петак, 14.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 28.11.2014. у 22:00 Зоран Миливојевић

Љубав и дисциплина

(Илустрација С. Печеничић)

Ако претпоставимо да деци за правилан развој треба пружати љубав и захтевати дисциплину, онда је на основу тога могуће разликовати три главна васпитна модела.

У првом моделу родитељи избегавају да покажу љубав деци коју иначе воле, истовремено захтевајући висок степен дисциплине. Они не похваљују дете, никада не показују да су задовољни дететовим постигнућима, истичу детету да увек може боље и више. Њихова деца су веома послушна и вредна, а разлог за то је што никада нису сигурна да ли их родитељи заиста воле.

Та деца живе у хроничном страху од одвајања (сепарацијски страх) и труде се да угоде родитељима како не би била одбачена. Овај начин васпитања ствара личности које су веома самодисциплиноване, радне, амбициозне, теже савршенству. Међутим, како ова особа није добила љубав, она није изградила позитивну слику о себи и нема развијена осећања самољубави и самопоштовања. Овај модел је код нас посебно био заступљен у Војводини где су га називали „немачко васпитање”. Није ни чудо да оне територије, на којима је овај модел био примењиван, имају високу заступљеност депресивности и самоубистава.

Као резултат критике првог модела, настао је други модел у којем се сматра да је деци најважније показати љубав, јер она помаже изградњи позитивне слике о себи, а спречава настанак неуротичне структуре личности.

То је код родитеља створило страх да ће дете, у свакој ситуацији у којој почне да доживљава да је невољено, да буде трауматизовано, што ће негативно да се одрази на његову будућу личност. Када родитељ покуша да дисциплинује дете, а оно се успротиви, родитељ попусти из страха да ће да га трауматизује.

Формула модела је љубав без дисциплине. Како родитељи нису социјализовали и дисциплиновали дете, резултат је неприлагођена и од родитеља зависна одрасла особа – патолошки нарцис. Када многи родитељи свесно или несвесно заступају овакав модел, тада настаје, како ју је назвао Арик Сигман, нарцисоидна „размажена генерација” која је, између осталог, склона насиљу и кршењу закона.

Многи родитељи и стручњаци промовишу овај други модел као начин „просвећеног” васпитања.

Како је све већи број људи који су протеклих деценија своју децу васпитавали „правилно”, а веома су незадовољни резултатом, на основу критике другог модела, настао је трећи модел. Према његовом мишљењу, подједнако је важно деци показати љубав и дисциплиновати их. То је Стив Бидалф назвао пружањем и „меке” и „чврсте” љубави. У том моделу родитељ мора прво себи, а затим и детету да објасни да му поставља границе, тера га на корисне а непријатне ствари, кажњава га када се успротиви томе, само зато што га заиста воли.

Коментари6
b1d19
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Snezana Jovanovic
Kod gdin-a Zorana Milivojevica sve se bazira na jednostavnom i primenljivom principu u vaspitanju dece to cenim najvise kod njega,topla preporuka njegove knjige "Mala knjiga za velike roditelje"
milena radovic-savic
Članak je odličan.Radim s učenicima i u nastavi mogu jasno prepoznati sva tri modela.Mislim da je svakom uzrastu ljudskog roda za normalno funkcionisanje u svakodnevnici života neophodno da su disciplinovani i da primaju i pružaju ljubav, za djecu,kao bića koja se tek mentalno i fizički formiraju, ljubav+disciplina su neizbježni faktori razvoja njihove ličnosti.
Dragana Kukolj
Hvala Vam profesore.U potpunosti se slazem sa iznesenim oblicima vaspitanja i sa tim da je treci oblik ispravan,te Vas iskreno molim da nam na primjerima i uopste pjasnite kako i na koji nacin da izbalansiramo ljubav i disciplinu.Kad jje i kako ispravno da uvedemo disciplinu.To Vas molim zato sto sam ja mama koja odgaja djecu(11 i 13 god)sama i pocinju da mi pokazuju negodovanja na neke moje zahtjeve,molbe...Hvala Vam :)
Radoznala Analitičarka
Dosta površan tekst. Jasna nam je već svima namera autora koji stav zastupa, ali bilo bi dobro i svrsishodno da je pomenuo kakav je model na jugu i koje sve posledice po odrastanje može ostaviti model vaspitanja br.1. O tome je veoma lepo govorio gospodin Jerotić, navodeći, nažalost, i tragične slučajeve ljudi koji su, nakon što su dostigli najviša zvanja, izvršili samoubistvo jer su smatrali da i dalje ne vrede, jer nisu voleli sebe. Takođe bih navela da prof. nije u toku. U Vojvodini, tačnije u gradovima, više u odnosu na selo je već trideset godina na snazi taj drugi model, tako da su već upropašćene generacije tj.tirani počeli da rađaju i treću generaciju. Čak se Vojvodina time i diči u odnosu na jug - tolerancijom, popustljivošću, titranjem, ispunjavanjem hirova. Ovakva tema zavređuje više truda i argumenata.
Miloš Neki
@Svetlana Poštovana Svetlana, ja sam isto iz Banata ali ne vidim neku posebnu nameru povezivanja Vojdodine sa samoubistvom. Jednostavno je napravljena veza između činjenica: nemačka kultura je bila prisutna u Vojvodini što dovodi do većeg prisustva "nemačkog" modela vaspitanja što dovodi do većeg broja ljudi koji mogu biti nezadovoljni sobom - a, ne voleti sebe je jedan od presudnih faktora za samoubistvo i depresiju, kojih u Vojvodini ima značajno više negu u ostatku Srbije. Dakako da vaspitanje nije ključ svega i da na samoubistvo utiče mnogo faktora. Vaspitanje pruža mehanizme da se osoba suočava sa realnim životom i njegovim problemima. Tako dve osobe koje su izložene istim ili sličnim problemima mogu da reaguju drugačije u zavisnosti od mehanizama stečenih vaspitanjem - jedan može odreagovati depresijom i samoubistvom, a drugi može to shvaiti kao privremeni ali rešiv problem koji će prevazići jer veruje da to on može i zaslužuje.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља