понедељак, 22.10.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:52

Јесте плагијат, нећу да се извиним

Аутор: субота, 29.11.2014. у 09:12

Читам „Политику”, не могу да верујем, пише баш овако: „У начелу, са колумнистима се не полемише”. Погледам још једном како се зове рубрика, пише – „Полемика”.

Зашто се са колумнистима не полемише? Немам појма. Не полемише се са биљкама, то ми је јасно. Ни са уличним бандерама, мада и оне могу добро да узврате у невербалној полемици, ако ти се нађу на путу.

Нађох се и ја на путу једне доценткиње са Мегатренда, баш овог уторка и баш на овом месту, у тексту под насловом „Лежерна празнина”. Што је, укратко, опис мога лика и дела. Да не дужим: највећи мој грех је тај што се нисам извинила министру Стефановићу. Bећ су две комисије донеле одлуку да његов докторат није плагијат, а ја – ништа. Као она улична бандера: нити одустајем, нити се извињавам.

Али морам да проговорим. Плагијат јесте доказан. Ево доказа, у овој табели. Кога интересује, може да прати линкове испод табеле и сам да се у све то увери. Све ту имате – и обе верзије доктората, и сва места која је министар плагирао. Плагијате су открили: др Угљеша Грушић, доцент Универзитета у Нотингему, др Бранислав Радељић, ванредни професор Универзитета Источни Лондон и Слободан Томић, докторанд Лондонске школе економије и политичких наука. Све ове плагијате проверила сам ја, професорка са Београдског универзитета.

Страница доктората на којој је детектован плагијат

Преписано из:

Верзија 1

Верзија 2

14

14

Вучетић, Јанићијевић (2006), стр. 94

35

33

Кандев (2002), 279-280

48

43

Ђорђевић (2001), стр. 15-16

57

51

Милутиновић (2004), страна 16

59

53

Мркаљ (2012), страна 468

61

54

Авдагић и остали (2012), резиме

77

66

Злокапа, Дамјановић (2008), више места

120

106

Левитас, Петери (2004), страна 28

146

130

Исаковић, Марковић (2012), страна 257

149

143

Белкић, Хрњез (2010), страна 10

170

160

ЦеСИД (2007), страна 74

Напомене:
1. Извор за обе верзије доктората: сајт Истиномер, 14. јун 2014

2. Тачни наводи плагираних места и детаљно објашњење: Пешчаник, 3. јун 2014

3. Додатни детектовани плагијати и анализа: блог www.rasakarapandza.com, 3. јун 2014

И где је сад проблем? Је ли неко оспорио ове доказе? Није нико. Нити је ко покушавао. Прва комисија за негирање плагијата отворено је рекла – признајемо четири плагијата, остале нас мрзи да тражимо, па закључујемо да их није ни било. Друга комисија је поступила помирљивије, говорећи да је у ствари у питању неспоразум. За разлику од опонената, кажу, комисија је имала увид у верзију рада који је био предмет јавне одбране. Што је ноторна неистина – сви смо имали обе верзије. Да вас подсетим, Србија се почетком лета ове године толико разљутила да су морали све да објаве на интернету. И кад су објавили, шта смо видели? Па то, да су сви плагијати преживели селидбу. Неки су се преместили, али ниједан није нестао. И то сви знају. Ко не зна, за два-три сата рада увериће се и сам.

И сад пометнута доценткиња каже – важна је једино реч комисије. Стварно? Нема те комисије и тог суда који може да сахрани истину. Нема. Њихове пресуде трају колико и власт која их је наручила. А толико ће трајати и ауторкино додворавање министру, или свити која га окружује, ко би сад то истраживао.

Али морам да признам не завидим министру на оваквим браниоцима. Јер, шта човек да каже на одбрану која гласи – професорка изврће чињенице када каже „полицију води лице које је починило интелектуалну крађу”, а Стефановић у инкриминисаном тренутку није био министар полиције! Не, него је био председник Народне скупштине! Има ли горе ствари од неуке и трапаве одбране?

Дакле, уважена доценткињо, кад сте ме десет пута по имену прозвали, да вам кажем – од вас се очекивало да оспорите доказе српских научника, а не свог брањеника још дубље да укопавате. Као да му је баш било потребно да ударате особу која га је два пута позивала на ТВ дуел, где би, осим плагијата, морао Србији да објасни шта је то – мултипла мултиваријациона регресиона анализа, коју је најавио, па негде затурио у свом раду. У обе верзије. И да на табли објасни како је мислио да реши проблем хетероскедастичности, због које та његова намеравана анализа нема везе са животом.

Захваљујући вама лично, упућујем трећи позив министру на ТВ дуел. Неће бити досадно, обећавам: већ познатим економским питањима додајем једно правно, једно лингвистичко и једно путописно питање.

Правно питање је покренуо уважени судија Зоран Ивошевић, тврдећи да овај докторат правно уопште и не постоји, јер је, што нико не оспорава, одбрањен пред два од укупно пет чланова комисије. А питање гласи: где то има да докторат буде прихваћен мањином гласова?

Лингвистичко питање би било следеће. Како то може, да докторат буде на ћирилици и на српском језику, а два члана комисије да буду странци (један Француз, један Кореанац). Мора да су дуго читали тезу па закаснили на одбрану, размишљам. И за крај, питање из путописа: ако нису каснили због лингвистике, којим су то путем кренули на одбрану, кад до дана данашњег нису стигли?

Пустите министра сам да одговори, немојте га више бранити. Горе од овога што сте му направили тешко да би смислило и љући противник него што сам ја, овако лежерна и празна – како ме љубазно ословисте у наслову своје дебитантске колумне.


Коментари172
67882
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branka Pantelic
Postovanje!
Дарослав Гужвић
Кратко и јасно и чињенице свима на увид. Па, ко воли нек изволи. Не помаже! То ћемо тек да видимо. Свако има своје време. Данице хвала!
zorica gioia jeremic Šević
Poštovana i draga profesorko Danice Popović ! Hvala Vam što u ime nas nenapadnutih tako javno kao Vi, ali takođe napadnutih na pamet, čast i dostojanstvo , i zbrisanih sa puta upravljanja svojim životima AKO NISMO ONI.! Hvala što imamo priliku da čujemo pravog profesora, po standardu kvaliteta i originala, što bi rekli mi arhivisti, a ne standardu plagijata i bezvrednog registraturskog materijala, koji se škartira. _ njihovog standarda .Mi svi mislimo kao Vi, ali ĆUTIMO. Vi nas podsećate DA IMAMO OBAVEZU DA SA SVOJIMA PODELIMO SVOJ STAV. DA KAŽEMO " ONIMA "- njihov je problem što razumeti neće u svom neznanju i nemanju interesa. Čovek se celoga života vaspitava, podseća na važnost ličnog razvoja i pazi " da ne proda dušu Đavolu " kako reče pametni starina! Naš blagoslov od Boga su bili profesori standarda kome Vi pripadate ! Kako Vas je lepo slušati. Blago Vašim studentima. Srdačan pozdrav iz Valjeva , u koje su se razni "svaljivali " sa brda , pa grad tako dobi ime.
Draga
Što volim ljude sa integritetom!!! Ma svaka vam čast na istrajnosti, ali ako smem da primetim, posle ove legalizacije plagiranja, njih je sve više!(plagijatora)
Mara
Sve je ovo na zalost tacno profesorska ali koga to briga, pa on je i dalje ministar... Njih ne zanima nista od ovoga, ne izlaze na duele, ne upustaju se u polemike ali zato kontrolisu sve medije... I tako, vec godinama a mi odosmo u tri lepe.... Ovde vise nema nade za boljitak i za normalan zivot, sve su ogadili....
Zorka
" ....ali koga briga"...Briga i njih i nas.Njih što nemirno spavaju i intuitivno, a ne svojom voljom znaju za kraj i žestoko ga se plaše, pa otud i borba da opstanu, sve vreme suočeni sa prezirom mnogih, a nas briga...jer šoferi, bivši kondukteri, keramičari i ostali "visoko"obrazovani kadar vodi državu.Više nas je, a za sada gubimo utakmicu---e, to je debeo razlog da dobro razmislimo o jednoj neoborivoj istini---za opstanak, države , svog naroda i svoje porodice, bez osmišljene borbe prvo za eliminaciju straha, a zatim eliminaciju podmetnutih nam vrednosti,"normi"i likova koje ih sprovode--moramo jedinstveno da podržimo one koji se NE BOJE, dok sami ne shvatimo da veštački posejan strah--blokira razrešenje teške situacije naroda koji polako ostaje bez kiseonika.
Препоручујем 9
Zeljko Stevanovic
Ево ја живим већ 36 година у овој Србији, дакле још од времена кад је била део СФРЈ, а већину свог досадашњег живота сам провео слушајући како овде више нема наде за бољитак и нормалан живот. Ма колико се трудио и желео да нешто направим, постигнем или на крају крајева да макар одем одавде, сваки мој план буде осујећен на мноштво начина, углавном баналних. Ова власт је оличење свега негативног у Србији, чега се сваки иоле пристојан човек гнуша. На крају, ето, живим овде и ако сви кажу да више нема наде, унереде све што могу, скупе прње и оду одавде. Имамо једно дете и како да јој кажем да је ово држава за коју више нема наде? Јесу ли наши преци 500 година говорили како нема наде?
Препоручујем 39

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља