Gde ces veceg licemerstva.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља