субота, 17.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Следи испитивање сваког случаја „несталих беба”

Аутор: Дејана Ивановићнедеља, 23.11.2014. у 15:00
Радмила Миљуш (Фото М. Галовић)

„Нисам сумњала да је неко украо моју бебу за коју су ми у болници рекли да је умрла, све док од државе није стигао позив за војску мом сину. Од тада смо узнемирени и ја и моја породица. Касније је на кућну адресу стигао и захтев за ажурирање бирачког списка, јер се у евиденцији надлежних мој син води као жив. Тачније, постоји податак да је рођен и има матични број, али нема га у евиденцији умрлих. Oвако своју причу за „Политику” почиње Радмила Миљуш из Земуна.

У Земунској болници породила се 1979. године, као студент, док јој је муж био на одслужењу војног рока. Порођај је прошао уобичајено, родила је дечака, кога су бабице ставиле поред ње и заједно су провели неколико сати те ноћи у породилишту. Као лаику, каже, чинило јој се да је беба здрава. Повремено је плакала, померала се, деловала је добро. Онда су Радмилу пребацили у ходник, а затим на одељење. Бебу више није видела. Касније је дошла медицинска сестра и рекла да ће је ускоро пребацити на одељење где се примају посете и скинула јој је наруквицу са бројем на руци. На питање зашто то ради, Радмила је добила одговор: „Не треба вам више, ваша беба је умрла.”

– Била сам у шоку када је затим дошла друга сестра и донела ми да потпишем неки документ. Објаснила ми је да је то захтев за обдукцију, јер педијатар не може да утврди узрок смрти бебе – прича Радмила Миљуш.

Њена породица је, каже, тражила од болнице да види бебу, да сахране тело, али није им дозвољено. И на томе се завршило. Радмила је убрзо поново остала трудна и дошла је у Земунску болницу на контролни ултразвук. Тада су јој дали отпусну листу из 1979. године у којој стоји „отпушта се кући порођена без бебе која је егзитирала у 10 часова”.

У доњем делу отпусне листе сачувана је и напомена главне сестре, да болница до 7. 11. 1980. није добила налазе обдукције детета.

Сумње су се родиле 2001. године, када је пристигао први позив за војску са назнаком Миљуш (син). Затим су уследили нови позиви, па је Радмила отишла у војни одсек са отпусном листом из болнице. А затим је одлучила да разговара са јавним тужиоцем. Он ју је послао у болницу по историју болести њеног сина, али тамо су јој рекли да је она уништена, у складу са законским роком предвиђеним за чување оваквих докумената.

– Тужилац ми је објаснио да не може да се уништи историја болести када се не зна узрок смрти – каже наша саговорница.

Питања без одговора од тада раздиру Радмилу и њену породицу. Да ли је њен син жив или је реч о неодговорности медицинске сестре, службеника или неког трећег ко није доставио податак за упис у матичне књиге умрлих? Радмила не жели да верује у постојање беби-мафије, склонија је уверењу да је реч о немару, али, ипак, мира нема.

Радмила Миљуш само је једна од многобројних родитеља, по некима има их више хиљада, који чекају одговор на питање шта се десило са њиховом децом. Одлуком Европског суда за људска права у Стразбуру прошле јесени, тај одговор треба да им да држава и то до – 9. децембра.

Иако је нереално очекивати да одговор од надлежних стигне родитељима до поменутог датума, надлежни ипак раде на откривању истине о афери „несталих беба”.

– До 15. децембра требало би да почну са радом комисије састављене од надлежних из министарстава здравља, полиције и тужилаштва, а од 15. јануара 2015. ове комисије ће почети да испитују сваки појединачни случај који су породице пријавиле. Све ће бити транспарентно, покушаћемо да коначно дамо одговор на питање које мучи ове људе. Истрага би требало да траје најмање шест месеци, али прве праве резултате очекујемо крајем идуће године – каже за „Политику” Златибор Лончар, министар здравља.

На наше питање да ли ће бити проблема због „пробијања” рока који је суд у Стразбуру дао Србији, Лончар одговара да су надлежни у контакту са овим судом.

– Верујем да ће они бити задовољни динамиком коју смо предвидели и да ће се наћи механизми да се продужи рок који су дали – каже министар здравља.

Јавним тужилаштвима у Србији од 2001. до јануара ове године поднета је 501 кривична пријава или поднесак у вези кривичних дела одузимање малолетног лица или промена породичног стања, каже за наш лист посебни тужилац Бранко Стаменковић.

– У свим предметима тужилаштва су покренула, водила или и даље воде преткривични или претходни кривични поступак путем захтева органима МУП-а, другим органима, институцијама и појединцима ради прикупљања и утврђивања чињеница. У случајевима где је било основа, подношени су и предлози за предузимање истражних радњи надлежним судовима – каже Стаменковић.

Он напомиње да ни у једном од 501 случаја није утврђено да је дошло до извршења неког кривичног дела за које се гоњење предузима по службеној дужности.

– Према подацима које имамо само у 18 предмета оштећени, то јест родитељи, преузели су кривично гоњење и она су окончана негативном судском одлуком – каже Стаменковић.

Потребан механизам за спровођење пресуде суда у Стразбуру

Пресудом Европског суда за људска права није утврђена повреда члана 6 Европске повеље о људским правима и слободама, која гарантује правично суђење, то јест вођење судског поступка, већ повреда члана 8 који се односи на право на породични живот. Јавно тужилаштво ће у оквиру своје специфичне надлежности, уколико буде потребно, дати пуни допринос сваком решењу које усвоји надлежни државни орган, истиче Бранко Стаменковић.

Да би се дао јасан одговор државе родитељима потребно је претходно успоставити механизам који ће спровести пресуду Европског суда за људска права, сматра посебни тужилац. На наше питање да ли је неопходан посебан закон да би се утврдила истина о несталим бебама, он одговара: „Сигуран сам да ће се постићи оптимално решење у којем можда има места за укључење органа који до сада нису поступали, при томе не губећи из вида ни постојећа законска решења.”

Да ли је постојала организована крађа беба?

Посебног тужиоца Бранка Стаменковића питали смо да ли он лично верује да је током минулих деценија било крађа беба у Србији?

„Имајући у виду да су, према тужилачким подацима, пријаве у највећем броју подношене за период од 1967. до 1982. године, са појединачним примерима и ван тог периода, па до данас, претпоставка да постоји организована криминална група која у периоду од практично 50 година врши ова кривична дела и укључује хиљаде, практично генерације лекара, медицинског особља, административног особља у матичним службама, социјалној заштити, ПИО фондовима, полицији, тужилаштву, суду, као и другим органима и институцијама, а да при томе ниједан конкретан доказ у току 50 година није утврђен, говори у прилог томе да је врло тешко поверовати у такву тезу”, каже Стаменковић.


Коментари3
57d32
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana Tatic
Zasto se uopste pita ministar zdravlja, kad ta "komisija" treba da proveri propuste u radu - odnosno krivicnu odgovornost u radu- njegovog ministarstva. Opet ce "biti kadija te tuzi, kadija ti sudi"
Мирјана +
Зашто је нашој држави потребно више од годину дана да формира комисије? Ко би могао за то да има разумевање?
Владимир Копривић
Шта ови родитељи могу да очекују од тужиоца који поред свих доказа јавно признаје да не верује у организовану крађу беба? Због ове изјаве треба га одмах сменити, јер тај човек само наноси бол оштећенима. И да није било крађе, родитељи морају бити обештећени због нанете боли.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља