уторак, 15.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Љубав и дисциплина

(Илустрација С. Печеничић)

Ако претпоставимо да деци за правилан развој треба пружати љубав и захтевати дисциплину, онда је на основу тога могуће разликовати три главна васпитна модела.

У првом моделу родитељи избегавају да покажу љубав деци коју иначе воле, истовремено захтевајући висок степен дисциплине. Они не похваљују дете, никада не показују да су задовољни дететовим постигнућима, истичу детету да увек може боље и више. Њихова деца су веома послушна и вредна, а разлог за то је што никада нису сигурна да ли их родитељи заиста воле.

Та деца живе у хроничном страху од одвајања (сепарацијски страх) и труде се да угоде родитељима како не би била одбачена. Овај начин васпитања ствара личности које су веома самодисциплиноване, радне, амбициозне, теже савршенству. Међутим, како ова особа није добила љубав, она није изградила позитивну слику о себи и нема развијена осећања самољубави и самопоштовања. Овај модел је код нас посебно био заступљен у Војводини где су га називали „немачко васпитање”. Није ни чудо да оне територије, на којима је овај модел био примењиван, имају високу заступљеност депресивности и самоубистава.

Као резултат критике првог модела, настао је други модел у којем се сматра да је деци најважније показати љубав, јер она помаже изградњи позитивне слике о себи, а спречава настанак неуротичне структуре личности.

То је код родитеља створило страх да ће дете, у свакој ситуацији у којој почне да доживљава да је невољено, да буде трауматизовано, што ће негативно да се одрази на његову будућу личност. Када родитељ покуша да дисциплинује дете, а оно се успротиви, родитељ попусти из страха да ће да га трауматизује.

Формула модела је љубав без дисциплине. Како родитељи нису социјализовали и дисциплиновали дете, резултат је неприлагођена и од родитеља зависна одрасла особа – патолошки нарцис. Када многи родитељи свесно или несвесно заступају овакав модел, тада настаје, како ју је назвао Арик Сигман, нарцисоидна „размажена генерација” која је, између осталог, склона насиљу и кршењу закона.

Многи родитељи и стручњаци промовишу овај други модел као начин „просвећеног” васпитања.

Како је све већи број људи који су протеклих деценија своју децу васпитавали „правилно”, а веома су незадовољни резултатом, на основу критике другог модела, настао је трећи модел. Према његовом мишљењу, подједнако је важно деци показати љубав и дисциплиновати их. То је Стив Бидалф назвао пружањем и „меке” и „чврсте” љубави. У том моделу родитељ мора прво себи, а затим и детету да објасни да му поставља границе, тера га на корисне а непријатне ствари, кажњава га када се успротиви томе, само зато што га заиста воли.

Коментари0
7e0d9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља