субота, 16.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:39

Портрет без рама: Раша Попов

Аутор: Богдан Ибрајтернедеља, 23.11.2014. у 15:00
Д. Стојановић

Радивој Раша Попов (81), београдски књижевник, нашао се у жижи јавности када су га недавно на Палилули, испред зграде у којој станује, напали И. Н. (10) и Ј. Н. (11), малолетни насилници, који иза себе имају готово 300 пријава за преступе и разбојништва.

Догађај се као бестселер вртео на првим странама готово свих листова и у ударним вестима електронских медија. Пре месец дана, при повратку са Сајма књига, насилници су дочекали Рашу у његовој улици и покушали да му изнуде и отму новац. Само захваљујући срећним околностима, Попов у том немилом догађају није физички озлеђен.

Каже да га нагли талас вести о његовој невољи испуњава осећањем стида. „Ружно је наћи се усред црне хронике, доспети на новинске насловне стране.”

И прошле године, после операције ока, силеџије су пресреле Рашу. „Двојица кршних момака рекли су да су гладни. Извадио сам новчаник, дао им за хлеб. Они су приметили да у новчанику имам и сто евра. Отели су ми сто евра, хонорар од Бањалучана, и побегли. Ја њих хришћански хлебом, они мене грудвом.”

Кад је за последњи догађај инспектор дошао на увиђај, рекао је Раши: „Зашто баш вас да нападну деца, а толико много сте дали деци?”

Овај писац, новинар, глумац, водитељ, приповедач, дао је заиста много деци и култури уопште. „Написао сам осамнаест књига и урадио 500 телевизијских емисија. Од тога 201 емисију за децу: са Ршумовићем 155 епизода ’Фазони и форе’, и 46 епизода ’Шешир баз дна’”, каже. У „Форама” је био Раша Проналазач. Наш Чаробњак из Оза. Отуда и она анегдота, кад је једно дете с чуђењем упитало оца: „Тата, зар прави Раша Попов заиста постоји?”

Први је наш писац који је почео да пише бајке за 21. век. Међу њима су и „Опасне бајке”. „Да можда њима нисам призивао зло? У њима има зла, али увек на крају долази добро”, запитао се.

„Оно што ми се недавно десило пробудило је у мени мрачно сећање на мокринско забавиште од пре 76 година. Два моја вршњака, два дечака од по шест година, злостављала су ме равно три месеца. Навели су ме да псујем, па су ме после тиме уцењивали и тешко кињили. Трпео сам све док у мени није прекипело. Детиње успомене из Мокрина исписао сам у књигама ’Био сам срећни коњ’ и ’Мокрински патуљци’.”

Као хуманиста износи да је веома забринут због раног појављивања зла код младих: „Деца која живе са злом и у злу дубоко су несрећна деца. Она су жртве злих времена, великих друштвених тумбања, социјалних гибања.

Славни руски педагог Макаренко је међу беспризорном и делинквентном децом свог времена, с којом је радио, активирао дечје јавно мњење. Оно је допринело буђењу клице добра међу том децом. Добро је почело да надвладава зло. На добру лежи, почива свет.”


Коментари10
e1bae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lepa petrović iz Šapca
E moja generacijo , gosin Rašo! Ša Te snašlo u ovim nam ranim 90-im! Možda im je zasmetala Tvoja 'razbarušena' pojava: kosa , brada, šta misliš da se podmladiš , udariš glanc doteraš friz, obriješ bradu, baciš štap.. Pa kreneš ' S vanglom u svet' ispočetka u Fore i fazone, a dečici ( ko reče dva mlada cigančića, da su te napala, od kud zna taj što to reče nismo pročitali da su u pitanju ROMI), daš koji dinar za 'leba ako su te s tom namerom napali. Pročitala sam š t a u Americi rade s takvima, u nas se snebivaju i drže ko pijan plota zakona 'šta zna dete šta je prekršaj'! ILi krivično delo ! Ma nemojte nam reći da ne zna ! Nije Tvoja sramota što si se našao na udarnim stranicama štampe , makar i u crnoj hronici, stid i sve uz njega je na strani svih službi koje se bave delikvencijom bilo kojeg uzrasta da je počinilac. Iskreno saosećamo s Tobom, svrati na kafu , ako dolaziš u Šabac,obradovaćeš nas , oboje smo isto godište kao Ti .Ne daj se generacijo !
citac HU
Jos dok sam citao ovaj esej-ispovest gospon Rase, iskrnuo mi je u secanju moj pokojni ujak Sever, i njegova supruga Danica, rodjena i odrasla u Mokrinu. On rodjen u Starom Beceju, ona isto tako visoka i bujna crnka, secam ko klinja kada smo bili u poseti kod njih, jos pre pedesete godine, da im cestitamo na tek rodjenom sInu, ja sam isetao na ulicu, bazo sam po kraju pa sam zalutao. Vratio me je do njihove kuce neki gospodin, njihov sused, a moj otac je stojao na ulici osvrcuci se levo i desno. Kasnije, cuo sam pricu u kuci, ona je prva kidnula za London, tamo je iz cuga nosrtificala diplomu i zaposlila se kao plasticni hirurg na nekoj klinici. Ujak Sever je morao da zamoli svoje ratne drugare, Peku Dapcevica i izvesnog Gutu, Dragutina Djurdjeva, koji je bio "senka" neke komisije za povracaj nase drzavne imovine iz Juzne Amerike, da njih dvojica pokusaju kod Tita da izdejstvuju da se Sever demobilise, i da ode za Danicom u London. Sever je umro 28. sept.1992. kada sam bio u Svedskoj.
Teodor Mirijevski
"Doktore" Zvekičeviću, kako bi bilo da, pre nego pošaljete svoj komentar, isti pročitate. Komentarišete skoro svaku temu na ovom sajtu i pri tome trujete zdrav razum svojim gramatičkim i pravopisnim greškama.
pedja petrović
Poštovanje Raši.Pitanje je koliko svakodnevno imamo ovakvih pojava na našim ulicama za koje je javnost, a i država nezainteresovana, To naravno vodi u dalju eskalaciju i jednog dana će se desiti da neko od tih malih siledžija naleti na velikog siledžiju. Onda ćemo se opet u javnosti setiti da pričamo o ovom problemu, bar nekoliko dana.
Dr Ned Zvekhicevic
" На добру лежи, почива свет.” Divna misao,kao da je prepisana iz nekog starog spmenara,medjutim prica od "dobrom svetu"zahteva malo savremenije tumacenje,gledano u istoriskom kontekstu a i zbivanja na nasim prostorima govore da je taj dobri svet cista zabluda,fikcija,rezervisan za lakoverne i naivne,Rasa Popov znacajno ime u nasoj kultyuri,skoro je stradao zbog svog nepokolebljiovog verovanja u dobrotu ljudi.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља