четвртак, 24.09.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.11.2014. у 08:15 Радоман Јовић

Украјина – замрзнути конфликт

Ко се још сећа М.Сакашвилија, који је пре шест година „храбро” ушао у рат са Русијом? Ишколовала га је и устоличила Америка, али га се лако и одрекла. Слепи послушници моћнихслуже за једнократну употребу и жртвовање. Taко је Грузија, захваљујући својој неразумној и поданичкој политици Вашингтону остављена на „цедилу”. Чека ли слична судбина П. Порошенка и Украјину, иако је реч о „крупнијем залогају”? За очекивати је да ће сразмерно америчкој улози у креирању грађанског рата у Украјини бити и величина њене политичке штете.

Украјинска криза и све оно што је с њом у вези, покренули су многа питања не само о односима Вашингтона и Москве, већ више, рекао бих, о другачијем карактеру односа и сарадње већине европских земаља и САД. Иако је још рано говорити о коначном расплету и смиривању несрећних догађаја у Украјини, већ је сада јасно да је највећи губитник украјински народ.

Отварањем „кијевског Мајдана” Америка је имала два циља, које је намеравала да истовремено реализује. Први, да безбедносно угрози Русију, поврати је у стање привредног хаоса и пропадања, са трећеразредном улогом у светским односима у којем је била за време Јелцина. Постизањем тог циља и с таквом Русијом отвориле би се широке могућности за постепено овладавање огромним руским природним ресурсима енергената и рудних богатстава неопходних индустријски развијеним земљама Запада. И у време хладног рата сибирска богатства била су важнија од сукоба двеју идеологија.

Други, ништа мање значајан, али само наизглед прикривени циљ Вашингтона био је да се испровоцира опасна конфронтација ЕУ, у првом реду Немачке, са Русијом, што би, сада је то јасно, озбиљно угрозило њихове економије и учинило их још зависнијим од Америке. Економске санкције, чији је иницијатор и највећи заговорник управо САД, већ наносе знатне штете и ЕУ и Русији, а скоро да се не дотичу Америке. Штавише, уколико оне потрају дуже, америчка економија би могла и профитирати, као што је то био случај и после Другог светског рата.

Уједињењем Немачке и њеном оснаженом позицијом унутар ЕУ, као и улогом у разбијању Југославије, Вашингтон све више осећа да губи ону позицију и утицај на европском континенту који је имао до деведесетих година прошлог века. Спољна и посебно безбедносна политика ЕУ, гледано на дужи рок, све ће више долазити у несагласје, да не кажем конфронтацију, са агресивном и империјалном политиком САД, чега се Вашингтон итекако прибојава. Следствено таквом курсу Брисела, боље рећи Берлина, позиција и улога НАТО-а, када је реч о Европи, постепено би слабила. Немачка, са преовлађујућим бројем чланица ЕУ, би радије изграђивала свој систем безбедности и одбране уз добросуседство са Русијом.

Економски снажна и са неупитним политичким утицајем у европским оквирима,иако још под туторством САД, Немачка настоји да води нешто независнију политику и у ширим размерама, што побуђује сумње англо-америчког фактора, које потичу још од рушења берлинског зида и изјаве М. Тачер да се након уједињења Немачке „мора стално чувати барут сувим”. Америчком притиску на Русију никако не иду у прилог чести контакти Меркелова – Путин, а посебно недавна изјава Ф.В. Штајнмајера да је са Украјином могуће партнерство али не и чланство у НАТО, као и да није реално да се Украјина прикључи ЕУ у догледној будућности. Таква Немачка и посебно „Немачка Европа” није у интересу САД, а њено држање на „узди”, како сматрају, било би олакшано сталном конфронтацијом са Русијом.

Плашећи се да ће Немачка и највећи број такозваних старих чланица ЕУ све мање следити америчку политику и посебно економске санкције према Русији, Вашингтон се све више окреће Лондону и новим чланицама, иако неке и од њих, попут Мађарске па и Чешке Републике, увиђају сву штетност наметнутих санкција, и приклањају се немачком ставу.

У таквим условима и при све израженијој спремности ЕУ и Русије да изнађу мирно решење наметнутог рата Украјини, а у циљу предупређења даљих штета по економије својих земаља, да би сачувао какве такве позиције и утицај у овом делу света, Вашингтон ће свакако настојати да се украјински конфликт замрзне и остане за дужи период притајено потенцијално жариште нових конфронтација и сукоба.У међувремену, верујем да ће САД отворити неко ново кризно жариште у Европи, можда опет на Балкану.

Амбасадор у пензији

Коментари15
30fed
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Kako god, na dobitku
Nema mrznje nego upravo tako. Prave i napravice nam rat. I prelomice se opet preko centralne Evrope. Ako sta njime dobiju, dobro i jest ako ne, opet dobro. Doci ce neki novi "Marshalov" plan, krenuce konvoji brodova s one strane, privreda ozivila i jasice nas jos sljedecih sto godina. Rat je uvijek bio investicija. A mi Evropljani opet mirno gledamo reprizu vec vidjenog filma.
M N
Dok mi pisemo kao neke pametne komentare tamo neki u toj ''demokratskoj'' zemlji smislja gde i kako izazvati neko krvoprolice/rat i uvuci ruse i Evropu jos dublje u krizu. Nasli su nase komsije Albance i oni svakako moraju vratiti dug svojim gazdama. Nisu ih oni dzabe stvarali godinama, jer pobogu treba ih iskoristiti u pravo vreme, a to je verovatno sad. Postavili su svoje ljude u Bosni (izetbegovic, mali tatin sin), Albanija (ramu i burazera), Kosovo (taci i haradinaj), vracaju HDZ na vlast, a sta nam to govori...aj da budemo malo pametni. Jedini i neizbezan sukob je uvek na Balkanu i to je jasno tom ujka...Kao sto rekoh, mi samo piskaramo i cekamo kad ce ramice i izet napraviti sr...e i eto veliki belaj u Evropi nam lepoj. S'jedne strane Ukrajina/Rusija, a sa ove lepse siptari, srbi, bosanci, hrvati...opsta klanica..Moja prognoza je da nas srbe rat nece zaobici i da se trebamo bas dobro spremiti za 2015 jer nam to svima visi nad glavom..Nema gde osim na Balkanu...
Aleksandar Mihailovic
Dobar osvrt na Ukrajinu kao "Trojanca" opasnog za evropski mir, ali, nedostaje mi ključni strah USA da će zaživeti i krenuti snažnim ekonomskim razvojem Evroazijska EZ. Pre dve godine Hilari Klinton je nedvosmisleno rekla da USA nikada neće dozvoliti da Evroazijska unija zaživi i da će se primeniti sva raspoloživa sredstva. Ukrajina je žrtva plana da Kijev bude jedan od administrativnih centara, a u nekom planu je bio i Beograd, pa su i njega dronirali preko Rame u dva navrata. Izjalovilo se i jedno i drugo, a najviše strada ukrajinski narod. Aduti Zapada već decenijama su tone i tone $ i evra koji se štampaju bez pokrića i na svaki realni iznos najmanje u 15x većoj količini. Dok su otimali gde su mogli i hteli lako je sve pokrivano, a kada je mnogo toga "splasnulo", nastradaja le i YU a onda i Srbija da bi se domogli kosmetskih bogatstava. Za Sibirska su se debelo preračunali, a šta znači njihova "briga za demokratiju" osećaju u Libiji, u Iraku i svuda gde su i babice i morođije.
mattko mattko
Nije prihvatljiv stav autora clanka kojim je samo jedna strana (americka) optuzena za imoerijalizam. Ocito je da ni Rusija nije daleko od imperijalistickih ciljeva sto je jasno pokazla u Osetiji,Abhaziji,Gruziji i proletos na Krimu.Obe sile nose podjadnaku zelju da vladaju u sto vise zemaja i crpe njihova bogatstva.To su cinjenice a ostalo je pokusaj autora da se on licno svrsta na jednu, njemu, omiljeniju, stranu.
zoran nikolic
Ekonomski svetski, lokalni ,medjugradski,medju ljudski rat poceo je i traje jos od postanka ljudske vrste i traja ce sve dok postoji ljudski rod koji u svojim genima ima 75% sebicnog gena u sebi i to je onaj predsudan faktor koji ce uvek biti kocnica za razum,red, mir i pozitvan prosperitet napredak ljuds ke vrste. Danas dobijamo nov raspored snaga na globalnoj mapi sveta i tu ce sigurno biti velikih potresa gde obicno male zemlje izgube najvise ,pa i one velike koje u ovom trenutku imaju manje i slabije zaveznike. Sve ovo junacenje nase vlasti je los znak i bice upotrbljen protiv nase zemlje u trenutku kad to odgovara zapadnim zemljama. Isto je radio i njihov drug Milosevic i vidi se gde smo sada. Kako ljudi zaboravljaju da je vlast od1990 godine ovu zemlju upropastila i da sve posledice su ostale od tog vremena. To unistenje nije mogao niko da popravi za 10 godina,a jos kad se uzme u obzir da sadasnji ljudi na vlasti su bili glavni kocnicari za taj proces. To je ziva istina.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља