субота, 28.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 19.11.2014. у 12:31 М. Бракочевић

Комшије из Бечмена спасле белорепана Жику

(Фото М. Бракочевић)

„Вране су упорно облетале нејаку громаду која је на све начине покушавала да се одбрани. Мучна сцена борбе са помахниталим птицама одвраћала ми је пажњу од посла којим сам се тог поподнева бавио. Највише ме је копкало на кога то вране толико насрћу. Сео сам на мотор и одвезао се до оближње њиве. Имао сам шта и да видим – на пољани ме је дочекао орао белорепан. Повређени предатор био је нестварно миран. Вране су се одмах разбежале, а ја шта ћу – скинуо сам јакну да бих прекрио повређену птицу. Некако сам га поставио на мотор и одвезао до куће. Жутокљуну грабљивицу сместио сам у кавез за голубове и одмах позвао комшиницу која се разуме у животиње. Дохватили смо телефон и у том тренутку почела је и наша борба, требало је што пре помоћи повређеној грабљивици.”

Горан Максимовић, сналажљиви житељ сурчинског насеља Бечмен, открива за наш лист како је успео 11. новембра да из сигурне смрти извуче највећу птицу грабљивицу средње Европе и превезе је до сигурне луке – у склониште Фондације за заштиту птица грабљивица Србије.

– Птица није била агресивна. У првом тренутку смо помислили да је повређена, да су можда покушали да је смакну ловци, али смо онда увидели да нешто није у реду са њеним крилом. Испоставило се да је орао повредио зглоб на крилу. Док је био у кавезу понудили смо му рибу, чак сам отишао да му купим и месо. Али, он није хтео ни да „зине”. Док смо покушавали да га нахранимо упоредо смо позивали и разне службе за које смо нагађали да би могле да нам помогну. На крају се јавила Ирена Хрибшек из фондације, са којом смо се договорили да би било најбоље да орла довеземо следећег јутра – присећају се Горан и комшиница Зорица.

Изнемоглом орлу спасилачки тандем дао је име Жика. Птица је преноћила у Бечмену, а није се нимало опирала приликом премештања у аутомобил и у току пута према Палилули где је иначе смештено склониште фондације.

Зорица каже да је Жика имао безброј прилика да се брани, чак и да их нападне.

– Једноставно то није хтео. Само је окретао главу лево-десно пратећи нашу причу. У колима смо му прекрили главу. У једном тренутку Горан је запевао, па смо чак чули и Жику како испушта некакав грлени звук, несвојствен тој врсти птица. Када смо га оставили у склоништу, све време нас је пратио дуж ограде, док нисмо замакли за ћошак – дирнута је Зорица, која признаје да отад стално мисли на орла Жику.

Ирена Хрибшек, из Фондације за заштиту птица грабљивица, открива да је повређеном белорепану одмах указана помоћ као и да је сада добро. Стручњаци су проценили да Жика има око пет година и да је сада у пуној снази. Када му је екипа „Политике” стигла у посету, домаћини су имали само једну молбу: „Пренесите спасилачкој екипи из Бечмена да је Жика живнуо и да добро једе!”

--------------------------------------------------------

Шест парова у Београду

У околини Београда живи пет парова орла белорепана, а од 2010. године један пар се гнезди на Великом ратном острву. Најбоља локација за посматрање ове величанствене птице је потез код Ушћа, између Ратног острва и СРЦ „Милан Гале Мушкатировић”. Има дана када се величанствени орао може видети како кружи високо изнад Трга републике и Калемегдана. Ова грабљивица строго је заштићена врста. У Србији има око 90 парова белорепана.

Орао белорепан нема природне непријатеље, највећа претња му је човек и његов утицај на животну средину. Он је индикатор незагађене средине и први реагује на повећање отрова и загађења у станишту. Многобројни су разлози њихове све веће угрожености.

– Посебно се издвајају сеча шума, сезонски и неприлагођени шумски радови, отрови, човекова узнемиравања, па чак и пољопривредни радови – набраја др Саша Маринковић, орнитолог Фондације за заштиту птица грабљивица, додајући да је једно од најугроженијих станишта у Србији приобаље великих река у Панонској низији које је густо насељено.

--------------------------------------------------------

Предатор који често отима плен од других птица, а храни се и угинулим животињама. Углавном лови рибу, птице водених станишта и сисаре. Прилагодљив је ловац и жртву вреба са неке узвишене тачке – осматрачнице (дрво) или темељним претраживањем терена лаганим летом са висине 200–300 метара. Често пљачка гнездеће колоније галебова, чапљи, корморана узимајући јаја и младунце, а ретко и одрасле птице.

– Перје смеђе боје, осим беличасте главе и белог репа

– Дужина од репа до главе од 70 до 90 центиметара

– Распон крила од 200 до 240 центиметра

– Тежина од 3 до 5 килограма

Коментари1
adcf2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

jessabella murchison
Kako predivna i dirljiva prica sa sretnim zavrsetkom.Svaka cast i hvala svakom pojedincu ovog predivnog clanka. Za Ziku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља