недеља, 26.05.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:29

Пензије: немогућа мисија сурогат закона

Аутор: Зоран Ивошевићпетак, 05.12.2014. у 08:15

Закон о привременом уређивању начина исплате пензија усвојен је, по хитном поступку, на седници Народне скупштине 26. октобра 2014. године. Наредног дана је објављен. Дан касније је ступио на снагу.

Примена Закона отпочиње од исплате пензија за новембар, што је у члану 1. изричито одређено. Крај примене је у магли, а пошто она скрива и тајну његове привремености, могуће је да таји и подвалу. Слутњу о њој подстиче подвала која се већ јасно види. Назив закона најављује да његове одредбе уређују технику „начина исплате пензија”. Међутим, ако се, макар и овлаш, прочитају његови чланови 2. и 3, постаје јасно да је закон овом безазленом фразом довео у питање саму супстанцу Уставом зајемченог права на пензију. А ево, и зашто:

1) Према члану 70. Устава, пензијско осигурање се уређује законом, а старање о економској снази пензионера је обавеза државе.

Систем пензијског осигурања уређује Закон о пензијском и инвалидском осигурању. То је, са становишта члана 97. тачка 8. Устава, једини меродаван закон којим се могу уређивати права корисника пензија. Зато и спада у категорију системских закона. Закон о привременом уређивању начина исплате пензија нема тај капацитет, па не може да уређује оно што спада у материју системског закона. Тај сурогат закон се ипак упустио у „немогућу мисију”, а пошто га председник Републике није зауставио, изазвао је правни поремећај у пензијском систему, јер су одредбе сурогат закона блокирале примену још увек важећих одредаба системског закона.

Пошто држава Србија има уставну обавезу да штити економску сигурност затечених и будућих пензионера, појава сурогат закона права је прилика да се механизам контроле уставности закона покрене. Кључ за његово покретање у рукама је Уставног суда, којем су такве иницијативе већ пристигле.

2) Одредбом члана 20. став 2. Устава предвиђено је да се достигнути ниво људских права не може смањивати. Овај уставни принцип односи се и на пензијско осигурање из члана 70. Устава, јер и оно припада корпусу људских права који је уређен одредбама чл. 27-74. Устава.

У теорији постоји схватање да се забрана смањивања достигнутог нивоа људских права не односи на социјално-економску област, већ само на грађанска и политичка права. Али, пошто Уставни суд не суди на основу теоријских схватања, већ уставних норми које се једнако односе према свим генерацијама људских права, ван сумње је да се ова забрана односи и на генерацију социјално-економских права.

3) Закон о привременом уређивању начина исплате пензија је, наиме, у сукобу са Европском социјалном повељом, ратификованом 2009. године, чије одредбе су, на основу члана 16. став 2. Устава, постале саставни део нашег унутрашњег правног поретка. Према члану 12. тач. 1-3. ове повеље, Србија је дужна да свој систем социјалне сигурности одржава на задовољавајућем нивоу и да га постепено подиже на виши ниво. Пошто сурогат закон смањивањем пензија урушава социјалну сигурност корисника пензије, он није у складу ни са овим међународним уговором. Тај несклад је, уједно, и повреда одредбе члана 194. став 5. Устава која одређује да закон не сме бити у супротности не само са Уставом него и са ратификованим међународним уговором. Отуда се уставност закона испитује и са становишта потврђених међународних уговора.

4) Пензије и плате имају заједничко порекло у раду. Рад је и заједнички основ за њихово остваривање, али у контексту демографске солидарности различитих генерација. Матрица те солидарности је у следећем: садашња радно-активна генерација ради и за генерацију која је навршила радни век, како би, кад њено време рада истекне, наредна радно-активна генерација радила и за њу. Рад раније, садашње и будуће генерације повезују доприноси које свака генерација, док ради, издваја из својих примања за јавне фондове из чијих средстава се исплаћују пензије.

Због ове судбинске повезаности различитих генерација у сфери рада, држава није могла да примени различите мере финансијске консолидације. А применила их је. Закон о привременом уређивању начина исплате пензија, умањује пензије у зависности од њихове висине – дакле, прогресивно. Закон о привременом уређивању основица за обрачун и исплату плата, односно зарада и других сталних примања код корисника јавних средстава, умањује плате за 10 одсто од њихове основице, независно од њене висине – дакле, линеарно. Разлике у начину смањивања принадлежности пензионера и запослених представљају непосредну дискриминацију, а она је чланом 21. став 2. Устава забрањена.

Редовни професор Правног факултета Универзитета Унион


Коментари26
fdb8d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Божидар Достанић
Члан 173 Правној аргуметнацији господина Ивошевића треба додати и чинјеницу да је исплата пензија обавеза ПИО Фонда, а да по члану 173. Законао о ПИО, цитирам: "Република је гарант за обавезе фонда за остваривање права по основу обавезног пензијског и инвалидског осигурања (државна гаранција)", са истом обавезношћу и поштовањем дате гаранције, како то чини свака озбиљна држава.
stefan petrović
Sve ovo što se dešava sa penzijama je normalno jer više decenija zivimo u nenormalnoj drzavi.Imali smo radničku klasu i seljake koji do 1986.nisu imali pravo na penzije tek moj otac ima sada oko 10000 dinara penziju.O boračkim penzijama neću da govorim jer je ogroman broj penzionera nastao svedočenjem dva svedoka da je dotični bio učesnik u NOB-u.Naj ugrozeniji su bili i ostali seljaci koji su najmanje zaduzili ovu drzavu ali da su pljačkani to je činjenica jer je naša privreda opstajala na monopolu društvenih firmi koje su listom propale.To su jedni od razloga propadanja sela i zato predlazem da svaki seljak i svaki građanin nakon navršenih 65 godina dobija penziju od 200 evra a ako hoće neko veću penziju neka uplaćuje u privatne penzione fondove.Mozda bi ovo vratilo ljude na selo i naša poljoprivreda ozivela.
Adela Hadžiantić
Gospodin Ivošević je u apsolutnom pravu - jer se ne mogu donositi voluntarisčka pravila i zakoni, van važećih zakona i Ustava. Takvi zakoni su mogući samo ako Ustav ne postoji, niti bilo koje druge obaveze koje je ova država prihvatila i usvojila. Na taj način je moguće sem penzija, uređivati i svaki drugi važeći Zakon... bez obzira o kakvom se zakonu radi ! Neka ukinu Ustav, sve zakone koji postoje, uvedu ličnu diktaturu... e onda sve može !
eva ivanovic
Zasto je procenat umanjenja kod plata isti, a kod penzionera razlicit? To je diskriminacija i to posebno smeta i vredja?
Sten Sten
@nikola andric Gospodine pravnice, ako Ustav i zakoni nisu dobri resenje nije u njihovom krsenju, nego u njihovoj izmeni po zakonom propisanoj proceduri. Dakle, nuzda zakon menja.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Специјални додаци /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља