петак, 06.12.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:04

Моћ је опасан посед на коме се људи најбрже кваре

Аутор: Славко Трошељсубота, 22.11.2014. у 21:57
Фото Ж. Јовановић

Драгољуб Мићуновић, професор филозофије, председник Политичког савета Демократске странке, написао је књигу мемоара у два тома „Живот у невреме”, а следи и трећи у издању „Архипелага”.

Рођен је 14. јула 1930. у Мердару (Топлица). Гимназију је завршио у Прокупљу, а филозофију у Београду. У 18. години је ухапшен као симпатизер СССР-а и Стаљина, па је 20 месеци био у логору на Голом отоку.

Почетком 1960. био је асистент на Филозофском факултету у Београду, 1968. организатор студентских демонстрација, а 1975. је, са седам професора, избачен с факултета због политичке неподобности. Забрана предавања на универзитету је трајала 15 година!

Осам година провео је у Немачкој и Енглеској, а 1989. је изабран за председника Демократске странке. Живи у Београду.

Откуд наслов мемоара „Живот у невремену”?

Време у коме сам живео било је турбулентно да ми је изгледало као временска непогода, „невреме”. Ево мог примера: рођен сам у Краљевини Југославија, а до Републике Србије, у којој сада живим, променило се осам држава, три уређења, три друштвено-економска поретка, три система вредности. До пунолетства сам преживео немачко бомбардовање, окупацију и прогон, односно етничко чишћење, избеглиштво, глад, суровост окупацијског режима, антифашистички отпор и грађански рат, одушевљење слободом и разочарење новим револуционарним режимом, хапшење у гимназији, концентрациони логор Голи оток. Скоро све „тековине” грозног 20. века искусио сам до своје 18. године. Кад сам дошао на студије у Београд био сам, као јунаци у једном Маркесовом роману – „стар” бар 200 година! Отуда је, мислио сам, наслов мемоара адекватан.

Кад вам је било најтеже...

На Голом отоку, мада је и раније и касније било тешких тренутака.

... а кад најлепше?

Волим живот. Најлепше ми је било време проведено с вољеним особама и драгим пријатељима. Везано за друштвене догађаје издвојио бих неколико, али једна од најлепших драма мога живота одиграла се јуна 1968. током студентских демонстрација. О томе сам написао у првој књизи мемоара. Више него било кад у животу био сам тада у потпуном складу са самим собом, својим моралним судом, својим мишљењем и деловањем, без икаквих прагматичних поступака и калкулација, без спутавања опрезношћу и страхом.

Какве сте поуке извукли?

Једном сам ту животну поуку записао: „Све је мање страшно него што изгледа, јер може се много више издржати него што се мисли. И многи хендикепи се могу претворити у предности, а најважније је бити у складу с оним делом себе самог који највише волимо”.

Шта највише волите у свом раду?

Професорски и научни позив. Али, ако је реч о страсти, борби и деловању, онда је предност на страни политике. Највећи део мог живота посвећен је, ипак, педагошком и научном раду. Тек у 60. години, оснивањем Демократске странке и избором за народног посланика, почео сам професионално да се бавим политиком. Наука и политика су се само кратко време укрштале у мојој активности.

У чему сте били успешнији?

Није моје да о томе судим. О томе ће рећи суд садашњи и будући критичари и историчари. Објавио сам 14 књига. У некима сам се бавио строго филозофским и социолошким темама, у некима политичким питањима на филозофски или социолошки начин, а неке су се тицале директне политичке делатности.

Шта вас мотивише: моћ, слава, признање, богаћење?

Ништа од тога. Моћ је опасан посед на коме се људи најбрже кваре. Слава је данас, у све убрзанијем свету, пролазна, а вредност признања зависи од тога ко га даје. Богаћење у политици скопчано је с похлепом, криминалом и уценама. Није ми жао што нисам моћан, славан и богат. Римски конзул Катон нам је поручио: „О поштењу политичара судите на основу њиховог богатства и како су га стекли.”

Како оцењујете стање у друштву?

Забрињавајуће је. Преовлађује депресивно расположење, губљење перспективе, неверица у будућност. Понекад краткотрајно бљесне солидарност и емпатија, па опет потоне. Огромна незапосленост, нарочито младих. Јавност је затрована полицијском таблоидизацијом медија која гуши сваку критику владе и води у повлачење драгоцене критичке мисли. Пад стандарда, образовања, пораст насиља и сиромаштва – индикатори су за лоше друштво.

Коју амбицију код људи највише цените?

Доброту! Да бисмо били себични и зли довољни су нам нагони. Али, да бисмо били добри потребан нам је напор да савладамо лоше у себи да бисмо се морално уздигли и били часни људи.

Шта мислите о женама...

Мислим да су бољи део човечанства.

... а шта о љубави?

Да је човеку неопходна као и ваздух.

Коју мисао поштујете?

Живи, јер живот нема алтернативу.

Које су вам речи драгоцене?

Истина, правда, љубав, солидарност, доброта. Извини. Волим те.

Шта вас одржава?

Радозналост. Увек сам желео све да видим. Стицајем околности путовао сам у више од 40 земаља на свим континентима сем Аустралије. Био сам у неколико стотина градова, упознао огроман број људи, посетио све велике светске музеје.

Како навијате свој животни сат?

Планирана активност вероватно утиче на продужење живота. Међу пријатељима „пропагирам” теорију по којој је мозак координатор рада свих наших органа. Треба само имати пројекат који стоји у мозгу као задатак, који се мора извршити и мозак онда смирује разне болести док се пројекат не заврши. Зато сам најавио и трећу књигу мемоара и пишем је мало успореније. Шалим се, наравно. Имам и песму о Еразму Ротердамском, која почиње овако: „Иако је очекујем, Господе, знам да ће ме изненадити”.

-----------------------------------------

Признања доносе и нове непријатеље

„Покупили” сте доста домаћих и страних признања?

Да. Добио сам француски Орден официра Легије части, италијански Орден витеза, словачку Повељу заслуга за демократију, па Награда за толеранцију и Витез позива. Али, их нисам „покупио”, него су ми их доделили. Признања, наравно, обрадују човека и његове пријатеље, али доносе и нове непријатеље.


Коментари10
f7d04
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

igor terzic
Sve sto je rekao i ispricao gospodin profesor Micunovic je tacno i ima svoje uporiste u zivotima onih kojima istina pokazuje put kojim treba da idu , da se ne bi izgubili u moru lazi onih kojima je to jedna vrsta otpora prema onome sto stvarno treba da nam se desi , da bi krenuli ka onim ciljevima koji nam mogu pomoci da zivimo bolje i lepse . Lenjost , neodgovornost , bahatost samo su prepreke i kamen spoticanja koji nas sprecava da uradimo ono sto je nuzno kako bi mi svoj put nastavili tamo gde on i pocinje , na raskrscu ideja , vizija i planova i strategija kojima cemo to sve postici . Nikad ne treba da odustanemo od svojih ideala cak i ako su oni malo dalje nego sto nam se to cini , jer bas onda treba da ubrzamo kako bi prestigli one koji mogu samo da nas prate i koji su gori od nas , a ostvaruju bolje rezultate nego mi sami , jer se ne trudimo onoliko koliko je to dovoljno da bi stvari pokrenuli sa mrtve tacke , da bi sa malih reci i obecanja presli na velika dela .
Tihomir djurdjic
Хвала професроу Мићуновићу и Архипелагу на изузетној књизи какву одавно нисам прочитао, и ако редовно и доста читам, а и аутор сам девет књига. Када сам књигу видео у Библиотеци у Ужицу одлучио сам да је узмем, у првом реду, да проверим тврдње злонамерних да је Мићуновић био по задатку на Голом отоку. Због људи од којих сам слушао злонамерне тврдње нисам им веровао, али сам хтео да потврдим моја сазнања- истину. Интензивно сам читао књигу Живот у невремну, прочитао је за неколико дана и био одушевљен, доживљавајући је као програм и упут младим борцима за боље и праведније друштво, као дивну анализу понашања осионих вођа који су систематски угрожавали људска права, кршећи уставна и законска решења, јадно понашање послушника у државним службама, несхватљиво и кукавичко ћутањe огромног броја грађана који су се понашали у стилу описаног понашања Немца, у песми Мартина Нимолера, који је ћутао док су нацисти хапсили Јевреје, комунисте, социјалдемократе, синдикалце, јер он није био Јеврејин, комунист,.., али код нас су, многи, из ћутања очекивали ма и најмању корист за себе и своје породице, јер су ћутали док су друге ломиле политичке и “безбедносне“ структуре. Професорова књига би морала да служи, дугорочно, и као морални кодекс за оне који хоће да буду интелектуалци, одличан упут за одвикавање од безпоговорне послушности и несхватљивог трпљења, и све зарад јадног пуког преживљвања и малих могућности за било какву промоцију.
Dragana rakic
tekst pofesira Micunovica, zasluzuje postovanje. Bogato iskustvo i vispren um njegov, pomaze nam da razumemo sadasnjost. Botovske komentare ne objavljujte-Sugestija redakciji.
dragisa mihailovic
BRVO ! Izmislio si vrucu vodu majstore ! Dok si ti i Tvoji bili na vlasti to nisi pricao !
mil luk
"Moc je opasan posed na kome se ljudi najbrze kvare" Naslov je odlican i pristaje profesoru i njegovom konacnom rezultatu bavljenja politikom. Koje su vam reci dragocene? Istina, pravda, ljubav, solidarnost, dobrota. Izvini.Volim te. I sta je profesor od ovih dragocenih reci dao narodu dok je bio na vlasti 12 god. Istina je da su lagali da bi bili na vlasti, setimo se samo glasanja iz Bodruma. Pravda, ali samo za one na vlasti. Ljubav, nezasita prema vlasti i moci.Solidarnost, ali politicke elite u pljacki naroda i drzave. Dobrota, amo prema sebi i poltickoj eliti.Izvini, ne izviniste se narodu sto ga opljackaste i obespraviste. Volim te. Volim te vlasti dok postojim. Profesore, nije narod toliko nepismen i malouman da nevidi da ste te dragocene reci primenjivali samo prema sebi i mocnicima oko sebe dok ste bili vlast i moc.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Спектар /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља