четвртак, 21.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:26

Отменост балова на српском двору

Аутор: Душица Стојановић-Чворићуторак, 29.01.2008. у 22:00
Краљица Наталија уносила је дух Европе на српски двор (Фото www.wikimedia.org)

Српски државник и политичар, Јеврем Грујић записао је да се тек зиме 1854–1855 „отпочело са приређивањем балова” и да су они постали уобичајен вид окупљања у зимском периоду, иако о тим почецима има мало података.

Године 1838. пуковник Хоџес, први енглески конзул у Београду, приредио је први бал коме је присуствовао и кнез Милош са званицама. Постоји врло кратак опис како је бал изгледао: „После вечере играле су се разне игре и сам конзул играо је коло за колом”...

Док је боравио у изгнанству, кнез Милош је у Бечу, 28. јануара 1846, у кафани „Код златне крушке”, организовао први Светосавски бал за све Србе који су тамо живели. Тих година, он је предао и збирку српских народних мелодија композитору Јохану Штраусу Млађем, који је компоновао „Српски кадрил” у шест ставова и посветио га кнезу Михаилу Обреновићу.

Ипак, праве балове, и по сјају и по раскоши налик европским краљевским кућама, приређивала је краљица Наталија, која је поставила основе понашања и живота на двору. Настојала је да, током свог боравка у Београду, као домаћица, унесе новине из света који је имала прилику да упозна живећи у француском монденском летовалишту у Бијарицу. Тај модел је подразумевао сусрете са супругама дипломата једном недељно, примања недељом и четвртком, покровитељство над „Женским друштвом” и другим установама, приређивање балова и разних свечаности.

По доласку на дворски бал свака дама добијала је на улазу књижицу са уписаним редоследом игара у коју је записивала партнера за сваку игру. Распоред игара строго је поштован и према избору може се закључити да су свечаности ове врсте биле прожете националним духом коме је дата европска форма. Обично су почињале колом, а следиле су полка, мазурка, валцер, затим опет коло, обично „Србијанка”, па котиљон. Према једној од сачуваних девојачких књижица са дворског бала одржаног 1887. године, на програму је било 11 игара, са паузом после осме.

Даме су облачиле дугачке хаљине са шлепом, за који се сматрало да млађим девојкама не стоји лепо. На највећој цени биле су тоалете шивене у салону „Код Франсине”, у Бечу, или оне од „Монастерлије” из Пеште. Сама краљица Наталија више је полагала на моду париских салона. Мушкарци су носили фрак, официри парадне униформе са ешарпама и перјаницама, ордење се носило са лентом, а одликоване жене качиле су ордење преко балске хаљине. Најотменијом сматрала се „лила” нијанса.

На баловима, плесовима и, уопште, великим вечерњим пријемима даме су могле себи да дозволе да себе и тоалету истакну крзном и накитом, којим су се, неретко, богато декорисале.

Краљица Наталија је била свакако највољенија жена на српском двору. Краљ Милан ју је обожавао и са сваког путовања по Европи, махом из Беча, редовно јој је доносио на поклон изузетне примерке накита који су пред лепотом краљице губили сјај. Свесна своје изузетне лепоте, никад није позирала за фотографије и слике са накитом на себи.

Кнегиња, а касније и краљица, остала је упамћена у народу, како по лепоти, тако и по честитости, доброти и племенитости. После развода, краљ Милан је, не могавши да се супротстави Наталијиној популарности у народу, издејствовао декрет о њеном протеривању из Србије. Напустила је земљу 7. маја 1891. године. Постоје подаци који говоре да је временом бивша краљица била приморана да залаже накит, комад по комад. То је чинила дискретно, у нади да ће моћи ипак касније да га откупи и поврати.

Приче о драгуљима, комадима брижљиво дизајнираног накита или само комадима камена, вековима постоје, а легенде попут „Кохинора”, први пут поменутог 1304. године и даље живе, мада је камен давно исечен. Део њега живи у „Звезди Африке”, коју чува британска круна. Исто тако вредан камен, „Орлоф” чува се у трезору дијаманата у Москви.

Целокупна збирка српске краљице, па и вредни комади накита појединачно сигурно не би могли да се пореде са онима које највеће европске краљевске куће и дан-данас чувају, али, да је историја кренула друкчијим током, њена збирка прелепо дизајнираног накита остала би неокрњена.


Коментари0
20aa4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља